Глава 25 1. Тада ће бити царство небеско као десет дјевојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
2. Пет од њих бијаху мудре а пет луде.
3. И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
4. А мудре узеше уље у судовима са жишцима својима.
5. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.
6. А у поноћи стаде вика: ето женика гдје иде, излазите му на сусрет.
7. Тада усташе све дјевојке оне и украсише жишке своје.
8. А луде рекоше мудрима: дајте нам од уља својега, јер наши жишци хоће да се угасе.
9. А мудре одговорише говорећи: да не би не достао и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
14. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: господару! господару! отвори нам.
42. А он одговарајући рече им: заиста вам каже: не познаје вас.
13. Стражите дакле, јер не знате дана ни часа у који ће син човјечиј доћи.
14. Јер како што човјек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;
45. И једноме дакле даде пет таланта, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и отиде одмах.
46. А онај што прими пет таланта отиде те ради с њима, и доби још пет таланта.
17. Тако и онај што прими два доби и он још два.
18. А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара својега.
19. А по дугом времену дође господар тијех слуга, и стаде се рачунити с њима.
20. И приступивши онај што је примио пет таланта, донесе још пет таланта говорећи: господару! предао си ми пет таланта; ево још пет таланта ја сам добио с њима.
21. А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! у малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: господару! предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.
23. А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! у малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: господару! знао сам да си ти тврд човјек: жњеш гдје нијеси сијао, и купиш гдје нијеси вијао;
25. Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.
26. А господар његов одговарајући рече му: зли и љениви слуго! знао си да ја жње гдје нијесам сијао, и купим гдје нијесам вијао:
27. Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
28. Узмите дакле од њега талант, и подајте ономе што има десет таланта.
29. Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.
30. И неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
31. А кад дође син човјечиј у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје.
32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
33. И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с лијеве.
34. Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране: ходите, благословени оца мојега! примите царство које вам је приправљено од постања свијета.
35. Јер огладњех, и дасте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; гост бијах, и примисте ме;
36. Го бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и обиђосте ме; у тамници бијах, и дођосте к мени.
37. Тада ће му одговорити праведници: говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна, и нахранисмо? или жедна, и напојисмо?
38. Кад ли те видјесмо госта, и примисмо? или гола, и одјенемо?
39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо к теби?
40. И одговарајући цар рећи ће им: заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: идите од мене проклети у огањ вјечни приправљени ђаволу и анђелима његовијем.
42. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме;
43. Гост бијах, и не примисте ме; го бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не обиђосте ме.
44. Тада ће му одговорити и они говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо те?
45. Тада ће им одговорити говорећи: заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
46. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.
Глава 26 1. И кад сврши Исус све ријечи ове, рече ученицима својима:
2. Знате да ће до два дана бити пасха, и сина човјечијега предаће да се разапне.
3. Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старјешине народне у двор поглавара свештеничкога по имену Кајафе;
4. И свјетоваше се како би Исуса из пријеваре ухватили и убили.
5. И говораху: Али не о празнику да се не би народ побунио.
6. А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога,
7. Приступи к њему жена са скленицом мира многоцјенога, и изли на главу његову кад сјеђаше за трпезом.
8. А кад видјеше то ученици његови, расрдише се говорећи: За што се чини така штета?
9. Јер се могаше ово продати скупо и новци дати се сиромасима.
10. А кад разумје Исус, рече им: шта сметате жену? Она учини добро дјело на мени.
11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12. А она изливши миро ово на тијело моје за укоп ме приготови.
13. Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа ово јеванђелије по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин што учини она.
14. Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничкијем,
15. И рече: шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
16. И од тада тражаше згоду да га изда.
17. А у први дан пријеснијех хљебова приступише ученици к Исусу говорећи: Гдје ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
18. А он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: учитељ каже: вријеме је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својијем.
19. И учинише ученици како им заповједи Исус, и уготовише пасху.
20. А кад би у вече, сједе за трпезу са дванаесторицом.
21. И кад јеђаху рече им: Заиста вам каже; један између вас издаће ме.
22. И забринувши се врло почеше сваки говорити му: Да нијесам ја, Господе?
23. А он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у здјелу онај ће ме издати.
24. Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек.
25. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: Да нијесам ја, рави? Рече му: Ти каза.
26. И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.
27. И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
28. Јер је ово крв моја новога завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха..
29. Каже вам пак да не ћу од сад пити од овога рода винограде кога до оног дана кад ћу пити с вама новога у царству оца својега.
30. И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.
31. Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: ударићу пастира и овце од стада разбјећи ће се.
32. А по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.
33. А Петар рече му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се не ћу никад саблазнити.
34. Рече му Исус: Заиста ти каже: ноћас док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.
35. Рече њему Петар: Да бих знао и умријети с тобом не ћу те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
36. Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Сједите ту док ја иде тамо да се помолим Богу.
37. И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
38. Тада рече им Исус: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражи са мном.
39. И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како ти.
40. И дошавши к ученицима нађе их гдје спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
41. Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.
42. Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! ако ме не може ова чаша мимоићи да је не пије, нека буде воља твоја.
43. И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале.
44. И оставивши их отиде опет трећи пут те се помоли говорећи оне исте ријечи.
45. Тада дође к ученицима својијем и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и син човјечиј предаје се у руке грјешника.
46. Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
47. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и старјешина народнијех.
48. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам онај је; држите га.
49. И одмах приступивши к Исусу рече: Добро јутро, рави! и цјелива га.
50. А Исус рече му: Пријатељу! шта ћеш ти овдје? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише га.
51. И гле, један од онијех што бијаху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничкога, и одсијече му ухо.
52. Тада рече му Исус: Врати нож свој намјесто његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
53. Или мислиш ти да ја не могу сад умолити оца својега да ми пошље више од дванаест легеона анђела?
54. Али како би се испунило што стоји у писму да ово треба да буде?
55. У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у цркви, и не ухватисте ме.
56. А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише га, и побјегоше.
57. А они што ухватише Исуса одведоше га поглавару свештеничкоме Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше.
58. А Петар иђаше за њим из далека до двора поглавара свештеничкога и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак.
59. А главари свештенички и старјешине и сав сабор тражаху лажна свједочанства на Исуса да би га убили;
60. И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока.
61. И рекоше: Он је казао: ја могу развалити цркву Божију и за три дана начинити је.
62. И уставши поглавар свештенички рече му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?
63. А Исус мучаше. И поглавар свештенички одговарајући рече му: Заклињем те живијем Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божиј?
64. Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видјети сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.
65. Тада поглавар свештенички раздрије хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више свједоци? ево сад чусте хулу његову.
66. шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
67. Тада пљунуше му у лице, и ударише га по лицу, а једни му даше и приушке
68. Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69. А Петар сјеђаше на пољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: И ти си био с Исусом Галилејцем.
70. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
71. А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше с Исусом Назарећанином.
72. И опет одрече се с клетвом: Не знам тог човјека.
73. А мало по том приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ва истину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
74. Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човјека. И одмах запјева пијетао.
75. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши на поље плака горко.
Глава 27 1. А кад би у јутру, учинише вијећу сви главари свештенички и старјешине народне за Исуса да га погубе.
2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату судији.
3. Тада видјевши Јуда издајник његов да га осудише раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама
4. Говорећи: Ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети.
5. И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси.
6. А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
8. Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
9. Тада се изврши што је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога кога су цијенили синови Израиљеви;
10. И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
11. А Исус стаде пред судијом, и запита га судија говорећи: Ти ли си цар Јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
12. И кад га тужаху главари свештенички и старјешине, ништа не одговори
13. Тада рече му Пилат: чујеш ли шта на тебе свједоче?
14. И не одговори му ми на једну ријеч тако да се судија дивљаше врло.
15. А о сваком празнику пасхе бијаше обичај у судије да пусти народу по једнога сужња кога они хоће.
16. А тада имаху знатнога сужња по имену Вараву.
17. И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозванога Христа?
18. Јер знадијаше да су га из зависти предали.
19. А кад сјеђаше у суд, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мијешати у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
20. А главари свештенички и старјешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
21. А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22. Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозванијем Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
23. Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне.
24. А кад видје Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нијесам крив у крви овога праведника; ви ћете видјети.
25. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу.
26. Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
27. Тада војници судијни узеше Исуса у судницу и скупише нањ сву чету војника.
28. И скувавши га обукоше му скерлетну кабаницу.
29. И оплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим ругаху му се говорећи: Помоз, Бог, царе Јудејски!
30. И пљунувши нањ узеше треку и бише га по глави.
31. И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше га да га разапну.
32. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.
33. И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест коштурница,
34. Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.
35. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцке;
36. И сјеђаху ондје те га чуваху.
37. И метнуше му више главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар Јудејски.
38. Тада распеше с њим два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране.
39. А који пролажаху хуљаху нањ машући главама својима.
40. И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божиј, сиђи с крста.
41. А тако и главари свештенички с књижевницима и старјешинама подсмијевајући се говораху:
42. Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га вјеровати.
43. Он се уздао у Бога; нека му поможе сад, ако му је по вољи, јер говораше: ја сам син Божиј.
44. Тако исто и хајдуци разапети с њим ругаху му се.
45. А од шестога сахата би тама по свој земљи до сахата деветога.
46. А око деветога сахата повика Исус иза гласа говорећи: Или! или! лама савахтани? то јест: Боже мој! Боже мој! за што си ме оставио?
47. А неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију.
48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.
49. А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му поможе.
50. А Исус опет повика иза гласа, и испусти душу.
51. И гле, завјес црквени раздрије се на двоје од горњега краја до доњега;и земља се потресе, и камење се распаде;
52. И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли;
53. И изишавши из гробова по васкрсенију његовом уђоше у свети град и показаше се многима.
54. А капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше син Божиј.
55. И ондје бијаху и гледаху из далека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служите му.
56. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијна и мати синова Зеведејевијех.
57. А кад би у вече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такођер био ученик Исусов.
58. Овај приступивши к Пилату замоли га за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.
59. И узевши Јосиф тијело зави га у платно чисто;
60. И метну га у нови свој гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
61. А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу.
62. Сјутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата
63. И рекоше: Господару! ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: послије три дана устаћу.
64. За то заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: уста из мртвијех; и биће пошљедња пријевара гора од прве.
65. Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите утврдите како знате.
66. А они отишавши са стражом утврдише гроб и запечатише камен.
Глава 28 1. А по вечеру суботном на освитак првога дана недјеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб.
2. И гле, земља се затресе врло; јер анђео господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата и сјеђаше на њему.
3. А лице његово бијаше као муња, и одијело његово као снијег.
4. И од страха његова уздркташе се стражари, и постадоше као мртви.
5. А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите.
6. Није овдје; јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ.
7. Па идите брже те кажите ученицима његовијем да је устао из мртвијех. И гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети. Ето ја вам казах.
8. И изишавши брзо из гроба са страхом и радости великом потекоше да јаве ученицима његовијем.
9. А кад иђаху да јаве ученицима његовијем, и гле, срете их Исус говорећи: Помоз, Бог! А оне приступивши ухвативши се за ноге његове и поклонише му се.
10. Тада рече им Исус: Не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видјети.
11. А кад иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничкијем све што се догодило.
12. И они саставши се са старјешинама учинише вијећу, и дадоше војницима довољно новаца.
13. Говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали.
14. И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити, и начини да вама ништа не буде.
15. А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова ријеч по Чивутима и до данас.
16. А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус.
17. И кад га видјеше, поклонише му се; а једни посумњаше.
18. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.
19. Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име оца и сина и светога Духа,
20. Учећи их да све држе што сам вам заповиједао; и ево ја сам с вама у сваке дане до свршетка вијека. Амин.
Ime, organizovacemo se nekako. Ja cu veoma rado da pomognem da instaliram Bibliju ko god hoce, jer sam narezao na disk sve engleske prevode, sve aktuelne srpske prevode (skoro sve). Ima nacina da se Biblija dobavi, naci cem nacina da je dobavimo ko hoce da je cita...
Laslo, kako da skinem ili nabavim Krscansku sadasnjost (prevod) posto to nemam. Pisi mi na mail o tome posto ne mogu uvek da vidim burek forume.
Koliko se ja secam pre par godina je jedan nas lik odradio programcic koji ima kompletan srpski prevod biblije i ima negde oko par mb.. mislim da se zove pretrazivac biblije... mozda vam zatreba.
Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati! Preporuke za clanove:Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Tema: 
