Izvinjavam se ako ima vec negdje na forumu----- Od viska glava ne boli

                                                                  Sveti Vasilije Ostroski

Rodom iz Popova Sela u Hercegovini, od malih nogu bese ispunjen ljubavlju prema Hristu. Kad poodraste, primi monaski cin u trebinjskom manastiru Uspenija Bogorodice. Ubrzo se procu zbog svog podviznickog zivota, pa bi, i mimo svoje volje, izabran za episkopa zahumskog i skenderijskog. Kao arhijerej najpre bio u Tvrdosu, a kad Tvrdos razorise Turci, preseli se u Ostrog, gde se tvrdo podvizavase ogradjujuci stado svoje neprestanim i toplim molitvama. Umro mirno u 16. veku, ostavivsi cele i celebne mosti, neistrulele i cudotvorne do dana danasnjeg. K njegovim mostima priticu mnogi i nalaze isceljenja u najtezim bolsetima. Veliki narodni sabor u Ostrogu biva svake godine o Trojicama.

Sveti Vasilie Ostroski utkao se u zivot naseg naroda pre svega kao svetitelj i cudotvorac .Njegov znacaj je prema tome na prvom mestu harizmaticki i sa tog aspekta treba prvenstveno proucavati njegovo prisustvo u duhovnom zivotu srpskog naroda u toku protekla tri veka .Njegov pak zemaljski zivot i rad i kao podviznika i kao arhijepeja jedne od najvaznijih oblasti u Peckoj patrijarsiji XVII veka , treba posmatrati u sklopu opstih prilika i staja Partrijasije novoga vremena . Samo tako moci ce da se shvati i pravilno oceni njegova licna sudbin , trpljenje i red na dobrucrkva i porobljenog naroda , kao i njegov znacaj u duhovnom
zivotu naseg naseg naroda kroz vekove. Sveti Vasilije Ostroski ziveo je i radio u vrlo nemirnom periodu, u vreme sukoba medju drzavama cije su se snage, oruzije i diplomatije ukrstali izmedju srpskog naroda i povlacili ga u tesko vrzino kolo borbe i stradanja. Gotovo za sve vreme mitropolitstva Sv.Vsilija trajao je Kandiski rat (1645-1669) sa svojim strasnim reprekusijama u zivotu naseg naroda zeljnog slobode . Bilo je to vreme hajduka i uskoka , neprestalne nesigurnosti i narodnih migracija. Svetiteljski zivot i neumorni rad Sv.Vasilija stvorili su mu ogroman ugled medju savremenicima. Narod Crne Gore i Hercegovine postovao ga je kao bozijeg coveka poslanog radi spasenja svoga roda . Cudima kojima je Bog proslavio mosti sv.Basilia jos vise su pojacala ovu veru u narodu. Jos od 1678.kada su mosti izvadjene iz zemlje i proglasen bio za svetitelja , poceo je da se praznuje dan kad se upokojio . to je 29.april po starom, odnosno 12.maj po novom kalendaru.
M anastir Ostrog
Visoko iznad Bjelopavlicke ravnice , na njenoj severozapadnoj strani ,izmedju Niksica i Danilovgrada , pri jednoj okomitoj strani , nalazi se manastor Ostrog . Iako su prve osnove ovog manastira dali isposnici koi su u ostroskim pesterima nasli pogodno mesto za svoj usamljenicki i podviznicki zivot , njegovim prvim osnivacem s pravom se smatra sv.Vasilie Ostroski, mitropolit zahumsko-hercegovacki. Kad je pocetkom druge polovine XVII veka dobio na upravu istocno-hercegovacku, cv.Vasiliese nastanio u Onogostu , danasnjem Niksicu. 360g svojih asketskih sklonosti nije se zadovoljiozivotom u svojoj novoj udobnoj rezidenciji . Njemu je bila potrebna pustinja i samoca. Pomisljao je da ode u svetu goru koja ga je najvise privlacila,ali kad za to doznadose belopavlici , usrdno ga molise da ostane u zemlju. Svetitelj je popustio narodnoj ljubavi ,ali je poceo da trazi pogodnomesto u kome bi mogao da provodi svoj isposnicki zivot . Boraveci u Popima on je slusao o ranijim isposnicima ovoga kraja koji su se odavali anahoretskom zivotu , a narocito o Ostroskom pustinjaku Isaiji,koji je vec tada bio postovan kao svetitelj.Isaija je bio rodom bas iz Popa kraj Niksica , a podvizavao se u pecini u kojoj se danas nalazi gornja crkva u manastiru Ostrogu posvecena Svetom Krstu.Sveti Vasilije je pronasao obu pecinu i u njoj provodi vreme u postu i molitvi. Svetitelj je popustio narodnoj ljubavi ,ali je poceo da trazi pogodnomesto u kome bi mogao da provodi svoj isposnicki zivot .
Svetom Krstu.Sveti Vasilije je pronasao obu pecinu i u njoj provodi vreme u postu i molitvi. Ali on se nije mogao odvojiti od naroda i njegovog religioznog-moralnog zivota . Prema kazivanju arhimandrita Nikodima Raicevica ,sv.Basilije je upravljao eparhjom iz Ostroga petnaest godina.Kako je umro 1671 . godine , znacilo bi da je napustio Niksic i presao u Ostrog oko 1656. godine. Duboko prozet duhom i tradicijama pravoslavnog monarstva , sv.Vasilije oseca potrebu da sluzi , da bude koristan ne samo sebi , vec i drugima,svom narodu . Zato on nastoji da njegova pecina preraste u manastir ,koji bi kao i drugi pravoslavi manastiri bi rasadnik ne samo verskog ,vec i celokupnog duhovnog zivota u okolnom narodu. Stoga je poceo da skuplja bratstvo u kojem se poimenice spominje jeromonah Isanja ,"unuk prvog svetog i prepodobnog oca nasega Isaija iz Onogosta,iz sela Popa".Njega je sv.Vasilije postavio za igumana ovoga manastira cija je crkva Svetog Krsta bila sagradjena 1665 , a dve godinekasnije i zivopisana . Ispd crkvice Svetog Krsta uredio je sv.Vasilije i crkvu Vavedenja presvete Bogorodice ciji se postanak ne moze tacno datirati .Predanje govori da su je podigli isposnici koji su tu ziveli pre sv.Vasilia ,dok je Vuk Karadjic zapisao po kazivanju ostroskog arhimangrita Nikodima Pancevica da je ovu crkvu sagradio sam sv.Vasilije . On je verovatno zivopisna 1667 . godine , kad i gornja crkvica Belog Krsta . U njoj sada pocivaju mosti sv.Vasilija. Asketsko podvizavanje sv.Vasilia Ostrogom nije ga odvojilo od njegovog staranja za svoju pastvu iod arhijepejskih duznosti .Naprotiv njegov podvizicki zivot jos vise je razvio narodno postovanje prema njemu .Njega su zaista savremenici dozivljavali kao "zemaljskog andjela i nebeskog coveka",kao izabrani sasud koji preko koga nebo intervenise na zemlji . U toku svog boravka u Ostrogu i izgradnje ovog manastira, sv.Vasilije je od svojih prihoda kupovao zemlju koja je trebalo da bude materijalni ocnov za izdrzavanje manastira i njegovog bratstva.

AКАТИСТ СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ ЧУДОТВОРЦУ
Кондак1.
Богоносни архијереју Цркве српске, свети и чудотворни оче Василије похвалну пјесму ову приносимо ти од грешне и уплакане душе своје. И молимо Те у покајању буди и сада као и увијек милосрдан за дјецу земље ове и заштити нас од сваке напасти да Те величамо кроз вјекове.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Икос 1.
Анђео у тијелу био си међу људима.
Чудесном силом Духа свезао си сва искушења. Зато Те славимо у пјесмама:
радуј се оче отаца преподобних
научио си многе вјери правој;
радуј се неуморни служитељу Еванђеља
поуком и дјелом Твојим спасаваш нас од зла;
радуј се чувару и учитељу православља,
радуј се утјешитељу у жалости овога вијека,
радуј се исцјелитељу болести сваке,
радуј се пастиру заблудјелих оваца
које усрдно враћаш на пут истине и живота,
радуј се хранитељу изгладњелих душа,
радуј се просветитељу помрачених умова,
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 2.
Видје Господ побожност Твоју од дјетињства часно одњеговану и љубав чисту за Цркву Његову. Зато Те украси љепотом непролазном
и дарова ти дар чудотворства да лијечиш и спасаваш људе од сваке болести душе и тијела.
И као свјећњак који се никад не гаси посвети Те у архијерејско служење у оне тешке дане српскога рода, да се бринеш и онда и сада за свакога који се каје и пати и с Тобом слави Бога. Алилуја.

Икос 2.
Разум си људски уразумио утопљен у таму сумње и незнања. Чудесном силом, обдарен од Светога Духа, учио си и учиш свакога подвизима својим вјери православној.
Зато Tе хвалимо, оче преблажени:
радуј се богомудри, умудрио си нас лакоумне,
радуј се наставниче, просветио си нас у тами невјерја,
радуј се трубо богогласна, јавио си нам велику радост,
радуј се, јер дајеш радости оздрављења
радуј се, јер си укротио лукаве духове,
радуј се на небу и на земљи прослављени.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 3.
Сила Вишњега прослави Те у испосници Острошке обитељи и као многоплодну маслину из које тече милост чудотворства дарова Те народу српском и васељени и свима који ти вапију и моле и славе име Господње. Алилуја.

Икос 3.
Имаш светачку моћ Христовог исповједника,
јер си победио трпљењем и љубављу сва демонска учења злобе.
Вијенцем од наших суза и молитава величамо Те, Оче милосрдни:
радуј се угодниче Божји небеском славом овјенчани,
радуј се вјерни слуго Пресвете Тројице,
за своју вјерност примио си награду са неба,
радуј се обновитељу Цркве намучене,
у себи самом саградио си храм Творцу,
радуј се пустиножитељу прекрасни,
подвизима Твојим процвјетала је пустиња острошка као љиљан неувели и миомирисни,
радуј се побједниче над нечистим силама,
посрамио си насиље агарјанско смиреноумљем,
радуј се Ти који царско име у своме носиш
и милост Цара слава у труду и бдењу задобијаш,
радуј се, сузама страдања свога измио си нашу сљепоту од гријеха,
радуј се боговидче небеских тајни, дајеш нам утјеху и помоћ.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 4.
Буру безбожних намера си утишао која је хтјела Захумље од православне вјере да отуђи, учио си народ свој да се не боји смрти него искушења и насладе гријеха, да постом и доброчинством живи и молитвом са Тобом велича Пресвету Тројицу, у три лица једнога Бога, Алилуја.

Икос 4.
Чули су сви надалеко за Твоју побожност од младости и за духовника светог у земљи Светога Саве. Зато су те демонске слуге прогониле страшним оружјем злобе своје.
Ти си се борио мачем божанске ријечи и послужио Христу све до скончања:
радуј се што си се у добром дјелу намучио,
радуј се, јер си у искушењима вјеру сачувао,
радуј се што си овај народ крстом заштитио
од робовања туђинским замкама,
радуј се, земљу си нашу духом својим освјештао,
радуј се, увијек си био бранитељ незаштићених,
радуј се, утјешио си сваку истинску сузу,
радуј се, исцјелио си сваку рану душе и тијела;
радуј се пастиру добри и непосустали,
просветио си Захумље, Црну Гору и Приморје
и остале крајеве земље српске.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 5.
Као од Бога дарована звијезда засијао си са висине духовне и обасјао све оне који сједе
у сјенци смртној и тами гријеха. Хвале Те сви који славе Творца, Алилуја.

Икос 5.
Видио си све неправде и насиља како подноси Твоје рођено племе и патио си с њиме као изгнаник. Зато си дошао у Острошку испосницу и предао се молитви и бдењу.
Трпио си много за добро свију и славио Бога чудима посведоченога:
радуј се, до смрти служио си свето,
радуј се, заблистао си у свјетлости вечној
радуј се задужбинару преславни,
задужбина је твоја у свакој обраћеној души,
радуј се неисцрпни у доброчинству,
радуј се, јер спасаваш све који Те моле
радуј се што помажеш и оне који Те заборављају,
радуј се достигао си серафимску висину.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 6.
Проповједниче славни, Oче свети, желио си мир у свијету и својој души.
Кроз толике невоље пошао си у Гору Атонску
да би избегао огањ братске мржње.
И кад си се вратио из далеке самоће
у врлетне стране родне земље послушао си савете мудре патријарха српског књигољупца Пајсија.
Као архипастир отишао си неустрашиво да спасаваш народ од пропасти агарјанске и да тако служиш Христу Спасу, Алилуја.

Икос 6.
Засјала је у Острогу светост живота Твојега.
Упознаше људи многа чудеса тамо и ослободише се болести и порока прославише Бога у светима својим и Теби захвалну пјесму принесоше:
радуј се владико, у патњама славни,
спасаваш нас јадне небеском силом,
радуј се у хладноћи камена љутог
трпио си много ради топлоте Божје,
радуј се што збратимљујеш многе пред кивотом Твојих прослављених моштију,
радуј се, апостолски труд си показао,
радуј се, анђелске си се славе удостојио,
радуј се, силом од Бога дарованом као Илија некад твориш чуда,
радуј се у доброти пребогати и по упокојењу своме молиш се за нас.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 7.
Кад је дошло вријеме да напустиш браћу, да из овога свијета пођеш у царство вјечно, учио си пастире и монахе преподобне да чувају вјеру у народу своме. Твоју чисту душу носили су херувими у наручју Христу с пјесмом: Алилуја.

Икос 7.
Новога светитеља дарова нам Господ и по смрти Твоје прослављено тијело, украшено силом лијечења немоћи за свачије добро и спасење душе. Због тога ти данас пјева васељена:
радуј се ковчеже најљепших дарова,
радуј се изворе у коме се умивамо
сузама покајања и опраштањем,
радуј се, из Тебе се као уље излива милост у жижак нашега бића,
радуј се, у себи подиже жртвеник љубави јеванђелске,
радуј се, угасио си злоћу бујицом молитава,
радуј се, на камену вјере православне засадио си лозу побожности наше,
радуј се, наслиједио си бесмртност на небу,
радуј се, милошћу Божјом савладао си трулеж гроба,
радуј се, мошти су Твоје ризница лијекова
радуј се, постао си садруг бестјелесних бића.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 8.
Људи се диве великој тајни како се трулежно претвара у нераспадљиво и постаје извор оздрављења и мира. Мален је наш ум да то разумије, само у вјери може да доживи како се сила Божја пројавила у Твоме напаћеном и сада светом тијелу. Цјеливамо Твоје цјелитељне мошти уз захвалност Богу, Алилуја.

Икос 8.
Сав освећен и обдарен с неба помажеш свима заступништвом својим, не заборави ни ове молитве и молбе нас који Те с вјером спомињемо и Твој празник пјесмом прослављамо:
радуј се непоколобљиви стубе православља,
радуј се учитељу доброте сваке,
радуј се смирени и незлобиви Оче,
радуј се украсе испосника,
радуј се спасиоче на путевима погибељи,
радуј се молитвениче увек будни,
радуј се заступниче искрени за све људе,
радуј се, даровао си нам велику радост.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 9.
Сви анђелски чинови се радују твојим подвизима и одласку на небо.
Са бестјелесним силама у непролазној слави
остао си с нама посвећеним тијелом. У кратком земаљском вијеку бринуо си за сваку душу и њене муке. И по смрти, која не савлада мошти,
Твоја помоћ тече пребогато. Благодарни Богу на оваквом дару наше су молитве пуне величања, Алилуја.

Икос 9.
Чудесима Твојим као свјетлошћу неугасивом
просвјетљава се отаџбина наша и сви који прилазе кивоту Твоме, молећи исцјељења и утјеху души:
радуј се светитељу, чудотворче,
радуј се љекару који све ране видаш,
радуј се, узетима си вратио снагу,
радуј се, хромима си дао да ходају,
радуј се, занемјелима си одрјешио језик,
радуј се, обневидјелима оснажио си вид,
радуј се, глувима си отворио уши,
радуј се што бесомучне лијечиш,
радуј се, јер малоумне умудрујеш,
радуј се, свима болеснима дајеш оздрављење,
радуј се, свима тугу претвараш у радост
радуј се, вјерне утврђујеш у вјери,
радуј се, малодушне учинио си да се отрјезне
радуј се, сви се Тобом хвалимо и радујемо.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 10.
Спасти све људе жели Христос Господ, зато Те показа њима прославена и у чудима пребогата, да им благовјестиш науку Његову
и кроз покајање приведеш Богу, славећи га.
Алилуја.

Икос 10.
Стијена и заштита си свима који притичу Теби, о преблажени. Ти имаш вјеру којом се горе преносе и љубав која превазилази језике анђела. Теби се радује Црква српска и с Њом сви у васељени:
радуј се што си апостолско предање очувао,
радуј се, јер си пророчке таланте умножио,
радуј се што си као мученик за истину страдао,
радуј се, јер си као Јов подносио невоље,
радуј се, ревношћу пламеном оснажен,
угледао си се на Оце свете и учитеље,
радуј се што си дјело богоноснога владике Саве наставио усрдно, просвећујући земљу српску,
радуј се огледало небеске славе,
радуј се чистим срцем видио си Бога,
радуј се најтоплија зрако Сунца правде,
радуј се муњо која спаљујеш демонске мреже,
радуј се огњу који сажижеш нечисте мисли,
радуј се, као зора си заблистао у ноћи велике патње,
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 11,
Пјесма је наша немоћна пред химном чудеса Твојих, њима свједочиш Бога сваком покољењу. Пред Тобом ријечи наше се губе
и свака земаљска брига нестаје. У дјелима Твојим јавља се небо, у сабору светих пјеваш,
Алилуја.

Икос 11.
Свијећа свјетлости неугасиве био си на земљи и сада прослављеним тијелом.
У сну си јавио монаху преподобном велику радост којом нас обрадова Господ. дођоше браћа обитељи острошке и цјеливаше мошти Твоје уз молитве;
радуј се светитељу, оче Василије, бесмртни живот си наслиједио и посвједочио га нама нераспадљивошћу,
радуј се, Твојом славом се и ми спасавамо
радуј се, праву си нам вјеру показао,
радуј се, развеселио се све праведне душе,
радуј се, многе си из пропасти вратио у живот
радуј се, узвисио си се на висину блаженства,
радуј се, јер си штитом уздржљивости
поломио све стријеле сатанске,
радуј се што си постом и бдењем посрамио све лажне чари свијета,
радуј се богоносни, у срцу си Господа носио.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 12.
Благодат примљену од Бога ниси задржао него умножио на земљи и раздјелио у доброчинства међу људе. Зато долазе Теби у невољама, с врелом молитвом у срцу своме,
Сви Твоји, из Твога стада и многи други који то нису. И сви су пред Тобом као једно у побожној жељи и чекању дара Од Премилостивога у чудима Твојим. Алилуја.

Икос 12.
Пјевамо сви твоме славном упокојењу,
Теби – храму Божјем и станишту Духа
чудотворном, и умилно покајнички молимо Те и величамо:
радуј се, Оче богомудри и милосрдни,
радуј се сасуде животворне воде,
радуј се дијадемо Српске цркве,
радуј се у смирењу и кротости предивни,
радуј се, као смртан сачувао си себе за живот вјечни
радуј се, душу чисту предао си Створитељу,
радуј се, Господ Те удостојио највеће славе.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 13.
Угодниче Божји, Василије чудотворче, прими милостиво ово мољење наше као покајну молитву и вапај да измолиш за све нас опроштај и спасење у Христа Господа. Алилуја.
(овај кондак читај три пута )

МОЛИТВА
Свети оче Василије, помоћниче силни и заштитниче милосрдни, чуј и сада молитве наше, сузе и уздахе. Као добри пастир који тражи залутале овце и за њих страда, окупи нас око кивота Твојега и научи чудотворним поукама Твојим да бисмо Ти благодарили и славили Оца небеског. Наше се душе грче у пороцима, али и плачу у покајању као заблудјели син који је тражио оца да му опрости и као посрнула жена која је признавала гријехе. Сагрешисмо много, сагрешисмо у знању и незнању, гордим мислима и себичним срцем, ријечима, дјелима и пропуштањем те не учинисмо многа доброчинства. Зато погледај на нас рањене и изобличене у неваљалству. Погледај и ублажи болове и патње душе и тијела и даруј нам изгубљени мир, братску љубав и радост небеску. Молимо Те, позови све свете из рода нашега, све свете мученике, праведнике и преподобне и заједно с њима умоли Господа слављенога у Пресветој Тројици да нам подари опроштај гријехова и спаси нас од адске пропасти. Тако покајани и поучени да бисмо могли Тебе величати и с Тобом славити беспочетног Оца са јединородним Сином и животворним Духом, сада и свагда и у вјекове вјекова, Амин.

Молитвама светог Василија Острошког Чудотворца, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин

Тропар - глас 4.

Од младости своје свега себе Господу си предао, живот проводећи у молитвама, труду и постовима оче Богоносни. Образац врлина био си свом духовном стаду. Стога Бог видећи твоју добру вољу поставља те својој Цркви за пастира и врлог архијереја, а по престављењу твоме сачува свето тјело твоје нетрулежним светитељу Василије. Стога, пошто имаш смјелост пред Њим, моли се Христу Богу да спасе душе наше.

Ж И Т И Ј Е

Св. Василије Острошки. Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена би испуњен љубављу према Цркви Божјој. Када одрасте оде у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најприје је становао у манастиру Тврдошу, и одатле је као пастир добри утврђивао стадо своје у вјери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би сувише притјешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, гдје се тврдо подвизавао ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у ХVI вијеку, оставивши своје цјеле и цјелебне мошти, нетрулежне и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. Његовим моштима притичу и хришћани и они који то нису, и вјером налазе исцјељења у најтежим болестима и мукама својим.

Danas je praznik Sv. Vasilije Ostroski i pozeljno bi bilo postiti!
Svima koji slave, sretna slava!

Sa velikim pijetetom i vjerovanjem da je Sveti Vasilije Ostroški ostavio neizbrisiv trag u životima hiljada ljudi, kako u svom vremenu, tako i u vremenu današnjem, preko koga njegova svetačka moć prelazi u sutrašnjicu naših života i života onih koji će doći poslije nas, upisujući vječnost svoga roda u knjige Tvorca i Svedržitelja - podsjećam sebe grešnog i vremešnog da je danas njegov dan.

12. maja 2006. godine