Свети мученик Трифун  празнује се 1. фебруара по старом или 14. фебруара по новом календару.

Св. мученик Трифун је познат у виноградарским крајевима Шумадије, Поморавља и Бугарске као заштитиник и слава виноградара и гостионичара. Негде га зову Свети Трипун, Зарезојло, Зарезан или Орезач, када се по први пут обрезује лоза уз посебну молитву и благослов свештеника. У неким селима Србије се слави и као заветни дан јер се сматра да Св. Трифун штити села од града и поплаве, односно да је чувар усева од разних штеточина.

Овај светитељ је живео у трећем веку после Христа као сиромашни младић који је богатима чувао гуске и "још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести и на људима и на стоци, и изгонити зле духове". За ове његове способности сазнао је и тадашњи римски император Гордијан чија је кћерка Гордијана толико душевно пореметила да јој нико од најбољих лекара није могао помоћи. У таквом стању, каже хришћанска легенда, једном из ње проговори зли дух који ју је био посео да њега нико из ње не може изагнати осим Трифуна. Није, медјутим, рекао о ком се Трифуну ради па је цар редом доводио многе тог имена док "по Божјем промислу", у малоазијској Фригији не пронадјоше скромног гушчара Трифуна. Доведен у Рим, он је успешно излечио девојку и цар га, наравно, богато наградио, али је овај, у повратку кући, успут све драгоцене дарове разделио сиротињи.

У селу је наставио да живи као и раније, чувајући гуске, али и у све здушнијим молитвама и све већој побожности. Знајући за њега и Божју милост којом је зрачио, нови цар Дакије, велики противник хришћанства, нареди да га баце у тамницу и на највеће муке. Али, Трифунову веру ништа није поколебало па је посечен мачем. И пред смрт, "Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме, 250-е године" написао је Свети владика Николај.

Према другој верзији црквених предања, Светог Трифуна је прогањао и мучио један царски намесник, наредјујући да га коњи босог вуку преко трња и камења, а Бог га је узео пре самог чина погубљења.

Снег може још увелико да изненади али се то сматрало берићетним па се говорило "Затрпај Трипо, заспи Симо!" (реч је о Св. Симеону Мироточивом, 26,ИИ) иако је већ сутрадан, 15-ог фебруара, Сретење, по народном схватању дан "сусрета" зиме и пролећа кад се медведица на кратко пробуди да види да ли ће усоро настати лепши дани и онда се, ако оцени да ће потрајати зима, врати у пећину да настави свој зимски сан.

Верује се да Св Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и од тог дана снег почне да се топи.

"Ваља се" да се на Св Трифуна пореже барем један чокот винове лозе у винограду.

Ако на Св Трифуна пада киша, родиће шљива.

Пољупци и вино на Светог Трифуна
15. фебруар 2009. | 00:54 | Извор: Б92
Београд -- Осим што су заљубљени обележили 14. фебруар пољупцима, љубавним порукама, поклонима, и виноградари широм Србије славили су свог заштитника, Светог Трифуна.

Најдужи пољубац на такмичењу које је поводом прославе Светог Трифуна одржано у Врњачкој Бањи, трајао је 34 минута и 55 секунди, а извели су га Јована Ристивојевић и Иван Ђорђевић из Београда.

"Па занимљиво, лепо. Мени је било забавно и овим гестом сам хтео да покажем колико је стварно волим", каже победнички пар.

Манифестација "Пољуби ме" одржана је на "Мосту љубави", у неколико категорија. Изабрана је и најлепша љубавна порука, као и најстарији заљубљени пар.

"Ја имам 74 године, а Рада има 70. То нас је повукло да дођемо на овај мост да учествујемо, јер смо се ту упознали као момак и девојка, кад смо били млади, пре 51 годину", кажу Рада и Слободан Шибак.

Виноградари широм Србије обележили су Светог Трифуна, славу и заштитника многобројних еснафа, међу којима и произвођача вина.
Симболичним орезивањем лозе и заливањем вином понеког чокота, симболично се винограду враћа малаксала снага, после дугог зимског мртвила, како би почео да буја у пролеће које се полако примиче.

Према веровању, ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна.

zelim rodnu  i beridjetnu godinu svima vinogradarima i svima koji slave


a dan zlajubljenih 1 maj 8 mart noc vestica dan mrmota treba zakonom zabreniti    

zaljubljenost i vino idu jedno s drugim i to ne treba deliti