Sveti Nikola :: Zelje, pozdravi, cestitke ~ Slave ~ Praznici ~ Rodjendani

Овај смирени поборник добра и муж достојан дивљења, свети отац Николај, спада у највеће Оце Христове Цркве. Родио се у граду Патари, у малоазијској покрајини Ликији, као једино дете Теофана и Ноне, богатих, примерних и побожних хришћана. Већ од раног детињства свети Николај је пројављивао знаке светости. Приликом светог крштења, он је у купељи (крстионици) три часа стајао сам, непридржаван ни од кога, што је имало да символизује његову будућу ревност у исповедању Имена Пресвете Тројице. Исто тако, он је целе недеље сисао нормално, као и остала деца, док је средом и петком – у дане поста – сисао само једном дневно, и то по заласку сунца.

ОДГОЈ, ВАСПИТАЊЕ И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ЧИН СВЕШТЕНИКА

Свети Никола је од малена био украшен многим благодатним даровима, како оним природним тако и оним које је стекао трудом и подвигом.

Будући оштроуман, он је без тешкоћа врло темељно изучио световну мудрост, али се са нарочитом пажњом удубљивао у изучавање Светога Писма и догматских истина о Богу. Много часова проводио је у храму Божјем и тако временом постао достојан сасуд Владике Господа Исуса Христа.

Када је дечак поодрастао, родитељи су га поверили његовом стрицу Николају, епископу града Мира у Ликији. Овај честити епископ је веома рано прозрео врлине и благодатне дарове свога братанца. Младић је био мудар, незлобив, кротак, срца испуњеног љубављу према свима, а нарочито према сиромашнима и прогоњенима. Наслађивао се изучавањем Божанског Закона, тражећи истовремено начина како да у животу примени све што Христос тражи од сваког истинског хришћанина. Свака реч благодатног младића, мудра и „со љ у осољена “ , задивљавала је све, чак и странце. Према свима је био пажљив и добар, увак спреман да опрости свима, па и непријатељима. Живећи тако, он се полако спремао да се у потпуности посвети Христу и Његовој Цркви; желео је да постане свештеник. У оно време, међутим, беснела су страшна гоњења на хришћане, па је свештеничка служба изискивала велику љубав, оданост, самоодрицање, исповеднички дух, чак и спремност на мучеништво. Али, млади Николај је био спреман на сваку жртву ради Распетог Господа, што је било очигледно како народу Божјем тако и његовом стрицу, епископу мирликијском.

И, ево! Стигао је благословени тренутак! Николај опкољен мноштвом хришћана који са радошћу узвикују: „Достојан је! “ , бива рукоположен за ђакона, а потом за презвитера.

У својој беседи, архијереј који га је рукоположио, провидећи у новорукоположеном Николају благодат која ће се кроз цео живот на њега изливати, прорекао је, између осталог и следеће: „...Биће благодатна утеха за растужене и намучене: Добро и успешно напасаће душе. Враћаће залутале на ливаде праве вере и спасаваће све од разних опасности “ .

АНЂЕЛСКИ ЖИВОТ У СМРТНОМ ТЕЛУ.

БРИГА ЗА ХРАМОВЕ И МАНАСТИРЕ ЕПАРХИЈЕ ПАТАРСКЕ

После свога рукоположења, нови па с тир Цркве Христове све се више предавао врлинском животу кроз подвиг поста, молитве, бдења, целомудрености и чистоте живота.

Примивши одговорност за многе свештене храмове и црквене послове уопште, много пута је био у прилици да докаже своје милосрђе. Као добар и човекољубив пастир, он је своје огромно имање, наслеђено од родитеља, раздавао ништима и потребитима.

ТРИ СЕСТРЕ У ОПАСНОСТИ ОД СРАМОЋЕЊА.

СВЕТИ НИКОЛАЈ - ЗАШТИТНИК БЕЗНАДЕЖНИХ

Неки богат човек, познат и славан, изненада допаде крајњег сиромаштва и немаштине. У очајању, носио се мишљу да своје три кћери, изузетне лепоте, натера да буду јавне жене и да тако заради новац.

Али пре него што је овај човек успео да оствари своју замисао, свети Николај, послан од Бога, на чудесан начин спасао је и њега и његове кћери.

Прозревши намеру несрећног оца, светитељ узе кесу злата и ноћу отиде пред његову кућу. Није, наиме, хтео да ико осим Г оспода види његово милосрђе – ни онај коме је милостиња била намењена. Пришавши прозору, убацио је златнике у кућу и удаљио се што је брже могао.

Овим новцем, који је примио као Богом дан, сиромашак је, пријатно изненађен, успео да удоми своју најстарију кћер. Светитељ, видећи да је овај поступио сходно његовој жељи, одлучио је да и средњу ћерку на исти начин избави од пропасти.

Нашавши у својој кући нову кесу злата, несрећни отац се неизмерно обрадова, али истовремено би у великој недоумици ко му то толико помаже; горео је од жеље да види свог добротвора. Због тога, он се реши да из прикрајка посматра ко то долази до његовог дома.

Идуће ноћи, свети Никола се и по трећи пут упути према сиромаховој кући, али он га је овог пута чекао на скровитом месту. Иако је било мрачно, благодарни отац успе да у тами назре благо лице свештеника Николаја.

Када се светитељ журно удаљио, убацивши златнике кроз прозор, сиромах потрча за њим, сустиже га, паде пред његове ноге и заблагодари му са сузама радосницама. А добротвор његов, бежећи од људске славе, закле га да о томе никоме ништа не говори.

ХОДОЧАШЋЕ У СВЕТУ ЗЕМЉУ. ЧУДО ТОКОМ ПЛОВИДБЕ.

Свети и врлински живот оца Николаја, као и сва његова доброчинства, прочули су се надалеко, а светитељ је, избегавајући празну славу и част овога света, решио да се удаљи у пустињу.

Али, пре тога, светитељ Божји желео је да испуни своју жарку же љ у да као поклоник посети Свету Земљу. И тако се упутио у Палестину, решен да после тога заувек остане у пустињи...

Током пловидбе, свети Николај је прорекао морнарима да ће се на мору дићи страховота бура. Још није био ни завршио реченицу, а бура је изненада грунула свом жестином. Какво невреме! Страх и трепет обузели су и посаду и путнике. Сви они, сабравши се око светитеља, стадоше га молити да их спасе од пропасти. Он их је укрепљавао и тешио, подстичући их да се заједно са њим усрдно моле и уздају у Божју помоћ. Убрзо, на велико удивљење свих, ветар се утишао, а море се смирило и настала је велика тишина. Сви путници дивили су се светитељу из два разлога: зато што им је прорекао опасност и зато што их је од ње избавио.

СВЕТИТЕЉ ВАСКРСАВА УМРЛОГ МОРНАРА. ДРУГА ЧУДЕСА.

За време споменуте буре, један од морнара попео се на катарку да нешто поправи али се, силазећи, оклизнуо и пао на палубу са велике висине, при чему се на смрт разбио.

Свети Никола, топло се помоливши Господу Исусу Христу, Извору живота, васкрсао је погинулог лакше него што би га пробудио из сна.

Када је брод приспео у Свету Земљу, сви који су били очевици ових чудеса са великим удивљењем стадоше их препричавати другима. Мноштво људи, притиснутих разним невољама и болестима, убрзо се поче стицати ка светитељу, иштући од њега утеху, помоћ и исцељење. А он, пун милосрђа, дизаше руке и очи према небу и свим срцем мољаше се Избавитељу нашему. Човекољубиви Бог одмах би услишио Свога слугу, дарујући свима оно што би искали.

СВЕТИТЕЉ СЕ ПОКЛАЊА СВЕТИМ МЕСТИМА. ПОВРАТАК

Жарка жеља светитељева да се поклони местима по којима је ходио Богочовек остварила се. Са великим страхопоштовањем поклонио се Христовом Гробу и светој Голготи, а када је стигао пред врата храма у коме се налазило часно дрво Крста Господњег, она су се сама отворила изабранику Божјем. Пошто се са великом побожношћу поклонио часном Крсту, добио је још већу силу и благодат Светога Духа.

Свим својим срцем светитељ је чезнуо да заувек остане на овим свештеним местима овоземаљског живота и страдања Богочовека Исуса Христа. Али воља Божја била је другачија. Господ није желео да Своје стадо лиши слатког гласа и утешног п рисуства брижног пастира, па му је преко Свог анђела заповедио да се врати у отачаство.

И тако се свети Никола, увек брз у послушности, вратио своме народу који га је срдачно дочекао.

Топао дочек који су му сви указали учврстио је у њему осећање дужности и бриге за духовне и телесне потребе народа.

ТРАЖЕЊЕ ПОГОДНЕ ЛИЧНОСТИ ЗА ЕПИСКОПСКИ ТРОН

Живећи међу својом паством у малом граду Патари, свети Николај се неуморно трудио у свим врлинама и тако привлачио љубав и поштовање свих.

У то време упокојио се архиепископ мирликијски и митрополија је остала упражњена. Сабравши се, епископи ликијске области помолише се Богу, препуштајући Његовом Промислу избор новог архијереја, а Бог је преко свог анђела, открио најстаријем архијереју Своју вољу:

„Личност погодна за епископа, налази се близу вас. Рано ујутру иди пред цркву и први кога будеш видео биће кротак и смирен човек; он ће доћи с намером да уђе у храм на богослужење. Знај да је то тај кога тражите. Име му је Николај и просвећен је Мојим Духом. Њему поверите епископски трон и заштиту Цркве. “

Рано ујутру, епископ отиде пред цркву и спази човека чији је кротки и смирени изглед одговарао речима Божјег откровења. Сазнавши да се раноранилац зове Николај, одведе га пред сабор архијереја, те га они рукоположише и устоличише за митрополита мирликијског.

Светитељ је смирено прихватио велику част и са осећањем одговорности бринуо се за душе поверене му од Бога. Истовремено је удвостручио подвиг молитве, поста и бдења. Имајући јаку и праву веру, поучавао је народ догматима православне вере и број хришћана је стално растао.

ГОЊЕЊА НА ХРИШЋАНЕ. СВЕТИ НИКОЛАЈ У ТАМНИЦИ

Време у које је свети Никола напасао своје словесно стадо било је врло тешко за Цркву Христову. Гоњења су постајала све свирепија, а царским указима, разаслатим у све крајеве Римског Царства, захтевало се од хришћана да се одрекну Христа и поклоне се лажним боговима - идолима. Онога ко би се оглушио о царско наређење чекали су тамница, мучење и смрт. Свети Николај је са смелошћу проповедао веру и Јеванђеље Христово. Због тога би бачен у тамницу, где је са радошћу поднео многе муке, Христа ради. Не обазирући се на муке, овај угодник Божји ни као сужањ не занемарује своју пастирску службу него, укрепљује своје сапатнике и учвршћује их у вери.

ТРИЈУМФ ХРИШЋАНА. СВЕТИТЕЉА ОСЛОБАЂАЈУ ИЗ ТАМНИЦЕ

Дошло је време када је Бог благоизволео да учини крај гоњењима. Срушио је паганску, римску власт и подарио благодат спасења Народу Своме. Константин, син Константина Хлороса и Јелене, ступио је на римски престо. Царски указ је био јасан: гоњењима је дошао крај. Хришћани су слободни да исповедају своју веру и моле се без страха. Тријумф и радост неизрецива! Горди незнабожци су понижени. Идолски храмови се руше. Оковане Христа ради ослобађају из тамнице. Народ излази да дочека свог јерарха, изабраног пастира, светитеља Божјег Николаја. Мирликијска Црква сад опет има пастира испуњеног благодати Божје. Он лечи од болести, укрепљује немоћне и још већом ревношћу проповеда веру Христову не само међу хришћанима него и међу идолопоклоницима. Видећи да се не мало љ уди и даље сабира у идолске храмове, свети Никола је многе од њих срушио; није поштедео ни велелепни Артемидин храм.

СВЕТИТЕЉ УЧЕСТВУЈЕ НА ПРВОМ ВАСЕЉЕНСКОМ САБОРУ

У време када се свети Никола борио да сачува догмате православне вере од сваке заблуде, искорењујући свако иноверје и сваку лаж, у Александрији се појавио неки свештеник, речит и оштроуман, по имену Арије, који је проповедао да Исус Христос није Бог него створење Бога Оца. Својом убедљивошћу и речитошћу успео је да многе људе придобије за своје лажно, јеретичко учење – међу њима чак и неколицину епископа. На све стране избијале су свађе и немири међу хришћанима. Цар Константин одлучио је да све архијереје сазове на сабор у Никеји у провинцији Витинији у Малој Азији (325. године) да би утврдили праву веру, искључили из црквене заједнице Арија и осудили његово јеретичко учење.

Тако је сазван први васељенски (свеопшти) сабор Цркве. На овом свештеном сабору учествовао је и свети Николај. Он је, заједно са осталим архијерејима, доказао да је Ари ј ево учење ђаволска обмана. Сабор је осудио богохулну јерес Аријеву и утврдио догматску истину да Господ Исус Христос јесте Син Божји, једносуштан са Богом Оцем. Израз те истине налазимо у Символу вере, односно кратком исповедању спасоносних догмата православне вере, формулисаном на првом и другом васељенском сабору (325. и 381.). Зато се тај општи Символ вере назива и Никео – цариградским символом вере. У њему исповедамо и нашу веру у „Једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, рођеног, а не створеног, једносушног Оцу... “

СВЕТИ НИКОЛАЈ СПАСАВА СВОЈ НАРОД ОД ГЛАДИ

Није прошло ни неколико месеци од повратка светог Николаја у Л икијску митрополију кад је избила страшна глад. Народ је био у великој оскудици, у безизлазном положају. Због тога, сви прибегавају светите љ у, иштући од њега помоћ и спасење, а он се са усрђем моли Богу и одмах бива услишен. Господ му је открио да један брод, натоварен пшеницом, плови према Галији. Свети архипастир се на чудесан начин јавио капетану брода и дао му три златника као капару, рекавши му да промени правац пловидбе, дође у град Мира и прода своје жито тамошњем народу. Видећи у својим рукама три златника, капетан је поверовао, послушао светог Николаја и поступио по његовој вољи. Тако је на чудесан начин свети Никола спасао свој народ од глади.

СЛАЊЕ ВОЈСКЕ У ВЕЛИКУ ФРИГИЈУ ЗБОГ ПОБУНЕ. СВЕТИТЕЉ СПРЕЧАВА ПЉАЧКУ

У Великој Фригији избила је побуна против цара Константина, па је он послао три војводе са војском да је угуше. Због буре, војници беху принуђени да се зауставе у једном пристаништу ликијске епархије које се звало Адриатска обала. Одлазећи у град ради куповине потребних ствари, војници су много тога силом узимали од народа. Свети Никола хитно отпутова у тај град и успе да их својим племенитим понашањем и благим саветима уразуми, на велику радост мештана. Том приликом прорекао је војницима да ће се сутрадан пролепшати време и да ће моћи да отплове.

СВЕТИТЕЉ ЖУРИ ДА СПАСЕ ТРОЈИЦУ НЕВИНО ОСУЂЕНИХ НА СМРТ

Док се светитељ опраштао са војводама, из Мира дођоше људи молећи га да се што пре врати у град и спасе три човека које је игемон Евстатије, поткупљен златом, невине осудио на смрт.

Светитељ узе са собом пратњу, - а у пратњи и три споменуте војводе - те се журно упути ка месту погубљења невино осуђених. Тамо стиже у последњем тренутку јер џелат већ беше замахнуо мачем да несрећним људима одруби главе. Без имало оклевања и бојазни, као онај који власт има, светитељ приђе џелату, истрже му мач из руку, баци га на земљу и ослободи оковане. Игемона Евстатија архијереј Божји оштро је укорео и овај, искрено се покајавши, затражи опроштај од светитеља. Задивљени свим овим догађајима, три војводе добивши благослов од угодника Божјег, отпутоваше у Фригију и извршише царско наређење.

ТРИ ВОЈВОДЕ БИВАЈУ ОКЛЕВЕТАНИ И БАЧЕНИ У ТАМНИЦУ

По успешно извршеном послу, војводе се вратише у Цариград, где им цар и све велможе одадоше велику хвалу и част. Ово је изазвало завист код неких злих људи, који отидоше управнику града Авлавију и оклеветаше војводе да кују мрачне планове против цара. Поверовавши у то, цар их је без икаквог ислеђења бацио у тамницу и ускоро осудио на смрт. Њ их тројица, чувши од тамничара за царску пресуду, веома се растужише и падоше у крајње очајање. Али, један од њих присети се како је свети Никола у Мирама спасао тројицу невино осуђених на смрт, те се сва тројица стадоше усрдно молити светом архијереју да их избави из ове тешке невоље.

СВЕТИ НИКОЛА СПАСАВА ВОЈВОДЕ

Свети Никола, благи заштитник и помоћник свих невољних и потребитих, притекао је у помоћ и овим страдалницима, и то на следећи начин: јавио се цару у сну и представио се као Николај, архиепископ мирликијски. Запретио је владару да одмах ослободи невино осуђене; у противном подићи ће народ против њега. Исте ноћи, свети Никола јавио се у сну и управитељу Авлавију и посведочио невиност осуђених. Обојица се веома чуђаху необичном виђењу и цар, наредивши да доведу војводе из тамнице, узе их на ислеђење. Уверивши се да су му сва тројица одани и верни, цар схвати да је реч о клевети и раскаја се за свој непромишљени поступак. Разговарајући са царем, три војводе одједном приметише како поред њега стоји свети Николај и обратише му се молећи га да их избави из опасности. Цар их упита ко је тај Николај коме се они моле, а они му подробно испричаше о њему. Тада је цар схватио да је свети Никола велики угодник Божји. Ослободио је војводе и дао им богате дарове за цркву у Мирама: златно Јеванђеље, златну кадионицу и два свећњака. Притом, замолио их је да светом Николају пренесу овакву поруку: „Ето, ја испуних твоје наређење; стога се, Христов угодниче, не гневи на мене. “

Спасене војводе, похиташе у Мира, носећи царске дарове. Дарове су приложили храму и, на своју велику радост, удостојили се сусрета са светим архипастиром, заблагодаривши му притом на брзој помоћи и избављењу од сигурне смрти.

СВЕТИТЕЉ СПАСАВА МОРЕПЛОВЦЕ

Глас о несебичној доброти светог Николаја раширио се на све стране. Сви су га веома волели и поштовали. Сви потребити, и на земљи и на мору, радо су га призивали у помоћ.

Један брод, пловећи из Египта у Ликију, запао је у велику буру и путници су већ изгубили сваку наду да ће се спасти. Знајући да свети Никола твори чудеса и да је брз на помоћ свим невољницима, почели су да му се моле. И, гле чуда! Светитељ је муњевитом брзином стигао на брод и прихватио се крме. Истовремено, запретио је ветровима и мору и настала је велика тишина. Путници су наставили пут при благопријатном ветру и после неког времена срећно приспели у Мира. Видевши светитеља, они падоше пред његове ноге и заблагодарише му на помоћи. Свети Никола, будући прозорљив, знао је да су они поробљени душевним страстима и посаветовао их је како да се, живећи по вољи Божјој, њих ослободе.

ПРЕСТАВЉЕЊЕ СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Овај велики светилник вере Христове доживео је дубоку старост. Завршивши богоугодно свој овоземаљски живот, он се са радошћу и псалмопојањем преселио Господу. Његово чесно тело би, у пратњи епископа, монаха и мноштва народа, положено у саборној цркви у Мирама у шести дан месеца децембра. Свете мошти угодника Божјег почеле су да точе целебно миро и од њих су се дешавала многа чудеса. Због тога су се са свих страна стицали болесници и невољници ка гробу светитеља Божјег да му се поклоне и добију изобилну благодат и исцељење од телесних и душевних недуга.

ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛАЈА

У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087 год., буде тело овога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православни и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса како од додира моштију тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану.

ЧУДЕСА СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Од безбројних чудеса светитељевих, навешћемо само неколико у славу Божју и у част светог оца нашег Николаја.

*

Неки побожни хришћани, решили су да отплове у Ликију на поклоњење чесним моштима светог Николаја. Нечисти дух, међутим, киван на светитеља због славе којом га је Бог прославио, унео је нечисте и лукаве помисли у ум и срце једне грешне жене. Када је све било спремно за пловидбу, ова лукава жена пришла је поклоницима и, правећи се болесном, дала им посуду пуну уља молећи их да на светитељевом гробу упале кандило за њено здравље. Они су посуду примили не слутећи да је жена ставила у њу разне мађије. За време пловидбе дигла се страховита бура која никако није хтела да престане па су и путници и брод били у великој опасности. Свети Никола се јавио капетану брода и, објаснивши му да је садржај посуде ђаволски, посаветовао га да је баци у море. Када је капетан то учинио, путници су видели како је из посуде сукнуо пламен, запахнуо их је јак задах, а морска вода почела је да клокоће и изгледало је као да је потресају експлозије. Поклоници су се једнодушно обратили светом Николају за помоћ, а он је одмах утишао буру и обезбедио им несметану пловидбу до Аикије. Поклонивши се светитељевом гробу, ходочасници су се са благодарношћу вратили у своје отачаство славећи Бога дивнога у светима својим.

**

Неки побожан човек из Цариграда, требало је да отпутује у другу земљу ради неких послова. Пре него што је кренуо на пут, отишао је у цркву светог Николаја молећи га да му буде заштитник на путу. Током пловидбе подигла се страшна бура и Цариграђанин је притекао морнарима у помоћ око притезања једара, при чему се оклизнуо и пао у море. Борећи се са помахниталим морем, он је из дубине душе и са непоколебивом вером завапио светом Николају: „Свети Никола, помози ми! “ И, гле чуда! Истог тренутка, страдалник се обрео у својој кући у Цариграду, ни сам не знајући да објасни шта се то с њим десило. Није ни чудо; човек је натприродним путем спасен и пренет својој кући. Гледајући га како збуњено стоји док му се са одеће цеди морска вода, сви су схватили да је то било чудо светог Николаја. Спасени је целу ноћ провео у цркви посвећеној светитељу благодарећи Богу што га је преко свог изабраника спасао од сигурне смрти.

***

Неки великаш из Цариграда имао је верног и оданог слугу. Једнога дана господар је заборавио где је оставио своје паре и посумњао је да му их је слуга украо због чега га је бацио у тамницу. У тамници, невини слуга се из дубине срца обратио за помоћ Господу Исусу Христу и Њ еговом изабранику светом Николају чији је спомен требало да се празнује идућег дана. После дуге и усрдне молитве, момак је заспао. Свети Никола му се јавио у сну и пошто га је ослободио окова утешио га је говорећи: „Не тугуј. Христос ће те избавити преко мене, слуге Свога. “ Исте ноћи, светите љ се јавио у сну и господару тога слуге по имену Епифанију. Открио му је где је оставио паре и заповедио му да ослободи свога слугу. Велможа се искрено покајао, одмах ослободио невиног младића и заједно с њим отишао у цркву светог Николаја где је пред народом јавно исповедио свој грех и испричао ово велико чудо. Покајавши се из дубине душе, великаш је део нађеног новца дао цркви, део сиромасима, а део своме слузи кога је потпуно ослободио ропства.

****

У близини Антиохије постојао је у старини храм светог Николаја. Једне године, на сам дан светитељевог празника, за време јутрења, Сарацени опколише цркву и заробише мноштво верника које као робље одведоше на Крит. Међу заробљеницима био је и један побожан и врло леп младић по имену Василије. Њ егов отац, такође врло побожан, звао се Агрик. Допловивши на Крит, Сарацени су Василија дали своме кнезу Амиру да му буде слуга. Василијеви родитељи су се много ожалостили и од превелике туге две године нису славили светитељев спомен иако су га много волели и поштовали. Схвативши да им нико од људи не може помоћи, они отидоше у цркву светог Николаја носећи јелеј, свеће и тамјан и стадоше се са сузама молити изабранику Божјем иштући од њега помоћ у невољи. Вративши се кући, приредили су трпезу за мноштво званица у светитељеву част. За време обеда, сви који су били за трпезом, чули су како пси непрестано лају у дворишту. Изашавши у двориште, Агрик угледа пред собом младића у сараценском оделу са чашом вина у руци. Препознавши у њему свога сина, он се веома изненадио, и испуњен неисказаном радошћу, затражио је од њега да му исприча шта се то с њим десило. Син му је испричао како је био заробљен од стране Сарацена и предат њиховом кнезу да му служи. А док је синоћ за вечером послуживао свога господара држећи чашу вина у руци, нека невидљива сила га је на чудесан начин пренела у очево двориште, а када је тамо стигао видео је како поред њега стоји свети Никола. Василијеви родитељи и све званице схватили су да је свети Николај учинио ово преславно чудо и веома су се обрадовали. Приневши Богу хвалу наставили су светковину у светитељеву част.

Таква и многа друга слична чудеса којима нема броја твори свети Никола кроз векове. Он притиче у помоћ свима који му са вером прибегавају. Јер, по светом Неофиту, презвитеру и монаху: „Свети Никола је победио природна ограничења; имењак победе, велики међу јерарсима Николај славни, предстојник хришћана града Мира, лекар болесних, крманош оних који плове, дародавац сиромасима, заштитник и покровите љ верних, секира која сече јарам, поборник Свете Тројице, изгонитељ демона, раван анђелима, исправитељ владајућих, укротитељ неправедних царева, уразумитељ богаташа, помагач невољних, противник богатства, хранитељ гладних, отац сирочади и бранитељ удовица, велико чудо васељене, болна рана злих демона, слава православне вере, ослонац Цркве Божје, пространи сасуд препун духовног мира града Мира, одани љубитељ Господа Христа. “

Текст преузет из књиге:

МОЈА СЛАВА

СВЕТИ НИКОЛА,

Беседа, Нови Сад 1999. године