Прошле су године када су свештеници имали права да оптужују и оптуживали сав друштвени систем за пад морала у народу.

ФГ  „Fra Ugrin V. Popovic Vatikanski spijun i mason u SPC“

+++



Пад морала, духовна криза, као и пораст стопе криминала се и даље наставља упркос драстичној промени друштвеног положаја свештенства у друштву. Са једном битном разликом:

За време комунистичке владавине свештенство је било одгурнуто на маргину. У школама и у средствима јавног комуницирања се није могла чути реч о вери а о томе да се свештеници појаве у школи или у медијима није било ни говора. Сада је положај свештенства значајно побољшан набоље. Свештенство је свакодневно присутно у медијима, у школама се предаје веронаука али пад моралног живота, стопа порочности и криминала и даље расте. Шта је узрок томе?

Покушајмо да разрешимо ову енигму посматрајући једног од познатијих престоничких свештеника, јереја Угрина Поповића са Вишњице.

Отац Угрин је права слика и прилика стања у свештенству и тога којим путем иде водећа јерархија Српске православне цркве. Све што има и што проповеда није његова лична измишљотина, већ савладано градиво које се предаје на Београдском теолошком факултету и прихваћене смернице патријарха Иринеја и међуконфесионалних конференција на којима учествују поједини српски епископи.

Београдски теолошки факултет је место које тешко може оправдати своје име. Име «теолог» је некада значило нешто узвишено у духовном смислу; св. Јован, св. Григорије и св. Симеон су имали тај епитет; сада је овај факултет постао место на коме се предаје «наука за изабране», својеврсна теософија којој је зачетник Јован Зизјулас, филокатолик из Цариграда. Представник ове теософије код нас је епископ Игњатије (Мидић), доминантна личност педагошких институција и уџбеника у СПЦ.

Ово његово псеудо-хришћанско учење је врло примамљиво за студенте јер даје младом човеку који долази на теолошки факултет некакав осећај изабраности, он је инициран и ушао је у «ложу» људи који знају некакво посебно знање које обични смртници ван Теолошког факултета не познају. Тако, на један очаравајући начин млади православац, ушавши на Теолошки факултет постаје следбеник Зизјуласове теологије, тврдећи да он и њему слични једини знају «узвишену тајну богословља» коју нису познавали ни генерације светитеља пре њих, нити ико ко није читао Зизјуласа, Мидића и њима сличне. Док нам се на друштвеном плану тражи да преформулишемо историју коју смо до сада учили, прихватајући да је избор св. Кнеза Лазара био погрешан, на теолошком плану нам се предлаже Зизјуласом преформулисање основних принципа Вере православне.

Шта проповеда отац Угрин Поповић?

Можда је нешто упадљивије од његове проповеди медијски наступ који он има и којим се труди да изгради један модеран имиџ: љубичаста и других боја мантија, пажљиво одабрана фризура којом прати светске модне трендове, фазонирана брада, флоскуле својствене џет-сет фигурама… Све је ово спољни оквир за бесплодну теософију која врти идеје у круг, у свој ограничени оклоп жели да уклопи живот, Православље и цели свет.

Шта је сврха оваквог Угриновог естрадног наступа?

Зизјуласова (1) наука је шупља. Осим неких конструкција које поставља пред слушаоце, у њој нема ништа. Никада неће одушевити људе за живот по некој, било којој, религији, већ ће настојати да се уклопи у живот палог човека, страсни безблагодатни живот, то је наука коју прихватају људи жељни да буду «елита». Свештеник теософ зизјуласовац ће се трудити да се уклопи у друштво које живи на свој болесан начин и да стекне свој положај и славу у том и таквом друштву. Минимализам важи у свему што се тиче хришћанског живота: «пусти Црквене заповести», «не робуј Канонима», «Бог је љубав», «дођи, причести се», «учествуј у заједници»…

Литургија је постала представа за ове теософе, «доживљај заједнице», готово слично неким протестантским сектама које желе да «падну у занос». Зато се молитве читају наглас, зато се у спољне изразе обреда уводе новотарије.

Свештеници који су следбеници ове науке немају тло под собом, немају Веру праотаца која их држи и коју држе, ону Веру коју је Христос проповедао. Зато је све уздање њихово у земаљски хијерархијски ауторитет. Бескрајно су послушни својим наредбодавцима и спремни да се рајински понижавају да би их тај ауторитет чешкао по врату. Такви свештеници су чиновници режима а не јеванђелски учитељи што би требало да буду.




Отац Угрин нема ништа друго да понуди од овог што смо навели осим свог бучног наступа. Он јури по телевизијама и другим медијским промоцијама са својом зизјуласовски ограниченом причом, бучним и празним изразима, тумачењима декрета његовог епископа тј. патријарха, не да би људима указао на светлост Јеванђеља, већ да би се уклопио у «ТВ елиту» и постао медијски маг. Око себе организује друштво са специфичним именом – «Духовна аристрократија». У тој «аристократији» ништа није аристократско – псују и вређају као и остали пагански свет, бескрупулозни су према неистомишљеницима као и сви сујетни људи, воле «све што воле млади» итд. Једино што их разликује од других је јурњава да се укотве у престоничке салоне, да се друже са познатим глумцима и певачима и уопште личностима које су на вишим положајима.

Оно што је траги-комично је да је о. Угрин од свег џет-сет крема изабрао представника Ватикана да му буде медијска маскота и да он буде ватиканском амбасадору медијска маскота. Атрофиран духовни осећај зизјуласовског свештеника је потражио у представнику хроничне окупационе силе на Балкану да му буде сарадник у медијском наступу. И овде се огледа рајински менталитет и комплекс ниже вредности онога који је постао «тиква без корена», човек без Вере, како сам Угрин воли да јој се подсмева – «Вјере прађедовске».

Свештеници су после тога што су ушли на медије и што руководе медијима – владика Порфирије је председник Републичке радио-дифузне агенције – на жалост, нису дали нови и квалитетнији утицај на те медије, већ све чешће постају објекат скандала којим би се ти медији бавили.

Отац Угрин је својим неуротичним беседама, својим атрофираним осећајем за Православље, својим зизјуласовским обртима и акробацијама изразима сигурно један од пионира петпарачких прича којима ће се бавити нови слој «побожних» комформиста, у паузи између шпанске серије и концерта познате међународне естрадне звезде.

Аутор: Љ.П.

http://www.novinar.de/2011/09/20/svestenik-novog-doba.html

Ono sto SPC zeli da on propoveda.
Povratak u stado odbeglih mladih ovaca koje su svojim ponasanjem na bezanje primorali konvencionalni pastiri.

otpad poslednjih dana

Postojanje pravoslavnih talibana u Srbiji je zaista zabrinjavajuce ali ne u potpunosti neocekivano. Zali boze trcenja vremena na mrznju kao da taj narod nije propatio dovoljno....ali jedan covek rece - ono sto sejes to ces i da znjes. Samo napret zilotski jurisnici satrite tu zemlju - nije jos mnogo od nje ostalo.

Vidis sta ti covek kaze ,Ujedinjenje ljudi sirom sveta preko religija ja delo antihrista .
bolje da se svi svadjaju i traze razlike umesto da traze zajednicke stvari koje ih zblizuju..

Koliko znam crkva kao institucija nije postojala u vreme Isusa ,
On je lepo rekao dok je sedeo napolje na proplanku "crkva je u vama",
Isus se tokom celog njegovog zivota borio protiv institucije ,
pravljenje objekata u njegovo ime je protiv duha hriscanstva ,
on je covek lepo ucio da  sve sto ti je potrebno imas u svom srcu.

A ovi sagradise bre citavu industriju, hiljade crkvi manastira  i pocese da  naplaciju svoje popovske usluge ,
bas kao i visoki svestenici u hramovima za vreme Heroda.

bice od tebe nesto alekso potpuno se lazem sa ovim tvojim misljenjem

И ја исто.

ovi cobani to ne znaju ili se prave da na ne znaju

evo sta kaze pavle u djelima apostolskim

inace tom prilikom je posetio atenu koji u to doba bese jedan od najvjecih svetskih gradova

""U Atini

16 A kad ih je Pavle očekivao u Atini, uzbudi se njegov duh u njemu - posmatrajući grad koji je bio pun idola. 17 I raspravljao je sa Judejima u sinagogi i svakodnevno na trgu sa bogobojaznim ljudima koji su se tu našli. 18 A neki od epikurejskih i stojičkih filosofa sretoše se s njim, pa jedni govorahu: šta bi hteo ovaj brbljivac da kaže? a drugi: izgleda da propoveda tuđe bogove; jer je propovedao evanđelje o Isusu i o vaskrsenju. 19 Najzad ga uzeše, odvedoše na Areopag i rekoše: možemo li da doznamo kakva je to nova nauka, koju ti kazuješ? 20 Puniš nam uši nečim čudnovatim; hoćemo, dakle, da znamo šta je to. 21 A svi Atinjani i stranci među njima imali su vremena samo za to da neku veću novost kažu ili čuju.

22 Tada Pavle stade nasred Areopaga i reče: Atinjani, po svemu vidim da ste vrlo pobožni. 23 Prolazeći, naime, i posmatrajući vaše svetinje našao sam i jedan žrtvenik na kojem je bilo napisano: »Nepoznatom Bogu«. Što vi, dakle, ne poznavajući poštujete, to vam ja objavljujem. 24 Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, kao gospodar neba i zemlje ne stanuje u rukotvorenim hramovima, 25 niti prima službe od ljudskih ruku - kao da ima potrebu za čim, pošto sam daje svima život, i dah, i sve. 26 On je takođe učinio da sav ljudski rod potiče od jednog čoveka i da se nastani po svoj zemlji, postavio je određena vremena i granice njihovog nastanjivanja, 27 da traže Boga - ne bi li ga kako napipali i našli, pošto on nije tako daleko ni od jednog od nas. 28 Jer u njemu živimo, i mičemo se, i jesmo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: i mi smo njegov rod. 29 I pošto smo rod Božiji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao zlato ili srebro ili kamen, kao tvorevina ljudske umetnosti i zamisli. 30 Ne gledajući, dakle, na vremena neznanja Bog sada nalaže ljudima da se svi svuda pokaju, 31 jer je on postavio dan u koji će po pravdi suditi celom svetu preko čoveka koga je odredio, pruživši svima pouzdanje time što ga je vaskrsao iz mrtvih. 32 A kad su čuli za vaskrsenje iz mrtvih, jedni su se rugali, a drugi rekoše: čućemo te drugi put o tome. 33 Tako Pavle ode od njih. 34 Ipak neki ljudi pristaše uz njega i poverovaše, među kojima beše i Dionisije Areopagit, žena po imenu Damara i drugi s njima.""

"Srecna Nova godina" svima koji dolaze i daju novac SPC-u a oni koji to ne rade su gubavci koji ce goreti u paklu !
Neko ko zivi na racun naivnog naroda i poziva se na Isusa Hrista bljuje vatru na one koji se ne bune protiv takvih, koji ne mrze takve, kojima takvi nisu neprijatelji, a Isus je rekao " A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; "

Ljudi u SPC-u su toliko puni mrznje prema svima koji im ne daju novac da je to vise nego ocigledno.
Ovo sto Irinej radi u Novom Sadu prelazi sve granice civilizovanog ponasanja.