Milan Popović (1874. - 1941. ) jerej SPC i paroh iz Martin Broda iz dalmatinske eparhije. Posle šest razreda gimnazije otišao je na bogosloviju koju je završio u Reljevu 1899. Rukopoložen je 1899. i posto je paroh U Palačiništu kod Prijedora, Posle je bio u Hašanima kraj Bosanske Krupe. Služio je i u Rmanj manastiru kod Martin Broda na reci Uni. Pisao je u "Bosanskoj vili" i drugim časopisima. Tokom Prvog svetskog rata, austrijske vlasti su ga internirale i zatvorile u Aradu. Dolaskom Drugog svetskog rata i NDH uhapšen je jula 1941 i zatvoren je u Kulen Vakufu. Odveli su ga 29. jula u Lički Bušević, gde su ga strahovito mučili. Ustaše su ga zaklale i bacile u jednu od jama.

Pavle Obradović (17. jun 1871. -1941. ) , protojerej SPC. Rođen je u Bruvnu kraj Gračaca. Završio je gimnaziju u Sremskim Karlovcima, gde je završio i bogosloviju 1892. Rukopoložen je 1894. i postao je paroh najpre u Istoku, pa u Nabljusima kraj Donjeg Lapca, gde je bio paroh sve do 1941. Iz ustaškog stana (štaba) je dobio između 15. i 16. juna 1941. poziv da dođe na saslušanje u Donji Lapac. Tada je otpočela masovnija likvidacija istaknutijih Srba. Po dolasku u Donji Lapac zatvoren je i otpremljen je u gospićki koncentracioni logor. Ubijen je i bačen u jamu Jadovno na Velebitu.

Kiprijan Relić (2. februar 1904. -1941. ) jeromonah SPC i paroh u Veri kraj Vukovara. Rodio se u katoličkoj porodici. Kada je završio katoličku bogosloviju prešao je na pravoslavnu veru. Zamonašio se u manastiru Fenek u Sremu. Jerođakon je postao 1929., a jeromonah 1931. Od 1935. do 1940. bio je paroh u Mikluševcima, a onda prelazi u Veru. U vreme NDH , tokom nasilnog prekrštavanja Srba ohrabrivao je Srbe da ne napuštaju pravoslavlje. Ustaše su mu obećale položaj, samo da se vrati u katoličanstvo. Pošto je odbio da ponovo bude katolik hapse ga u septembru 1941. i šalju u Jasenovac. Jedan od starešina logora Jasenovac Marjanović mu je bio školski drug, ali mu nije mogao oprostiti što je napustio katoličanstvo. Ubijen je nešto posle 22. novembra u grupi od 60 Srba. Neke su ubili metkom, a neke polugama pomlatili. Posle su ih bacili u peć u ciglani i sve spalili.

Teofan Kosanović (1881. -1941. ) iguman manastira Gomirje u gornjokarlovačkoj eparhiji. Ubile su ga ustaše 1941.
Rođen je u Veri kod Plaškog, gde je bilo sedište gornjokarlovačkoj eparhije. Postao je monah 1903. Kao jeromonah služio je u parogijama Ponikve, Brinje, Gomirje i Marindol. Iguman manastira Gomirje postao je 1929. i na tom položaju je ostao do mučeničke smrti 1941. Ustaše su njega i jeromonaha Nektarija Dazgića uhapsile juna 1941. i odveli ga u ustaški logor "Kula" u Ogulinu. Taj logor je bio u bivšoj frankopanskoj tvrđavi. Posle osam dana mučenja odveli su ga u koncentracioni logor "Danica" u Koprivnici. Tu je bio strahovito mučen. Iz Koprivnice ga 30. juna 1941. šalju u Gospić, gde je proveo neko vreme. Sa Grupom Srba je odveden i posle mučenja bačen u jamu Jadovno na Velebitu.

Izvor: Wikipedia

Vladimir Dujić (23. septembar 1868. -1941. ) protojerej SPC. Rođen je u Modrušu kod Bigojna. Učiteljsku školu je završio u Karlovcu, a bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1890. , a te godine je i rukopoložen. Postao je paroh u Senju. Kapelan u Rijeci postaje 1893. Posle toga je bio paroh u Močilima, a od 1900 u Srpskim Moravicama. Dobio je Orden Svetog Save XX stepena. U Srpske Moravice je na Pavelićev imendan (13. jun 1941. ) došlo oko 15 ustaša pod vodstvom ustaškog satnika. Sve uglednije Srbe su tada pohapsili, među njima i protu. Odveli su ih u ogulinski zatvor, a odatle u logor Danicu kod Koprivnice. U logoru je jedan ustaša udario protu Vladimira Dujića po očima. Razbio mu je naočare, koje su posjekle protu. Ustaša je dalje zlostavljao protu oblivenog krvlju, ali prota se prema svedočenju jednoga svedoka držao junački, kao da se ne boji ni smrti, ni ustaša i svojim držanjem je imponovao i ulivao hrabrost. Šalju ga sa još 250 srba krajem juna u Gospić. Tu je isprebijan sa ostalim sveštenicima. Onda su ih sve odveli , ubili i bacili u Jadovno.

Milan Dokmanović (1. maj 1887. -1941. ) protojerej SPC. Rođen je u Kruševicama kod Trebinja. U Sremskim Karlovcima je završio gimnaziju i bogosloviju. Rukopoložen je 1911. Postao je protski kapelan u Plaškom, koji je tada bio sedište gornjokarlovačke eparhije. U Plaškom postaje paroh 1932. Zajedno sa episkopom Savom Trlajićem i još nekim sveštenicima ustaše su mu odredile 25. aprila 1941. kućni pritvor. Uhapsili su ga 28. maja 1941. i odveli u ogulinski zatvor. Bio je u istoj ćeliji sa protom Isom Pejnovićem. Jedan ustaša je jednoga dana njih dvojicu mučio i maltretirao u dvorištu zatvora, a nekoliko dana im nisu davali hranu. Zajedno sa 46 drugih Srba 9. juna 1941. ustaše ih transportiraju u koncentracioni logor Danica kod Koprivnice. U Koprivnici nisu bili dugo, nego je cela jedna grupa 1. jula odvezena u Gospić. Tu su pretučeni, odvedeni na Velebit , ubijeni i bačeni u Jadovno.

Mihailo Popović (6. novembar 1899. -1941. ) jerej SPC i paroh u Polači kod Knina. Rođen je u Biskupiji kod Knina. Bogosloviju u Sremskim Karlovcima je završio 1928. , pa je te iste godine rukopoložen. Postao je najpre paroh u svom mestu Biskupiji, pa onda u Ceranju i na kraju u Polači kod Knina. Dok je na Spasovdan 1941. služio Svetu Liturgiju ustaše su upali u crkvu i uhapsili ga na izlazu iz crkve. Tada su uhapsili veći broj ljudi, koji su bili u crkvi. Sve su ih odveli u zatvor u Kninu. Držali su ih tu do 5. juna 1941, pa su ih odvezli do rudnika pod Prominom., Svezali su ih sve jednim lancem, pobili i bacili u čuvenu jamu Golubnjaču.

Nikola Radmanović (1869. -2. avgust 1941. ) protojerej SPC. Rođen je u Sadilovcu kod Slunja 1869. u svešteničkoj porodici. U Sadilovcu je završio osnovnu školu, a gimnaziju i učiteljsku školu je završio u Karlovcu. Bogosloviju je završio u Zadru 1895, a rukopoložen je 1896. Postao je pomoćnik paroha u Plaškom, koji je tada bio sedište gornjokarlovačke eparhije. Od 1900. postaje paroh u Slušnici kod Slunja. Dobio je orden Svetog Save. Kada je proglašena NDH odbio je da ode u Srbiju i time napusti svoj narod. Na Svetog Iliju 2. avgusta 1941. u Slušnicu su došle ustaše iz Slunja. Zapečatili su crkvu, a Nikolu su sa porodicom odveli u Slunj i zatvorili u školi zajedno sa još 700 Srba. Posle velikog mučenja sve su ih pobili te noći 2. avgusta. Zakopali su ih u zajednički grob na desnoj strani Korane na mestu zvanom Rastoke. Posle toga ustaše su popljačkali crkvu i srušili je.

Nikola Zagorac (9. septembar 1910. -1941. ) , jerej SPC i paroh u Ličkom Petrovom Selu. Rođen je u Breziku kod Gospića. Završio je bogosloviju 1932. na Cetinju, a rukopoložen je 1933. Bio je kraće vreme paroh u Udbini, a onda prelazi u Ličko petrovo Selo. Uhapšen je odmah kad je proglašena NDH. Postoji više svedočanstava o njemu, ali se međusobno ne slažu. Po prvom svedoku ubijen je u crkvenoj porti zajedno sa 43 Srbina. Po drugom svedoku ubijen je na strugari kraj Bihaća sa još 700 Srba iz Ličkog Petrovog Sela. Po trećem ustaše su kraj Plitvičkih jezera ubili nekog sveštenika, koga su popeli na zvonik i bacili kroz otvor. Dok je padao derali su se "Nesta krsta od tri prsta". Kad je pao pritrčali su i proboli ga bajunetom. Porodicu Nikole Zagorca , suprugu i dvoje dece, ustaše su oterale u Jasenovac maja 1942.

Izvor: Wikipedia

Po zvaničnim podacima Sinoda od 6.4.1941. do 9.5.1945. ubijen je 481 sveštenik od raznih počinilaca i na razne načine.Na teritoriji NDH broj ubijenih sveštenika Srpske pravoslavne crkve nije tačno utvrđen.Brojke se kreću od 135 do 228.Način ubijanja i mučenja pravoslavnih sveštenika na teritoriji NDH prevaziće i najbolesnije umove inkvizicije.

Branko Dobrosavljević (4. januar 1886. -7. maj 1941. ) protojerej SPC i paroh u Veljunu. Rođen je u Skradu kraj Vojnića. Bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima 1908. , a rukopoložen je 1909. Bio je paroh u Buvači, Radovici i Veljunu. Dobio je orden Svetoga Save i Orden jugoslovenske krune. Ustaša iz Veljuna Ivan Šajfor je organizovao hapšenje 500 Srba iz Veljuna, Cvijanović Brda i Poloja. Zatvorili su ih i mučili u žandarmerijskoj stanici. Posebno su mučili protinog sina, pa su sledećeg dana naterali protu da živom sinu očita opelo. Svih 500 Srba su pobili 7. maja 1941. kod Hrvatskog Blagaja u šumi "Kestenovac".

Danilo Brakus (25. maj 1911. -1941. ) jerej SPC i paroh u Bjelopolju kraj Korenice. Rođen je u Zalužnici kraj Otočca. Bogosloviju je završio u Sarajevu 1936. , a rukopoložen je 1938. Ustaše su ga uhapsile nekoliko dana nakon proglašenja NDH. Najpre je bio u koreničkom zatvoru, gde su ga strašno mučili. Svedoci su naveli da mu je brada bila posuta benzinom i zapaljena. Odveden je u Gospić, gde je i ubijen.

Georgije Bogić (6. februar 1911. - 17. jun 1941. ) jerej SPC i paroh u Našicama. Rodio se u Subotskoj kraj Pakraca. Bogosloviju je završio u Sarajevu, a rukopoložen je 1934. u Pakracu. Pre dolaska u parohiju Našice, služio je u parohijama Majar i Bolomčani. O ubojstvu Georgija Bogića piše Viktor Novak u svojoj knjizi Magnum Krimen, da je za njegovu smrt kriv katolički fratar Sidonije Šols. Viktor Novak navodi da je Sidonije Šolc "na najzverskiji način dao ubiti mjesnog paroha Đorđa Bogića. Izveli su ga iz stana u pola noći i iskasapili ga- odrezali su mu nos, jezik, očupali bradu, rasporili stomak i zamotali creva oko vrata".

Nikola Bogunović, (3. januar 1908. -1941) jerej SPC i paroh u Donjem Lapcu. Rođen je u Zrmanji kraj Gračaca. U Sremskim Karlovcima je 1929. završio bogosloviju, a rukopoložen je 1932. Postavljen je za paroha Donjeg Lapca 1935. Ustaše su ga uhapsile početkom maja 1941. i odvele u Gospić. Tu je bio žestoko mučen. Boli su ga usijanim iglama po bradi, nosu i čitavom telu. Čupali su mu nokte i čupali su mu bradu i brkove. Bio je sav izobličen. U junu 1941. ustaše su ga sa jednom grupom Srba vezali žicom i odveli na Velebit. Bačen je u jamu zajedno sa mnogim Srbima. Posle su ustaše popljačkali njegovu kuću i bacili mu žive ženu u dva mala sinčića u jednu jamu.

Milan Banjac (11. februar 1886. -1941. ) jerej SPC i paroh u Drvaru. Bogosloviju je završio u Prizrenu, pa je 1910. rukopoložen za sveštenika u Banja Luci. Posle toga je bio u dve parohije, a 1914. je interniran u Arad. Od 1918. do 1941. bio je paroh u Drvaru. Dobio je orden Svetog Save. Uhapsile su ga ustaše 14. juna 1941 zajedno sa još 30 uglednih Srba. Najpre su odvedeni u Bosanski Petrovac, pa 16. juna kod jedne pećine na Risovoj gredi. Tu su svi ubijeni i bačeni u pećinu. Preživeli svedoci su pričali da su Milana Banjca najviše mučili. Odrezali su mu ruke, uši i nos. Dok su mu sekli nos i uši, gurali su mu odsečene delove i govorili "Liži pope, tvoju pasju krv". Zajedno sa njima u istu jamu je tada bačen i sveštenik Milan Golubović.

Izvor: Wikipedia

Pozdravljam temu, odlična je.  Ona pokazuje jedan detalj genocida nad našim narodom.