Knjiga

"Bez granice", autor Ken Vilber


Uvod: Ko sam ja?

IZNENADA, BEZ IKAKVOG UPOZORENJA, bilo gde i bilo kad, bez ociglednog razloga, to se moze dogoditi:

Najednom se nadjoh obavijen vatreno crvenim oblakom. U magnovenju pomislih na vatru, na veliki pozar koji je mozda buknuo u tom velikom gradu; zatim sam spoznao da je vatra u meni. Neposredno potom obuzelo me je osecanje pobed-nickog zanosa, nemerljive radosti kome se pridruzilo, ili mu je
neposredno sledilo, prosvctljenjc uma koje je nemoguce opisati. Izmedju ostalog, ne samo da sam poverovao, nego sam i uvideo da univerzum nije sacinjen od nezive tvari nego naprotiv, od zivog Prisustva. Postao sam u sebi svestan vecnog zivota. To nije bilo ubedjenje da mi sledjuje vecni zivot, nego svest da posedujem vecni zivot. Video sam da su svi ljudi besmrtni; da je, bez ikakve sumnje, kosmicko ustrojstvo takvo da sve stvari deluju zdruzeno za dobrobit svih i svega. Da je osnovno nacelo ovoga sveta, svih svetova, ono sto nazivamo ljubav, i da je,
najposle, blagostanje svih nas i svega postojeceg apsolutnaizvesnost. (R.M. Bak)

Kakvo velicanstveno iskustvo! Zacelo bismo nacinili ozbiljnu gresku ako bismo po`urili da zakljucimo kako takvo iskustvo mora biti halucinacija ili posledica umne poremenjenosti, jer, kao sto se vidi iz njegovog krajnjeg ishoda, ono nema niceg zajednickog sa razdirucom patnjom i bolom psihoticnih vizija.

Svesnost je ono sto nas cini ljudima, suosecanje sa svime sto nas opkruzuje. I takodje rekao bih, svesnost o smrti.

SAZNATI ZA PROCESE UMA I OSVESTITI UM
Izvod iz knjige
“Saggio sulla maturazione spirituale – Esej o duhovnom sazrevanju”

Andrej Pangos andreapangos@libero.it
Prevela Sandra Eterović

 

Imati saznanje o nekoj emocji, odnosno saznati za neku emociju, znači prepoznati je, poistovetiti se sa njom i reagovati na tu emociju. Život čoveka neosvešćenog uma obeležen je konstantno negativnim osećanjima i negativnim mislima, o kojima ima saznaje samo delimično i samo u određenim trenucima ili periodima. Često se može čuti: Počinje da me hvata strah. Ili Sada osećam bes. U stvari su se vibracije straha i besa dešavale od ranije, samo što čovek nije imao saznanja o njima. Mnogo bi bilo istinitije tvrđenje: Evo, «izlaze» mi strahovi, što bi uglavnom značilo da čovek u pitanju saznaje za strahove koji su ukorenjeni u njegovoj individualnosti.

Imati saznanje o nekoj emociji, ne znači biti svestan te emocije. Biti svestan emocije znači prepoznati je, ali bez da se sa njom identifikuje, tj. posmatrati je kao vibratorni proces koji se dešava u okviru individualnosti. Ali, bez da se bude «uvučen» u tu emociju i bez da se na nju reaguje (u ovim slučajevima često biti svestan i imati saznanje međusobno se preprliću). Precizinije rečeno, kada je čovek svestan njegove emocije i njegove misli uglavnom su usklađene sa Svešću. Gore napisano ne znači potisnuti emociju. Osvestiti emociju je skoro sasvim suprotan proces od procesa potiskivanja emocije. Osvestiti emociju znači uskladiti je sa Svešću, odnosno, pretvoriti emociju u individualizovanu Sveprisutnu Vibraciju Ljubavi. 

Znači, sasvim osvešćena emocija je usklađena sa Sveprisutnom Vibracijom Univerzalne Ljubavi, odnosno sa Svešću. Potpuno osvešćeni um «sastoji se» od Ljubavi u obliku ljudske emocije i od Znanja u obliku ljudske misli. Emocije i misli potpuno osvešćenog uma savršeno su usklađene sa Beskonačnom Svešću. Biti svestan može se takođe definisati i na sledeći način: Spoznavati Voleći i Voleti (S)Poznajući.

 Tokom osvešćivanja nekog procesa uma, ima se u većoj meri saznanje o tom procesu, jer taj proces tj. vibracija tog procesa se usklađuje sa Beskonačnom Svešću. Zbog toga se o tom procesu uma ima saznanje u potpunosti ili makar dobrim delom. Ovo može da da utisak da se strahovi, patnja, bes povećavaju, dok se u stvari, baš nasuprot dešava njihovo usklađivanje sa Beskonačnom Svešću. Prilikom osvešćivanja uma ima se utisak da se misli i emocije brojno uvećavaju i da postaju jače, dok se, u stvari, saznaje za procese uma koji se «vuku» ko zna od kada.

 Psihologija i psihijatrija nude instrumente za saznanje o određenim procesima uma, ali psihologija i psihijatrija teško mogu da pomognu u korenitom i potpunom rešavanju psihičkog poremećaja. Za trajno i potpuno rešenje takvog problema, neophodno je osvešćivanje procesa uma i reprogramiranje karmičkih uzroka psihičkog poremećaja. Znači, za potpunu i «trajnu» eliminaciju negativnih emocija i negativnih misli, neophodno je eliminisati njihove uzroke koji «se nalaze» uvek na nivou Beskonačne Svesti. Jedan efikasan način za postizanje tog rezultata je molitveno obraćanje Bogu, npr.: Molim Boga da reprogramira karmičke uzroke (navesti vrstu psihičkog poremećaja i ime osobe).  Beskonačna Svest «nalazi» se van «dometa» uma, odnosno Svest je, između ostalog, i Matrica uma. Da bi se bilo na putu Pravog Isceljenja, neophodno je osvestiti individualnost u svojoj celini. Pravo Isceljenje (bilo fizičko ili psihičko) postiže se kada je Svest čoveka Potpuno Sazrela. Sva ostala stanja su samo različiti oblici bolesti. 

 Ritorna

IMATI SAZNANJE O NEČEMU NE ZNAČI BITI SVESTAN TOG NEČEGA
Izvod iz knjige
“Saggio sulla maturazione spirituale – Esej o duhovnom sazrevanju”

Andrej Pangos andreapangos@libero.it
Prevela Sandra Eterović

 

Čovek neosvešćenog uma meša stanje saznanja sa stanjem biti svestan, zato i meša termin imati znanje o nečemu sa terminom biti svestan nečega. Jedino čovek osvešćenog uma može da raspozna razliku između imati saznanje i biti svestan. Ne radi se o (ne)poznavanju jezika, već ovakvo nerazumevanje potiče iz nepoznavanja stanja svesnosti, odnosno onoga što znači biti svestan. Ovakvo neznanje dovodi do pretpostavke da su imati saznanje i biti svesni isto. Biti svestan je evolucija imanja saznanja, odnosno svesnost je evolucija saznanja.

Osvešćeni čovek raspoznaje ogromnu razliku koja postoji između biti svestan nečega i samo imati saznanje o nečemu. Neosvešćeni čovek ovu razliku ne raspoznaje. Za njega ova dva termina predstavljaju dva koncepta čije pravo značenje ne poznaje. Tvrditi da se zna šta znači biti svestan, bez da se i bude svestan, je kao kad bi se reklo da se zna šta znači plivati, a bez da se je ikad i ušlo u vodu. Naravno, znati šta znači plivati, ne znači da neko zna i da pliva. Osvešćeni čovek pije vodu blizu izvora i poznaje ukus izvorne vode, dok onaj ko samo ima saznanje o nečemu može samo da zamišlja kakav je ukus izvorne vode. Napisano metaforički, onaj ko je svestan može da pije vodu, dok onaj ko ima saznanje o nečemu može o vodi samo da govori. Ali, kao što pričanje o vodi ne može da utoli žeđ, tako ni samo razgovaranje ili razmišljanje o svesnosti ne znači biti svestan, iako duboko i temeljno razmišljanje o argumentu svesnost stimuliše procese osvešćivanja. Za individuaciju Svesti je naročito dobro kada o argumentu svesnost govori čovek koji Raspoznaje Stvarnost od iluzije ili još bolje čovek čija je Svest Sazrela. I samim svojim Postojanjem Bivajući Svestan da Jeste i samim svojim Bitisanjem Bivajući Svestan da Postoji, takav čovek usklađuje vibracije ljudi sa Beskonačnom Svešću. Pored toga on može da upotrebi i usmeno prenošenje znanja kao instrumen za dodatnu stimulaciju procesa osvešćivanja. 

Imati saznanje znači imati saznanje o nečemu. Stanje imanja saznanja o nečemu, je okarakterisano takođe i identifikacijom sa onim o čemu se ima saznanje. Što znači da je okarakterisano stanjima kao što su: privlačnost, odbijanje, neugodnost, prijatnost, uzbuđenost, euforičnost, tuga...

Stanje biti svestan ne može se opisati, ali da bi se približno imala ideja o tome, može se reći da biti svestan znači ne identifikovati se sa onim o čemu se ima saznanje. Ovo znači takođe i to da ono čega se je svesni ne utiče na stanje uma, tj. «um ostaje miran». Identifikovanje se oslanja na osećanja i misli koja nisu usklađena sa Svešću, a kada se je svesni, osećanja i misli su usklađene sa Beskonačnom Svešću. Biti svestan okarakterisano je ne vezivanjem, neprivlačnošću, neodbojnošću... Biti svestan okarakterisano je  Bezuslovnom Ljubavlju i «ne-dualnom percepcijom». U stanju svesnosti čovek zna čitavu Kreaciju (Svest – vibracije – energija – materija) kao Jedno, što ne znači da u tom stanju čovek Raspoznaje Stvarnost (Boga) od iluzije (Kreacije). U stvari, u stanju biti svestan, čovek se identifikuje sa Svešću i «doživljava» Svest kao Stvarnu. U stanju Raspoznavanja Stvarnosti od iluzije čovek Raspoznaje da je i sama Svest, odnosno, svesnost samo iluzija. Stanje Raspoznavanja Stvarnosti od iluzije je korak dalje od stanja biti svestan.

Biti svestan znači i percepirati stvari «direktno» i na neiskrivljen način. Kada se jeste svesni, stvari se percepiraju onakve kakve jesu, a ne kakve se one čine kada se samo ima saznanje o njima. Kada čovek Raspoznaje Stvarnost od iluzije, Zna da, u stvari, stvari ni nema. Kada je čovek svestan ono što se percepira ne biva «obogaćeno-začinjeno» projekcijama, željama, iščekivanjima, strahovima...itd. Ne radi se o potiskivanju, što je jedna «zagušujuća» aktivnost, već se radi o osvešćenom svedočenju slobodnog proticanja događaja.

U određenom smislu, ko je u stanju saznanja dok posmatra neku umetničku sliku, preko nje će naslikati manifestaciju svojih projekcija. Onaj ko je osvešćen, posmatra u miru sliku bez dodavanja projekcija. Stanje uma čoveka koji je u stanju saznanja, zavisi mnogo od onoga što percepira, dok stanje uma tokom stanja biti svestan «ne» zavisi od onoga što percepira. Naravno, na putu osvešćivanja, momenti svesnosti smenjuju se sa periodima stanja saznanja. Ima onih koji uspevaju da bivaju osvešćeni u mnogim prilikama, ali u nekim prilikama, zapadaju u stanje saznanja. Sličan fenomen «smenjivanja stanja» dešava se i na relaciji Raspoznavanje Stvarnost od iluzije – biti svestan. To se događa dok čovek potpuno ne uskladi tokove uma i individualnosti sa Svešću, odnosno dok mu Svest ne Sazri.

Sledeće molitve veoma pozitivno utiču na osvešćivanje uma:

Molim Boga da osvestim um.
Molim Boga da osvestim (sopstvenu) individualnost.
Molim Boga da mi uskladi vibracije sa Svešću.
Molim Boga da mi reprogramira karmu.
Molim Boga da mi reprogramira samskare.
Molim Boga da Raspoznajem Stvarnost od iluzije.
Molim Boga da osvestim iluzornost Kreacije.

Ritorna

 

RASPOZNAVANJE STVARNOSTI OD ILUZIJE
Izvod iz knjige
“Saggio sulla maturazione spirituale – Esej o duhovnom sazrevanju”

Andrej Pangos andreapangos@libero.it
Prevela Sandra Eterović

 

Biti ubeđeni da je Kreacija (Beskonačna Svest, vibracije, energija i materija) Stvarna, jeste privid koji proističe iz Nepoznavanje Sebe. Ljudski život je san koji čovek, koji ne Zna Sebe, koji se poistovećije sa telom, sa umom, sa individualnom Svešću i sa Beskonačnom Svešću, veruje da jeste Stvaran. Za čoveka koji se zaustavi na konceptualizaciji gore pomenutog, a bez Spoznaje Istinitosti toga, pomenuta argumentacija ostaće samo intelektualna špekulacija. Za onoga ko Zna Sebe, značenje gore napisanih koncepta jeste individualno spoznata Istina. Ko Zna Boga, Zna da Bog Jeste Jedina Stvarnost.

Šta to u osnovi čini različitom iluziju od Stvarnosti, tj. iluziju od Boga? U Stvar(nost)i ništa, jer samo Stvarnost Jeste. Drugim rečima, ne može se praviti nikakva razlika, jer ne postoje dva odvojena «elemenata». Samo Bog Jeste Stvaran, a njegove manifestacije ( Beskonačno Znanje, Beskonačna Ljubav, Beskonačna Moć, vibracije, energije i materija) su neStvarne. Iluzija postoji samo kao iluzorni fenomen. 

Iako se to čini neopipljivim, Raspoznavanje Stvarnosti od iluzije jeste najkonkretniji, kao i najvažniji, pokazatelj duhovnog sazrevanja. Raspoznavanje je neopipljivo za nekoga ko ne Raspoznaje, a vrlo opipljivo za onoga ko Raspoznaje. Raspoznavanje Stvarnosti jeste pokazatelj, konkretno opipljiv u bilo kom trenutku, jer već i samo pitanje: Da li ja raspoznajem Stvarnost od iluzije?, određuje direktan i nedvosmislen odgovor: Ne, ne Raspoznajem. Onaj ko Raspoznaje nema potrebe da postavlja takvo pitanje niti ga postavlja. On jednostavno zna da Raspoznaje. Raspoznavanje Stvarnosti od iluzije je toliko «munjevito stanje» da raspršuje bilo kakvu sumnju po tom pitanju.

Naravno, ima i onih koji se zavaravaju da Raspoznaju Stvarnost od iluzije, ali lažno raspoznavanje ispliva na površinu. Opipljivi dokaz da se zaista Raspoznaje ili da se samo zamišlja da se Raspoznaje, proizlazi iz ponašanja osobe u pitanju. Vezanosti, reakcije uslovljene verovanjem da je svet stvaran, poistovećivanje sa emocijama, mislima i ponašanjem, razočaranost iščekivanjima..., konkretni su i neosporivi dokazi da se svet percepira kao stvaran i da se time ne raspoznaje Stvarnost od iluzije. Takođe otuđenost od događaja, od ljudi, od emocija..., sigurno ne predstavlja Raspoznavanje, već je ta otuđenost samo jedno stanje čoveka neosvešćenog uma, samo jedan drugačiji pristup životu. Iluzija koja sama sebi pristupa na poseban način.

«Razlika» između Stvarnosti i iluzije je nezamisliva i ne može se rečima ili na neki drugi način verodostojno opisati. Ono što se može koliko toliko verodostojno zamisliti, opisati i objasniti je sigurno u okviru iluzije na relaciji vibracije – energije - materija. Svest je takođe iluzija, ali se ne može verodostojno opisati. Raspoznavanje Stvarnosti od iluzije može se samo individualno Spoznati. Time, gore pomenuti pokazatelji u vezi Raspoznavanja, nisu ništa drugo nego okvirni pokazatelji, bez ikakve verodostojne vrednosti. Samo onaj ko Raspoznaje, može Raspoznavati. Ko Zna, Zna. Ko ne zna, ne zna, i ne može da Zna sve dok ne (Sa)Zna. 
Molim Boga da Raspoznam Stvarnost od iluzije

 Ritorna

 

LAŽNO DUHOVNO SAZREVANJE
Izvod iz knjige
“Saggio sulla maturazione spirituale – Esej o duhovnom sazrevanju”

Andrej Pangos andreapangos@libero.it
Prevela Sandra Eterović

 

Lažno duhovno učenje se zasniva na duhovnim konceptima i argumentima, ali ne daje značajnosti osvešćivanju uma, odnosno ne sadrži metode za osvešćivanje uma, odnosno individualnosti. Lažno duhovno sazrevanje je kada je neko ubeđen da duhovno sazreva, ali u stvari nije tako, uglavnom zbog toga što on nedovoljno osvešćuje um, odnosno individualnost. Dakle, glavni «krivac» lažnog duhovnog sazrevanja je nizak stepen osvešćenosti uma, nedovoljan za konkretnu individuaciju Svesti.

Često su «žrtve» lažnog sazrevanja i oni pojedinci koji iskreno i predano meditiraju godinama, pa čak i decenijama, ali pošto sistem koji koriste ili način na koji ga koriste, ne osvešćuje u odgovarajućoj meri um, oni nastavljaju da se vrte u krugu oko sebe, umesto da se kreću ka Sebi.

Izaći iz takve situacije vrlo je teško i to uglavnom iz sledećih razloga: pošto su sebi izazvali san lažnog duhovnog sazrevanja, teško da će učiniti da se u njihovom snu pojavi neko ko bi ih mogao upozoriti na problem na koji su nabasali, tj. na problem lažnog duhovnog sazrevanja. Pored toga, iako bi im neko ukazao na situaciju u kojoj se nalaze, za njih bi bilo vrlo teško da prihvate da je to tako. Njihova reakcija često je sledeća: sve ove godine potrošene (uložene) u meditiranje, razni kursevi, traženje učitelja, svi oni saveti «prosvetljenih» koje sam sreo, uloženo toliko energije i truda. Ne, ne mogu sve to tek tako da odbacim! Pa, nije moguće da ne sazrevam! Normalno je da ovakva reakcija sprečava mogućnost promene pravca i sprečava oplemenjivanje svega dobrog što je čovek nakupio tokom godina «duhovne prakse». Zbog neosvešćenog uma, čovek izmučen virusom lažnog sazrevanja, pretvara i najosvešćujuća učenja u mesečarske koncepte, umesto da ih iskoristi za Buđenje. Pored toga, čovek koga muči virus lažnog duhovnog sazrevanja, brka dva termina: imati saznanje o nečemu i biti svestan.

Mnogi koje muči ovaj virus lažnog duhovnog sazrevanja, uobražavaju da je ono čime se oni bave jedan duhovni sistem, odnosno uobražavaju da ih ono čime se bave i način na koji to rade čini duhovno razvijenim bićima. Svet je pun disciplina, «prodatih» kao duhovnih, a koje nude vrlo malo stimulansa za duhovno sazrevanje. Draž takvih disciplina potiče od toga što pomažu da se sanja prijatniji san (san bavljenja duhovnošću) od onog, pa recimo tako, «običnog» sna.

Pomenute vrste i razlozi lažne duhovnosti, nisu opasni, ali čine da se čovek zavarava da duhovno sazreva. Mnogo je opasnije za pojedinca, ali često i za kolektiv, ono lažno duhovno sazrevanje koje se izliva u abnormalnu nabujalost «duhovnog ega», kao na primer: ja meditiram, pratim jedan duhovni put i bolji sam od ostalih koji ne meditiraju i ne bave se duhovnošću. Ja sam izabranik, pa čak i ja sam prosvetljen. Obično su posledice takvog pristupa duhovnosti i životu izolacija, suđenje drugih, kritikovanje onih koji nisu na takozvanom «pravom putu», stvaranje duhovnog elitarizma, uverenje da se je (često jedini) nosilac neoborivih Istina... Takav  «stav» može čak i da se pretvori u «klasično ludilo», odnosno u psihičke patologije... Jedan od razloga zbog kojeg se javlja pomenuti problem jeste stepen viši od kolektivnog proseka osvešćenosti uma (dovoljno visok stepen da može čoveku da pojača privid da je duhovno više «zaslužan» nego drugi; tako pupi duhovna gordost: ja sam svestan drugi spavaju, drugi ne razumeju istinu, samo je ja razumem), ali taj stepen nije prikladan za konkretno razvijanje procesa, neophodnih za istinsko napredovanje u sazrevanju. Dve odlične molitve za početno prevazilaženje ovog problema su: Molim Boga da mi reprogramira karmičke uzroke duhovne gordosti ili Molim Boga da uspem da Volim sebe, Sebe i druge. 

 Još jedan razlog pojave problema lažnog duhovnog sazrevanja jeste i bavljenje energijama (energetska aktivnost), a bez osvešćivanja uma. Osoba koja radi sa energijama često stiče energetske sposobnosti i sposobnosti isceljivanja i tako počinje da daje značaja činjenici da je on u stanju da upravlja energijama, dok su u stvari, zbog neosvešćenog uma, energije te koje upravljaju njime, odnosno njegovim umom i fizičkim telom. Zbog niskog stepena osvešćenosti, takav energetski operater «vezuje se» i za negativna energetska polja, koja ne retko «prenosi» i svojim saradnicima i pacijentima. Naravno, ako se energetska aktivnost ne odvija kako treba, počinje za to da krivi negativne energetske entitete. Osvešćen um sam po sebi je najbolji instrument za energetsko pročišćenje, pogotovo ako se ujedini sa molitvama:

 Molim Boga da eliminiše negativne energije;
 Molim Boga da reprogramira energije;
 Molim Boga da negativne energije pretvori u pozitivne;
 Molim Boga da reprogramira karmu energija...itd.

Takav tip energetskog operatera ostaje zapetljan u svetu energija, meša rad sa energijama i duhovno sazrevanje i zaluđuje se da je svet energija polje najvišeg delovanja, dok je svet energija tek predsoblje predsoblja duhovnog sazrevanja. Naravno rad sa energijama može biti odličan instrument za stimulaciju individuacije (sopstvene) Svesti. za duhovno sazrevanje , pod uslovom da se radi na «aktivan» način i na osvešćivanju uma, odnosno celokupne individualnosti.

 Bavljenje duhovnošću može postati vrlo opasno ako nije oplemenjeno osvešćivanjem uma i celokupne individualnosti. Pošto je osvešćivanje individualnosti sinonim za duhovno sazrevanje, bez osvešćivanja ne može se postići ni duhovno sazrevanje. Baš su: ritam osvešćivanja, «postignuta» svesnost, a kasnije i (stepen) Raspoznavanja Stvarnosti od iluzije ti koji određuju u kojoj meri pojedinac zaista duhovno sazreva. Tragalac mora biti vrlo budan, jer neosvešćeni um je odličan instrument za samozavaravanje čoveka. Što više čovek neosvešćenog uma «napreduje», može da upada u sve suptilnije zamke sopstvenih i tuđih zabluda. Pošto je neosvešćenost uma osnovni razlog lažnog sazrevanja, korisno je upitati se: sistem sazrevanja koji koristim stimuliše osvešćivanje uma ili ne?

 U savakom slučaju, onaj ko praktikuje neki od duhovnih sistema, odnosno veruje da je ono čime se bavi duhovna disciplina, ali na njegovom putu nedostaju znaci da zaista sazreva, bilo bi dobro ako bi se upitao da li se tom disciplinom bavi odano ili je samo duhovni turista? Bilo bi dobro takođe ako bi se upitao da li ono čime se bavi daje efektivne rezultate u sazrevanju ili se samo upustio u jednu turističko-duhovnu avanturu? Nedaća iz koje je dosta teško izvući se, takođe i zbog toga što su pripadnici duhovno-turističke avanture obično ubeđeni da sazrevaju i prihvataju lažno kao istinito, definišući neznalicom, lažovom, pa čak ponekad i heretikom, čoveka koji im nudi istinite reči i mogućnost «izlaza» iz njihovih zabluda. Biti duhovni turista samo po sebi nije toliko opasno, ako je čovek «namerno odlučio» da bude duhovni turista. Ono što je važno je da se ne zavara da duhovno sazreva, jer se tako duhovnjački odmor odmah pretvara u laganje sebe.

Ritorna