Ako je se dokaze da se svemir suzava, a ne siri, to bi oborilo teoriju velikog praska. Zar ne?

Ne

Teorije koje govore o skupljanju svemira prihvataju veliki prasak. Svemir se širi do određene tačke, kako gubi početnu snagu polako usporava, stane i počinje da se sažima.

I onda je mrmot zavio cokoladu u foliju!

Шта је тамна материја?
Иако невидљива, она гради највећи део васионе коју сама и држи на окупу

Откако постоји, човек је посматрао звезде и дивио се прелепом ноћном небу. С напретком науке, све смо дубље гледали у васиону и видели све више звезда. Сматра се да постоји око 15.000 милијарди милијарди звезда и да је васиона толико велика да је потребно 150 милијарди година да би се прешла – брзином светлости.
Ноћно небо пуно је звезда, али и поред тога има их недовољно – у васиони постоји мањак масе. Заправо, чак три четвртине материје васионе ми не видимо. Она се понаша као да је празан простор између звезда испуњен нечим што не можемо да уочимо, додирнемо, осетимо. Ова загонетна творевина, која не одбија нити упија светлост, па не може да се види телескопима, названа је тамна материја.
Већ осму деценију она збуњује стручњаке. Прву замисао о постојању тамне материје изнео је 1933. године швајцарски астроном Фриц Цвики. Он је запазио да би се далеки гроздови галаксија распршили, разишли, ако не би постојала снажна гравитација неке непознате васионске супстанце. Други астрономи потврдили су ово предвиђање – у далеким галаксијама звезде се ковитлају превеликом брзином. На постојећим орбитама може да их задржи само нека додатна сила гравитације. Без ње би кретање звезда и галаксија било знатно другачије. И проучавање врло врелих гасова (у рендгенском спектру), који испуњавају простор између галаксија у њиховим скуповима, гроздовима – дало је сличан исход. У њима влада толико висока температура да може да је изазове само гравитација петоструко веће количине материје од оне која може да се уочи.
Иако је невидљива, стручњаци верују да тамна материја гради највећи део васионе. Сматра се да је суштински утицала на њену грађу и да васиону држи на окупу. Прожимајући целу васиону, привлачи обичну материју, која се под њеним дејством скупља у галаксије, с милијардама звезда и планета. „Хаблов” телескоп први је снимио посредни доказ о њеном постојању – прстенасти ореол око једне далеке галаксије.
Шта је природа тамне материје, још је велика тајна. Неки стручњаци мисле да се недостајућа маса васионе крије у црним рупама или неутронским звездама. Постоје прорачуни који показују да би тамна материја могла да буде и нама позната сила гравитације, само, онај њен део који „цури” из скривених димензија. У ствари, неке савремене теорије предвиђају да поред четири познате димензије (три просторне и једне временске), постоји још најмање шест мањих које не можемо да видимо јер су сувише мале.
Једна група астронома и физичара такође верује да не постоји никаква непозната материја, већ да су наше замисли о гравитацији донекле погрешне. Она се, наводно, не понаша баш онако како то описују постојећи закони, јер њена јачина може да расте с растојањем. У том случају могла би да буде довољно јака и на већим растојањима од средишта неке масе или галаксије и да задржи звезде на окупу. Ова теорија, позната под именом „монд” (од енглеског Modified Newtonian Dynamics), нашла је упориште и у необјашњивом понашању васионских летелица „пионир 10” и „пионир 11”. Њихов лет успорила је непозната појава (сила) кад су биле далеко од Сунца.
И физичари који изучавају честице имају свој поглед на природу тамне материје, разуме се, у складу с њиховим теоријама. Можда би такозвана суперсиметрија могла да пружи одговор. То је теорија која предвиђа постојање непознатих елементарних честица – нових основних градивних цигала природе. По суперсиметрији, свака позната честица требало би да има парњака – свог близанца. А неке од неоткривених честица могле би да припадају тамној материји. Ове честице још нису откривене, али се научници надају да ће им у томе помоћи LHC колајдер.

Неки теоретичари сматрају да би уобичајене честице, као што су електрони, могле да „клизе” у скривене димензије. Тамо би стварале супротне делове васионе, такозване Калуца-Клајн (КК) честице. Оне би се у скривеним димензијама разлагале на честице које граде тамну материју.
Претпоставља се да честице тамне материје могу да пролазе кроз предмете као да они не постоје. Зато су добиле име „вимпс” честице (од енглеског weakly interacting massive particles). Верује се да се непрестано крећу кроз Земљу и све што на њој постоји – укључујући и нас. Зато је неопходно да детектори, који би требало да их открију, буду што дубље под земљом, да би се искључио утицај космичких честица које нас такође бомбардују. Стручњаци морају да чекају изузетно ретке тренутке – кад би нека честица тамне материје налетела на атомско језгро у детектору оно би се заталасало.
Један међународни тим истраживача објавио је 2008. године да је у станици на Антарктику открио честице с енергијама које одговарају распаду КК честица. Недавно је стигла слична вест из Америке. Нарочити, суперосетљиви уређаји, постављени на великој дубини у једном напуштеном руднику гвожђа у Минесоти, наводно су забележили наилазак две честице с особинама тамне материје. Међутим, постоји велика вероватноћа да се ради о неким другим појавама. Ништа још није доказано – чека се шта ће о тамној материји рећи LHC.

Аутор:
Г. Војиновић
Politikin zabavnik

halton arp je pronasao galaksije i kvazare koje su povezane mostovima materije,nalaze se na istoj udaljenosti od nas a imaju razlicite crvene pomake dok po standardnom modelu bi trebalo da imaju iste,tako da crveni pomak ne znaci udaljavanja galaksija od nas vec da za njega mora da postoji neko drugo objasnjnje,jedno od njih je da svemir rotira,eksperimenti sa gama zracima su to i pokazali

Mozda postoji vise stotina milijardi svemira,nesto tipa galaksije...Samo svemirI,i milijarde...

Dwarf galaxies suggest dark matter theory may be wrong

16 September 2011

Scientists' predictions about the mysterious dark matter purported to make up most of the mass of the Universe may have to be revised.

Research on dwarf galaxies suggests they cannot form in the way they do if dark matter exists in the form that the most common model requires it to.

That may mean that the Large Hadron Collider will not be able to spot it.

Leading cosmologist Carlos Frenk spoke of the "disturbing" developments at the British Science Festival in Bradford.

The current theory holds that around 4% of the Universe is made up of normal matter - the stuff of stars, planets and people - and around 21% of it is dark matter.

The remainder is made up of what is known as dark energy, an even less understood hypothetical component of the Universe that would explain its ever-increasing expansion.

Scientists' best ideas for the formation and structure of the Universe form what is called the "cosmological standard model", or lambda-CDM - which predicts elementary particles in the form of cold dark matter (CDM).

These CDM particles are believed to have formed very early in the Universe's history, around one millionth of a second after the Big Bang, and they are "cold" in the sense that they are not hypothesised to be particularly fast-moving.

The existence of the particles has not yet been proven, as they are extremely difficult to detect - they cannot be "seen" in the traditional sense, and if they exist, they interact only very rarely with the matter we know.

Various experiments are being carried out in deep mines in Yorkshire, on the Fermi Space Telescope, and in the Large Hadron Collider (LHC) in Switzerland to try and detect these elusive particles, or indirect evidence of their effects.

So far, none of these experiments has conclusively spotted them.

Scientists working on the problem have recently expressed dismay at the universally negative results coming from the LHC, and this has led some to consider that the standard model may be wrong.
'Disturbing possibilities'

Prof Carlos Frenk at Durham University, working with the Virgo Consortium, now has data suggesting that our understanding of the formation and composition of the Universe is incomplete.

These data come from an unlikely source: dwarf galaxies, a "halo" of which surrounds our own Milky Way.

These dwarf galaxies are believed to be mostly made up of dark matter, and contain just a few stars. Their dimness has made them difficult to study in the past.

But the Virgo Consortium has created computer simulations to visualise how the dwarf galaxies formed, using their assumptions about CDM.

The team found that the final results of these simulations did not at all match what we observe. The models showed many more small galaxies in a wide halo around the Milky Way, whereas in reality there are fewer, larger dwarf galaxies.

Prof Frenk explained that there were two "equally disturbing possibilities" for why this is the case.

One idea is that many dwarf galaxies formed as in the simulation, but there were violent supernova explosions during their formation that radically changed the structure of the dwarf galaxy halo.

"If this were the case, it would mean that galaxy formation is a much more exciting process than we thought," said Prof Frenk.

But there are still uncertainties over whether the small fraction of normal matter in the Universe (4%) could have such a fundamental effect on the structure of the dark matter.

An alternative cause for the discrepancies between the modelled data and what we observe is much more fundamental: that CDM does not exist, and the predictions of the standard model relating to it are false.

Prof Frenk said that after working for 35 years with the predictions of the standard model, he is "losing sleep" over the results of the simulations.
Warmer Universe

But he believes he has found a solution to the CDM problem. He proposes that instead of "cold" dark matter that formed within the first one millionth of a second after the Big Bang, the Universe may instead be filled with warm dark matter (WDM).

The WDM would have formed later, up to minutes after the Big Bang, and is described as "warm" as the particles would be lighter and more energetic.

When simulations of galaxy formation are run with the later-forming WDM instead of CDM, the halo of dwarf galaxies has the same structure as we observe in reality.

The WDM solution is "remarkably elegant", Prof Frenk said, and it means that "the standard model is by no means dead".

But if all dark matter is WDM and not CDM, this poses major problems for our current attempts to detect it.

The LHC is designed to recreate the conditions one millionth of a second after the Big Bang. If WDM is the dominant dark matter, however, the facility will not see a trace of the particles.

Other possibilities exist for trying to detect WDM. The most likely WDM particle, the "sterile neutrino", could be identified by the X-rays it emits; but much more sensitive X-ray detectors would be needed.

Alternatively, the James Webb Space Telescope, which is designed to peer into space to look for the earliest stars, and is due to be launched in 2018 pending funding agreements, could be used to prove the non-existence of CDM.

If WDM is the dark matter holding galaxies together, then at the very earliest stages of the Universe, the telescope will see nothing, because the WDM and its accompanying galaxies would not have yet formed.

Prof Frenk explained that there is no definitive proof yet that the dark matter theories need a "paradigm shift", but he remains positive that an answer will be found soon.

"Dark matter is poised for big developments in the next few months," he said.

BBC Science

meni se cini da oni nemaju pojma sta rade