Svedočenje čoveka čiji je rođak žrtva OVK

Ubice moga sestrića sada šetaju slobodni

BEOGRAD - Kada je pre deset meseci odlazio u Hag, da pred Tribunalom za ratne zločine na prostoru bivše SFRJ svedoči o ubistvu svoga sestrića Stamena Genova, za koje su optuženi bivši pripadnici OVK Fatmir Ljimaj i Isak Musliju, Vasa Dimitrov ni slutio nije da će poslednjeg dana novembra doživeti šok. Tog dana Ljimaj i Musliju su oslobođeni krivice za zločine nad srpskim i albanskim civilima u logoru „Lapušnik“ tokom leta 1998. godine. Sudsko veće je zaključilo da Tužilaštvo nije dokazalo da su njih dvojica u to vreme bili na komandnim položajima. Tog dana za Vasu Dimitrova pravda je umrla.

- Ni dan-danas ne mogu da verujem... Svedoci, kilogrami dokaza, ubeđivanje tužioca da će dobiti najmanje po dvadeset godina robije... I onda ih oslobode! Teško mi je, ne mogu da se pomirim s tim - kaže Dimitrov za „Blic“.

Stamen Genov, vodnik prve klase, posle završene srednje vojne škole dve i po godine je radio kao medicinski tehničar u Vojnoj ambulanti u Đakovici. Odatle je 29. septembra 1998. godine pošao u Beograd. Iz autobusa, kod mesta Crnoljevo, njega i još troje putnika izvukla je grupa albanskih terorista i odvela u nepoznatom pravcu.

- Stamen je pošao u Beograd da se upiše na Medicinski fakultet. Iz autobusa su izvukli njega, Đorđa Ćuka i oca i sina Voju i Ivana Bakrača. Njih dvojicu su posle sedam dana pustili... Dan pošto su oslobođeni, stupio sam s njima u kontakt. Ivan mi je rekao da je Stamen na teškim mukama, ali da je živ. Rekao je da je od drugih zarobljenika saznao da je Stamen tražio da ga obese da ga Šiptari ne bi više mučili... - priča Dimitrov i nastavlja:

- Posle sam kod Nataše Kandić čitao Ivanovu izjavu da su Stamena posle četiri dana dvojica Šiptara izveli napolje, noseći ga ispod miške. Ivan je čuo dva hica iz pištolja... Video je Ljimaja kako vrti pištolj kao kauboj i duva u cev...

Vasa Dimitrov ovde nije stao. I pored naznaka da je njegov sestrić najverovatnije ubijen, dao se u potragu za njegovim telom ili barem zvaničnom potvrdom smrti.

- Posle sam od jednog Albanca, koji je bio čuvar u logoru „Lapušnik“, čuo da je Stamen bio živ do 2000. godine... Na kraju su iz nekog isušenog bunara izvukli 13 tela. Jedno je bilo Stamenovo, i to je utvrđeno analizom DNK... Preuzeli smo ga 21. septembra i sahranili - priča Dimitrov.

Vasu Dimitrova je u potrazi za pravdom put vodio preko Kosova, Makedonije, Albanije, Holandije...

- Pred Haškim tribunalom trebalo je da svedočim, ali sam stekao utisak da samo žele da otaljaju posao. Svaka čast izuzecima. Tužioci, Holanđanin i Amerikanac, uveravali su me da će Ljimaj i Musliju dobiti po 20 godina. Insistirali su na dokazima, govorili kako ih imaju na kilograme. Na kraju nisam ni svedočio. Samo sam potpisao izjavu za koju su mi rekli da je sasvim dovoljna da potkrepi optužnicu. U to vreme nisu imali telo. Onda sam kasnije načuo da će onu dvojicu da puste, a tada je i nađeno telo. U sudu su, međutim, rekli da nemaju dokaze jer nemaju telo. Pa, koga smo onda sahranili, je li? - pita se ogorčeni Dimitrov.

- Posle sam čuo da je sloboda za ubice moga sestrića koštala 60 miliona evra, što mi je nepojmljivo. Lokaciju gde se nalaze tela otkrio je jedan Albanac. Ljimaja su otkrili tako što se hvalio šta je uradio. Čak mi je i šef Kancelarije Haškog tribunala u Beogradu rekao da je bio ubeđen da će dobiti najmanje 20 godina, ali eto... - kaže on na kraju.



Izvor: Blic \ Milan Prelić