Kineskinja po imenu Hong Dongjing proizvede 6.000.000.000 pari čarapa godišnje
Svaka treća čarapa je njena

Kada bi svi ljudi sveta posetili kineski grad Datang, mogli bi da odu kući s novim parom čarapa. Da je iko došao pre 30 godina, zastao bi na raskršću i video neka polja sa selom u daljini. Preobražaj iz zabiti u mesto gde se proizvodi svaka treća čarapa na svetu - šest milijardi pari godišnje - delo je jedne žene, po imenu Hong Dongjing. Priča o njoj je priča o novom kineskom ekonomskom preokretu. Takođe o tome kako je ona, ne želeći, postala najnoviji američki neprijatelj.

Toliko je veliki uspeh Datanga, navodi britanski Telegraf, da su SAD zavele kvote na uvoz čarapa.
U Datangu, gradu na četiri sata vožnje jugozapadno od Šangaja, lik i delo Hong Donging dobili su razmere slične onima koje imaju komunistički heroji. Bila je učiteljica u selu narodne komune kada se Maocedungova era primicala kraju sedamdesetih godina i kada je ideološka groznica ustupila mesto nezadovoljstvu životnim standardom. Hong nije mesecima dobila platu.

Napustila je posao i počela da pravi čarape. Noću je išla na raskršće do glavnog puta za Hangzu. Računala je da su vozačima kamiona potrebne čarape i bila je u pravu. Ohrabreni njenim uspehom, prijatelji su joj se pridružili.

"Radili smo noću da bismo izbegli da nas milicija primeti," kaže Zang Fenđuan, jedan od saradnika. Kada su 1978. započele ekonomske reforme, Hong je videla svoju šansu i otvorila malu fabriku.

Ključna razlika između Datanga i američkog "Sok Sitija"u Fort Pejnu u Alabami - gde se proizvodi jedva 800 miliona pari čarapa godišnje - jeste u platama. Sa 1.000 juana (65 dolara) mesečno, zaposleni u "Zejdzing Čarapama" odlično zarađuju u odnosu na kineski radnički prosek. A tu Zapad ispada iz trke. Tokom 2002, SAD su uvezle 69,6 miliona pari kineskih čarapa. To se prošle godine povećalo na 265 miliona pari. Odluka Bušove administracije da buduću stopu rasta uvoza ograniči na šest do 7,5 odsto došla je posle pritiska američkih proizvođača i Kongresa.

Međutim, to ne izaziva neku brigu u Zedzijangu. Hong kaže da ne razume problem sa Amerikancima, ali zna jedno: "Nema zemlje koja može da se takmiči sa nama. Mi imamo jeftin materijal, jeftinu radnu snagu i liberalnu poslovnu politiku."
Beta