Okeani dišu na slamke
Čuveni naučnik Džejms Lavlok smelo predlaže da se hiljade dugačkih cevi uspravno naređa i podstakne strujanje i mešanje podzemnih i površinskih voda. Hoće li to pomoći da opasni ugljen-dioksid iz vazduha bude zarobljen u morskim dubinama?

Životu na Zemlji nema spasa, ukoliko se ne postavi hiljade slamki kroz koje će disati okeani. Namera je da se podstakne strujanje i mešanje prizemnih i površinskih voda, a opasni ugljen-dioksid iz vazduha zarobi u velikim dubinama. I to je jedan je od najhitnijih zahvata koje čovečanstvo valja da preduzme da bi zaustavilo štetne klimatske promene!

Možda ste naslutili: ovaj smeli predlog je smislio čuveni Džejms Lavlok sa Univerziteta Oksford, tvorac čuvene naučne pretpostavke Gaja, kojom je ustvrdio da je naša planeta neka vrsta živog bića. Već tri decenije se naučnici spore da li je u pravu ili nije, a on je obznanio novu preporuku koja će iznova uzburkati duhove da je opasnost tolika da iziskuje korenite poduhvate. Pre nego što se pređe tačka bez povratka.

U pismu od 300 reči objavljenom u uglednom časopisu “Priroda” (Nature), sa sapotpisnikom Krisom Replijem iz Naučnog muzeja u Londonu, ovaj britanski plemić savetuje da se hitno uspravno postave odvodi dugački 100 do 200, a široki deset metara, kroz koje bi se snagom morskih talasa duboka voda, bogata hranljivim sastojcima, izvlačila na površinu da prehranjuje alge. Naglim bujanjem ovih jednoćelijskih morskih organizama, poznatim pod nazivom “cvetanje mora”, postigla bi se dva cilja: ugljen-dioksid iz vazduha bi se odaslao u okeanske dubine, u svojevrsno trajno skladište, i podstakao nastanak dimetilsulfida koji bi se uzdigao u visine, obrazovao oblake i odbijao sve jače sunčevo zračenje.

Zanimljivo, nema šta!

Ukoliko želimo da odmah ozdravimo, moramo da joj poognemo da se sama leči, smatra Džejms Lavlok.

Dvojica istraživača dokazuju da je malo verovatno da bi ma koji drugi, tehnički ili društveni pothvat, osmišljen da ograniči ispuštanje ugljen-dioksida – glavnog krivca sveopšteg zagrevanja – povratio Zemlju u pređašnje stanje. Mescima stručnjaci iz mnogih zemalja naveliko zvone na uzbunu da će tzv. gasovi “staklene bašte” (preovlađuje ugljen-dioskid), nastajući sagorevanjem fosilnih goriva, sve češće izazivati suše, talase vrućine, poplave i podizanje mora.

Osvrćući se na dotično upozorenje, profesor meteorologije u Redingu Brajan Hoskins izjavio je da mu zamisao zvuči naučno, ali je protkana mnoštvom nepoznanica. To je najnovije na spisku geo-inženjerskih rešenja, naglašava on, iako je neizvesno koliki je uticaj pomenutih gasova u pojedinim područjima sveta. S novim tehničkim uplivom bi se samo uvećale nedoumice i nepoznanice.

Fil Kithil, izvršni direktor“Atmoušena”, smatra da bi se razmeštanjem na 80 odsto površine svetskih okeana na dno potisnulo godišnje dve milijarde metričnih tona ugljen-dioksida iz atmosfere, čime bi se udvostručilo uobičajeno upijanje (usisavanje) ovog gasa. Rečena kompanija, inače, izrađuje plutajuće cevi dugačke 300, a prečnika tri metra.

Okeanograf i mikrobiolog Dejvid Karl, sa Univerzieta Havaji, namerava da sličan ogled izvede nadomak obala imenovanog ostrvlja, da bi u prirodnim uslovima proverio koliko će se hranljivih sastojaka izvući, akoliko će se ugljen-dioksida upiti.
Zanimljivo je da se slična razmišljanja, inače, obelodanjuju bez ikakvog stručnog pregledanja (recenzija), što znači da jedino odražavaju stav potpisnika.
Stefan Vukašin

Izvor: Politika