Sve više turista u Srbiji
Strance plaše veliki obroci

Gostoprimstvo, atmosfera, noćni život, restorani, kafići, splavovi, devojke - ono su što stranog turistu najviše privlači da dođe i poseti Srbiju.

- U zavisnosti od zemalja iz kojih dolaze, već sad možemo i da pogodimo ono što ih najčešće zanima. Tako se Englezima najviše dopadaju Sava, Duvan, splavovi, izlasci, Francuzima naša arhitektura, muzeji, Nemcima sve to zajedno, a Italijane najčešće zanima naša moda, zbog čega često tragaju za kreacijama naših modnih kreatora, a zatim i naše devojke - priča Zorica Jovanov, savetnik TOS.

Ona dodaje da su svi turisti potpuno oduševljeni Kalemegdanom, a dopada im se, recimo, i Ada u Beogradu. Zatim, u našim gradovima im se sviđa što je sve puno zelenila, iako naši ljudi to, uglavnom, ne primećuju.

Po njenim rečima, iako se muškarcima iz inostranstva prilično dopadaju naše devojke, devojke iz inostranstva nisu baš oduševljene našim muškarcima. Pored toga, turisti iz inostranstva najčešće imaju primedbe na smeštaj koji je često niže kategorije nego što je predstavljen po turističkim katalozima. Pored toga, imaju primedbe i na čistoću javnih WC-a, loše puteve...

- Pojedini turisti čak su se žalili i na to da su im porcije u našim restoranima prevelike. Često su duplo veće od porcija kakve su po restoranima na zapadu - priča kroz smeh Jovanov.

Jedna od glavnih primedbi stranih turista, ali i turoperatera koji ih dovode u Srbiju, jeste da u našoj zemlji ne postoji tačni kalendar manifestacija i njihovih aktivnosti.

- Turisti na zapadu, uglavnom, i po godinu dana unapred znaju gde će putovati, zbog čega je veoma bitno da im se na vreme prezentuju manifestacije koje bi stranci jako želeli da posete - smatra Jovanov.

Mesta koji strani turisti najčešće posećuju su Beograd, Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor, Vrnjačka Banja, Niš.

Iako je u aprilu, u odnosu na isti mesec prošle godine, zabeleženo za 5 odsto manje stranih turista, ipak je, ukupno gledano, u prva četiri meseca ove godine zabeležen za dva odsto veći dolazak stranih turista u odnosu na isti period lane.

Uz to, stranci su od januara do aprila ove godine ostvarili pet odsto više noćenja u odnosu na isti period prošle godine.

Po ovim pokazateljima, u Turističkoj organizaciji Srbije smatraju da je ove godine došlo više pravih turista, a ne samo poslovnih ljudi koji mahom posećuju gradove, najčešće Beograd.

- Podaci pokazuju da u Srbiju dolazi sve više pravih turista. U njihovom privlačenju mnogo bolje se snalazi Novi Sad, od recimo Beograda, jer nudi vid kulturnog turizma kao što je „Egzit“, ali i koncerte poznatih stranih zvezda. Skoro su imali Stingov koncert a ove nedelje održava se i koncert Erosa Ramacotija. Evo, već nam se najavilo šest engleskih novinara koji će u Srbiju stići 5. jula a pratiće „Egzit“. Pored toga, tu manifestaciju posetiće i 3.000 Engleza - objašnjava Jelena Grudić, saradnik u Turističkoj organizaciji Srbije.

Podaci pokazuju i da je Srbija u prva četiri meseca od turizma zaradila 84,5 miliona dolara, kao i da jedan turista u proseku ostaje tri ili četiri dana, i ostavlja oko 570 evra.

Najviše turista dolazi iz Bosne, Slovenije, Velike Britanije, Hrvatske, pored ovih zemalja strani turisti dolaze još iz Italije, Grčke, Holandije, Španije, SAD, Austrije, Francuske, Nemačke....

M. Cvejić

Izvor: Blic

Na ovo sam naprosto morao da obratim pažnju i da podvučem.  Upravo to, kalendar dešavanja i plan unapred je nešto što sam ja naučio od stranaca i što uspešno primenjujem u svom životu, tako da kod mene ne postoji da mi nešto "iskrsne".  I uprvo to je ono kada mi naši ljudi kažu: "Pa ja ne znam šta ću sutra da radim, a ti znaš gde ćeš da budeš za mesec dana".  Dakako da znam... kalendar dešavanja sve rešava.  To znaju i ti stranci!

Za ovo nisam siguran da je tačno. Stranci sa kojima sam ja bio u kontaktu (Nemci, Austrijanci, Slovaci, Ameri) uopšte nisu bili gadljivi na našu hranu i piće. Naprotiv. A, ni količina im nije predstavljala problem. Na osnovu toga sam došao na sledeću ideju: za strane turiste bi trebalu organizovati ''Srpsku gastronomsku turu''. Trajala bi 10-ak dana, krenulo bi se sa severa pa prema jugu. Svako veče bi se organizovalo prežderavanje i napijanje lokalnim specijalitetima, a preko dana bi se oporavljali u obližnjoj banji uz masaže i biserne kupke. Naravno dok se putuje između dve banje organizovati obilazak lokacija koje bi mogle biti zanimljive za turiste. Uz dobru reklamu na zapadu mislim da bi to moglo da prođe, a stranci bi se vraćali kući srećni, siti i sa povišenim holesterolom.