Sve više mališana
ima bolesno srce
Iskustvo govori da se krvni pritisak ranije merio samo kada se nekom pogorša zdravstveno stanje i svakako, u zrelijim godinama života

BEOGRAD - Učesnici prošlonedeljnih predavanja u okviru pedijatrijskih dana na Institutu za majku i dete upozorili su i lekare i javnost na neophodnost redovnog merenja krvnog pritiska kod dece. Razlog je što sve više dece oboljeva od hipertenzije, kao i to, što visok krvni pritisak može da bude pokazatelj srčane mane, a bez merenja pritiska srčana mana može da se otkrije onda kada je već kasno. Naravno, povišen krvni pritisak nije samo pokazatelj srčanih bolesti već i bolesti bubrega, hormonskih poremećaja, ali u velikom broju slučajeva visok pritisak dolazi od urođenih srčanih mana.

- Upravo ovih dana imamo na odeljenju dvoje dece od deset i 12 godina kod kojih smo, otkrivajući uzroke visokog pritiska, otkrili da imaju srčanu manu. I sad zamislite, kako je to srce prethodnih deset godina otežano radilo. To svakako ostavlja posledice. U svakom slučaju, to nije samo propust roditelja, već i primarne zdravstvene zaštite koja se bavi decom - objašnjava za Glas dr Mila Stajević, načelnik kardiohirurgije i zamenik direktora hirurgije u Institutu za majku i dete.
   
      

Ishrana izuzetno značajna

Kod nas u proseku od 1.000 dece šestoro ili osmoro ima neku srčanu manu. Da bi predupredili kasnije nastajanje srčanih i drugih bolesti, roditelji bi, kako za Glas kaže dr Despot, već od samog rođenja trebalo da posvete pažnju ishrani bebe.
- Najnovije studije pokazale su da bi ishrana novorođenčeta u prvih šest meseci trebalo da se zasniva samo na majčinom mleku. Posle toga se može uvoditi ostala hrana, a najpre slatki obroci, poput voćnih sokova bez industrijskog šećera, voće i povrće. Do sedmog meseca nije preporučljivo davati proizvode od pšenice, ječma, raži i ovsa, jer se u njima nalazi gluten koji može da izazove alergiju gastrointestinalnog trakta. Kada se uvode slani obroci ne bi trebalo dosoljavati hranu, jer je kod beba dvostruko manja mogućnost da iz bubrega izbace natrijum-hlorid, a deca ne bi smela pre 9. meseca da jedu obojeno voće i povrće - kaže dr Despot.
      
      
      
   

Naša sagovornica smatra da se neki standardi moraju menjati, i u tom smislu merenje pritiska treba da postane rutinska i obavezna stvar, jer se u slučaju neprepoznavanja srčanih mana povećava rizik operacije. Iskustvo govori da se krvni pritisak ranije merio samo kada se nekom pogorša zdravstveno stanje i svakako, u zrelijim godinama života.

- Budući da je sada dijagnostika bolja i da smo izašli iz perioda u kom nije bilo standardne opreme, nema razloga da se deca ne pregledaju. Ne mogu da kažem da sada ima više dece sa srčanom manom, ali je dijagnostika bolja, pa se mana može prepoznati i u sada bolje opremljenim manjim mestima po Srbiji, a sa druge strane, sve manje dece se rađa, pa imamo i manji broj pacijenata - dodaje dr Stajević.

Ona je dodala da su nekad zbog neuočene srčane mane krivi i sami roditelji, jer sve dok dete nema očigledne simptome, oni sebe teše da im je dete zdravo. Onda čekaju poslednji trenutak, kada je rizik za operaciju izuzetno veliki.
- Recimo, mi uradimo privremenu operaciju na srcu i roditelji ne dođu na ponovnu operaciju onda kad je detetu dobro, već kad mu se znatno pogorša stanje - dodaje dr Stajević.

Ona smatra da srčana bolest kod nas ne počinje u poznom dobu, već znatno ranije, u tinejdžerskom, možda već u prvoj deceniji života.
- U odnosu na decenije ranije, znatno se promenio kvalitet života, nepovoljno po zdravlje ljudi. Deca sad više sede u kući uz televizor ili kompjuter nego napolju, kao nekada. Mnogo ranije sazrevaju i ranije su izložena stresu, a i ishrana je zasnovana na brzoj hrani.

Koliko brza hrana zna da bude pogubna po srce i zdravlje, najbolje govori i podatak koji je ovom prilikom izneo, a o kom se pričalo u javnosti, dr Ivica Despot, pedijatar u Institutu za majku i dete.
- Novinar Si-En-Ena proveo je šest meseci na brzoj hrani i posle tog perioda se ugojio 11 kilograma, "zaradio" masnu degeneraciju jetre i bio je na korak od infarkta - kaže dr Despot.

Sa ovakvom ishranom dece, a o čemu roditelji moraju da brinu, javlja se gojaznost.
Ovi lekari ističu da u našoj zemlji nema precizne statistike, ali se procenjuje da je na nivou Evropske unije gojazno svako četvrto dete, upravo zbog hrane koja sadrži visok procenat masti, soli i šećera. Dr Despot savetuje deci obavezno fizičko kretanje ili bavljenje sportom, jer sa gojaznošću ide i hipertenzija, bolesti srca, ubrzana arterioskleroza ili cerebrovaskularne bolesti, kao što je izliv krvi u mozak, ali i dijabetes.
D. Stanimirović