Sve više dece ima problem sa alergijama



Svako četvrto dete u Evropi je alergično, podatak je Svetske zdravstvene organizacije. Alergije, koje su nekada bile sezonski i prolazni problem, prerasle su u pravu noćnu moru. Postoji čitav niz razloga zbog kojih nezadrživo raste broj dece koja pate od alergija.

Alergije i nasleđe
- Alergija se javlja kao reakcija na neku namirnicu već u prvim mesecima života i praćena je crvenilom, pojavom plikčića na koži i svrabom. Vremenom evoluira u alergijski rinitis i astmu - objašnjava prof. dr Alesandro Fioki, dečji alergolog u bolnici „Mačedonio Meloni“ u Milanu.

Genetski faktor
U Evropi se u 80 odsto slučajeva astma javlja pre šeste godine života. Da li to znači da su alergije praktično neizbežne? „Ne“, tvrdi dr Fioki. „Na pojavu alergija utiču kako genetski faktori, tako i faktori sredine u kojoj živimo. Na ove prve ne možemo da utičemo. Ako su majka ili otac alergični, i dete ima 30 odsto veće izglede da pati od alergije. Taj rizik se povećava na 56 odsto ako su oba roditelja sklona alergiji. Što se tiče sredine u kojoj dete živi, situacija je drugačija.

Jedinci najugroženiji
Studije pokazuju da kod jedinaca verovatnoća da budu alergični iznosi 25 odsto, dok kod najmlađeg deteta u porodici sa troje dece taj rizik opada na 18 odsto. Kako to? Izgleda da deca koja nisu izložena opasnosti od infekcija ne podstiču dovoljno svoj imunološki sistem i zato češće pate od alergija.

Grinje
Kuća koja je potpuno zapečaćena idealno je mesto za grinje, koje se hrane mrtvim ćelijama kože, peruti i kose. Njihov mikroskopski sitan izmet, koji se nalazi u vazduhu, jedan je od glavnih uzroka alergijskog rinitisa i astme.
Ako roditelji ne mogu da zaštite dete od kontakta sa spoljnim alergenima (polenom), mogu da ga zaštite od onih koji se nalaze u domaćinstvu, to jest od grinja i buđi.
- Dete koje je alergično na polen ima za 30 odsto veće izglede da postane alergično i na grinje u roku od dve godine posle prve alergijske reakcije. Nikad nećete uspeti da potpuno eliminišete grinje iz svog doma, ali njihovo prisustvo možete da svedete na najmanju moguću meru.

Opasna higijena
Kad je reč o uzorcima alergija, stručnjaci iznose još neke teorije. „Počev od takozvane higijenske teorije. Pošto žive u gotovo sterilnoj sredini, koriste antibiotike i redovno se vakcinišu, deca ređe pate od infekcija i podložnija su alergijama“, kaže imunolog Marija Bardare.
Ona dodaje da se razlog krije u biološkoj prirodi: osnovne ćelije imunološkog sistema su T1 i T2.
Ove prve stupaju u akciju protiv mikroorganizama, dok ove druge aktiviraju alergijsku reakciju.
Da bi organizam bio dobro zaštićen, potrebno je da ove ćelije budu u ravnoteži, ali su zbog manjka infekcija ćelije T2 odnele prevagu.

Da dete lakše diše

DA
Šta treba, a šta ne treba da radite da bi vaše dete lakše disalo.
Provetravajte često prostorije, ali nemojte to da činite u sumrak.
Opredelite se za pod od keramike ili za linoleum.
Koristite usisivač sa filterom koji sprečava rasipanje čestica usisane prašine.
Temperatura u stanu treba da bude oko 20-21 stepen.
Redovno čistite filtere u klima-uređajima.

NE
Izbegavajte porozne materijale pošto apsorbuju prašinu i vlagu, koje pogoduju grinjama.
Izbegavajte tepihe, tapete, čupave sintetičke prekrivače...
Izbegavajte roletne koje ne mogu da se peru.
Nemojte da oblažete ili bojite zidove proizvodima biljnog porekla.
Izbegavajte sveće koje neutrališu dim, pošto njihov miris može da iritira disajne organe.
Izbegavajte kućne ljubimce i biljke.

Dojenje kao zaštita
Lekari preporučuju da majke duže doje decu i da im omoguće da žive u zdravoj sredini i savetuju da se lekovi primenjuju samo onda kad je to zaista potrebno. Prvu kariku u lancu predstavlja nutritivna alergija novorođenčeta, a ona može da se pokida ako majka doji dete tokom prvih šest meseci života. Za alergijsku reakciju su odgovorne belančevine iz kravljeg mleka, prvenstveno betalaktoglobulin. Majka, međutim, štiti dete od virusnih i bakterijskih infekcija tako što proizvodi specifične imunoglobuline koji do njega dolaze preko placente (dok je u utrobi) ili preko majčinog mleka. Tako se odlaže unošenje spoljnih alergena i otklanja opasnost. Ako dete ima prve znake ekcema, treba se obratiti nekoj specijalizovanoj ustanovi da bi se sprečio razvoj astme.

Izvor: Blic