Пацијент је преживео удес трактором, али упркос јаким боловима тек сутрадан у 10 часова јавио се лекарима у болницу. Лекар који га је прегледао сматрао је да није потребно да га оперише, па је прописао конзервативну терапију и мировање у болници. Због запаљења трбушне марамице, једног од најургентнијих стања, а које је лекар пропустио да констатује, дан касније пацијент је морао хитно да буде оперисан, али је преминуо упркос интервенцији.

Против лекара је покренут поступак, а непажљива дијагноза била је основ за пресуду за убиство из нехата. Али, Врховни суд је пресуду првостепеног суда преиначио, уз образложење да не постоји несумњива узрочна веза између медицински погрешне одлуке и смрти, јер се повређивање догодило 24 часа пре него што је операција високог ризика уопште и могла да започне. Тако је лекар само умањио шансе пацијента да и после операције преживи, али то није било довољно за утврђивање узрочно-последичне везе, па ни за осуду. Укратко: за смрт човека пресудније су биле повреде које је задобио после пада са трактора, а због којих се није одмах јавио лекару, него пропуст лекара да га на операцију упути што пре.

Али, ово се није одиграло пред судовима, ни у болницама у Србији, него је случај из судске праксе немачког права, који је професор др Јаков Радишић у свом предавању представио на прексиноћном састанку Удружења за медицинско право. „Одговорност лекара због смрти пацијента изазване нехатним нечињењем”, назив је предавања професора Радишића, правника по образовању и почасног председника овог удружења.

– Често се дешава да пацијенти који су приспели у здравствену установу напрасно умру, па њихови сродници сматрају да је узрок томе пропуст лекара, а да је хитна операција или нека друга изостала медицинска мера могла бити спасоносна. Дешава се да је некада грешка лекара очигледна, али њена узрочна веза са смрћу није сигурна. Тешко је утврдити и оценити узрочну везе нечињења и смрти пацијента, па зато често долази до обуставе поступка или ослобођења од оптужби – рекао је Радишић.

Кад је реч о лекарским грешкама, судије и лекари неће још дуго разумети једни друге, а велики је проблем што се медицинско право не изучава на нашим правним факултетима, али ни у медицинским школама. Једино се на приватном Правном факултету „Унион” једно време медицинско право изучавало као обавезни предмет, али и тамо је то однедавно постао факултативни предмет.

Форензичар професор др Слободан Ковачевић, председник Удружења за медицинско право, специјалиста судске медицине и стални судски вештак, инсистирао је на значају судскомедицинских обдукција, јер су оне „огледало” рада сваког лекара и имају медицински и друштвени значај. Као председник Судско-медицинског одбора Медицинског факултета професор Ковачевић, анализирајући случајеве које је ово тело разматрало у последњих пет година, закључио је да расте број оних где је пропуст у вези са лекарском одговорношћу: од 151 случаја 58 се односило на одговорност лекара.

Др Ковачевић је приметио да се судови налазе у тешкој ситуацији, јер медицинске документације су често штуре, непотпуне, па је апеловао да лекари прецизно воде документацију, јер она „чува главу и пацијенту и лекару”. Додао је да је питање узрочности изузетно осетљиво, да управо због тога спорови трају дуго. Суд очекује да од лекара добије податке о степенима вероватноће који се граниче са сигурношћу, али њих у пракси није нимало лако утврдити.

О. Поповић

----------------------------------------------------

Умрлапосле операције слепог црева

Лекари девет дана нису могли да дијгностификују упалу слепог црева

Лесковац – Адвокат Јован Митровић из Власотинаца поднео је кривичну пријаву против четворице лекара Опште болнице у Лесковцу због сумње да су одговорни за смрт његове супруге Љубице (63), која је преминула после операције слепог црева, казао је јуче Бети Митровић. Он је рекао да је против лекара који, како наводи, девет дана нису могли да дијагностификују упалу слепог црева, али и против директора болнице Зорана Ћеранића, поднео Општинском тужилаштву у Лесковцу кривичну пријаву за тешка кривично дело против здравља људи и кривично дело несавесног лечења.

Љубица Митровић је, према наводима њеног супруга, примљена на интерно одељење 6. септембра са јаким боловима у трбуху и са повишеним крвним притиском и нивоом шећера у крви.„Лекари су је лечили аналгетицима и лековима против шећерне болести иако је сваки дан повраћала и имала дијареје. Девет дана им је требало да утврде да је слепо црево у питању. Пребачена је на одељење хирургије и оперисана 15. септембра, а умрла 19. септембра.„Хирург ми је после операције рекао да су изгледи за преживљавање слаби јер је слепо црево пукло неколико дана раније и то место је била захватила сепса”, испричао је супруг.

Директор Ћеранић казао је агенцији Бета да је после спроведене интерне контроле утврђено да су лекари добијали лажну клиничку слику после сваке анализе крвне слике, највероватније због високог шећера и крвног притиска, али и због чињенице да се слепо црево било учаурило у трбушној марамици.„Уколико се утврди на суду објективна одговорност, нико неће бити поштеђен ни на послу”, казао је Ћеранић.

Izvor: Politika