Sve smo deblji i bolesniji :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Stručnjaci upozoravaju da smo po gojaznosti u svetskom vrhu
Sve smo deblji i bolesniji
Autor: B. Krivokapić | 23.07.2007. - 08:52

Više od polovine odraslih stanovnika Srbije ima problem prekomerne uhranjenosti, a skoro petina spada u kategoriju gojaznih. Višak kilograma u Srbiji muči svaku desetu osobu, a u Vojvodini svaku petu, po čemu smo, iza SAD i još nekoliko zemalja, u samom svetskom vrhu. Od evropskih zemalja, prema analizi Svetske zdravstvene organizacije, najugroženije su zemlje bivše SFRJ, među kojima Srbija prednjači.
Predsednik Srpske asocijacije za proučavanje gojaznosti (SASO) akademik prof. dr Dragan Micić ukazao je na veliku zavisnost gojaznosti i šećerne bolesti od koje u Srbiji boluje preko 400.000 građana, a procenjuje se da će se do 2025. taj broj udvostručiti. Koliki je značaj preventivnog delovanja najbolje pokazuje podatak da samo malim gubitkom telesne težine, za pet do deset odsto, rizik za nastajanje dijabetesa tipa 2 smanjujemo za čitavih 58 procenata.
U teoriji poznata su dva tipa gojaznosti - tip kruške, koji karakteriše nagomilavanjem masnog tkiva u karličnom pojasu, butinama i bedrima, i tip jabuke, kod kog se masno tkivo deponuje u predelu ramenog pojasa i gornjeg dela trbuha. Centralna gojaznost, i to u predelu stomaka, tipično je muška i najizraženija je oko četvrte i pete decenije života. Nažalost, to je glavna karakteristika metaboličkog sindroma koji donosi od dva do pet puta veći rizik za nastanak ishemijske bolesti srca i drugih kardiovaskularnih oboljenja. Procena je da četvrtina, možda i trećina populacije u Srbiji ima metabolički sindrom koji, pored obima struka većeg od 102 cm kod muškaraca i većeg od 80 cm kod žena, karakterišu i krvni pritisak veći od 130/85, šećer u krvi veći od 5,6 i trigliceridi iznad 1,7. Najviše zabrinjava činjenica da je sve više dece s prekomernom težinom. Istraživanje u kojem je pregledano više od 200.000 dece pokazalo je da u Srbiji višak kilograma ima čak 13 odsto dece predškolskog uzrasta. Prof. dr Edita Stokić sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, autor monografije „Gojaznost je bolest koja se leči“, smatra da dečjoj gojaznosti najviše kumuju kompjuterske igrice, dugotrajno gledanje televizije uz nepotrebne duple doze sendviča, razne grickalice i šećerom obogaćene napitke.

Proverite da li ste gojazni
Gojaznost se definiše pomoću indeksa telesne mase (BMI) koji predstavlja odnos težine izražene u kilogramima i kvadrata visine izražene u metrima (kg/m2).
kategorija    BMI*    obim struka (cm)
mršavi    manje od 18,5    /
normalno uhranjeni    18,5-24,9    manje od 80 (ž), manje od 94 (m)
prekomerno uhranjeni    više od 25    više od 80 (ž), više od 94 (m)
predgojazni    25-29,9    80-88 (ž), 94-102 (m)
gojazni    30 i više    više od 88 (ž), više od 102 (m)

Izvor: Blic