E to, ali krenuli smo sa predpostavkom da ima nesto ili neko ili Nestoneko ko nam sudi, i ko nas tuzi 

Mada se ja i dalje iznenadim kad vidim kako drugi ljudi rade i misle, i onda skkontam da cu da prodjem onih 51% definitvno kad vidim ko mi je konkurencija.

Ne.

Karma je nesto sto je izmislio covek da bi opravdao nepravdu koja mu je nacinjena i u svojoj nemoci i shvatanju koliko je mali i besmislen, makar u mislima naneo stetu onome ko je bio nepravedan prema njemu.. ili se uzda u "Nebo'" , "Univerzum", "Boga" da ce prepoznati nepravdu i "vratiti", "kazniti" prestupnika..

NapraviO nas je gresnima. To mu je bila zelja, nije se zajebao...

Napravio nas je takvima sa razlogom.. dok ne budes los, ne mozes da uvidis razliku izmedju + i - .. cilj rasta coveka je da budes bolji, bolji nego prosli put, smeliji nego prosli put, veci nego prosli put. Da se ispravis i nesto naucis. Okolnosti te bacaju u nemilost zivota, nema tu mesta za karmu. Caka je u trudu. Trudis se da budes covek, ako u trudu ne uspevas, to ne znaci da ces biti kaznjen. U idealnim uslovima, gde se zivi po sablonu unapred dobijenom na rodjenju, gde samo treba da se pridrzavas svakodnevnih unapred odredjenih aktivnosti, onda bih i mogla da se slozim da karma ima smisla.. a ovako, kad te zivot izbaca kao majmuna bez ikakvog razloga, nisi zasluzio da ti se ista lose desi.. onda se zapitas malo..

Uglavnom.. samo se treba truditi.

Mi sami sebi.

Merila vrednosti, neke norme, cemo usvojiti kroz zivot i ponasati se u skladu sa njima. Naucicemo i znacemo sta je nama lose ili dobro i delovacemo u skladu sa time. Dzaba ciniti lose ako ces se osecati kao poslednje g.... nakon toga. Znas da si ucinio lose i tako se i osecas. Zato se i divim i gadim ljudima bez skrupula. Da imas zelju i cinis lose, ali ipak teras bez ikakvog moralnog ili bilo kakvog ogranicenja.

Ali vrace se to lose. Ne na istovetno ali da na neki svoj nacin.

Sta je sa onima koji se ne trude? Jel su oni nazvani u cuvenom Ra materijalu "mlakima"?
Sta bi sa nama koji pravimo katastrofalne neoprostive greske , kako kaze Bog?
I da li na svetu uopste danas postoji osoba koja zasluzuje Raj Boziji?

Da se Bog nije malo zajebao posto vekovima na ulaznim vratima Raja nema redova?
Da li su se kriterijumi spustili kako su se ljudi kroz covecanstvo "kvarili"?

Ne bojim se nekako za sebe ni svoje bliznje niti prijatelje. Kao i marko mislim da se jednom sve vrati,, i posto verujem u fenomen drugog zivota , mislim da cemo tada vratiti dug koji napravismo u ovom zivotu.

Oni koji se ni ne trude da budu bolji su sebi i drugima nepozeljni. Njihov kvalitet zivota je znatno losiji od onih koji se trude. To su izgubljene duse na koje ne vredi trositi reci niti napor.


Nemoj sad Boga.. pusti zapovesti i pusti "bozju kaznu".. pricamo o karmi. Mi koji pravimo neoprostive greske moramo da zivimo sa njima. I to je otprilike sve sto je bitno za taj deo.


"Raj Boziji" je zivot u blagostanju i mirna savest. Periodicno se desava tokom zivota, ali uglavnom je zivot sastavljen od gorkih momenata. Zato se i nadamo necem boljem na "onom svetu".. jer smo toliko nemocni i nesavrseni na ovom.


Raj ne postoji ..    niti ista slicno 

Raj i pakao postoje. Kao i vecnost.

Ali njihovo postojanje definisemo sami.

Hnm da ...ja se slazem sa Aneom i mislim da Raj i Pakao odredjujemo sami sebi svojim postupcima po zivot. Ali po koju cenu?
Isto smatram da mlake treba navoditi, treba potrositi neko vreme, treba barem pokusati ako su to osobe do kojih nam je stalo. A sta ako nisu? Onda se necemo truditi oko njih?
Sta je sa filozofijom da je svako svakome brat i sestra? Gresimo li postavljajuci dugima dijagnoze i pri tome dizemo ruke od onih koji nam nisu krvno srodstvo?
Mozemo li voleti bliznjeg svoga?

toga nema
volim svoju porodicu i 3-4 prijatelja a za ostale me bas briga 

Slažem se. Ništa nije u napred zapisano. Nažalost, nema veze između nečijih dobrih dela i toga da mu se dobro vrati, ne verujem da su te stvari povezane, osim ako se ne radi o direktnom vraćanju usluge za uslugu. Lepo bi bilo kada bi se dobro dobrim vraćalo, u nekom idelanom svetu, ali mi smo daleko od toga.

Treba imati meru, pomoći onome kome je neophodno i ne ugroziti pritom sebe, pomoći čoveku u teškoj nevolji, ali jedan čovek je slab i ne može pomoći svima kojima je pomoć potrebna. Treba raditi, ili ne raditi onako da nam savest bude mirna, jer nema gore stvari od nemirne savesti pod uslovom da čovek uopšte ima bilo kakvu savest (mnogi je nemaju ni malo). To je ovozemaljski pakao.

@Sandra
Nisi zasluzila Sako, ali zato mozes kod mene u pakao na letovanje, nema zime