Sitnice su ono što pravi razliku izmežu divnog i užasnog  dana. Zato je uživanje u sitnicama kao lek za raspoloženje.

meni udavi srecu kada dok sam sa drustvom pomislim "kako bih sada mogla da ucim nego gubim vreme ovde", a dok ucim zamislim sebe kako npr. vozim biciklu. mozda me plasi to sto vreme prolazi, kako da prihvatim to, sa tim se rvem dobar deo zivota

Zhivot bez radosti nije zhivot. Bez radosti uglavnom zhive ljudi koji imaju sve, ali su "slepi".

ma to je bzv. ko sebi ne ume da nadje radost u sitnicama, vecito ce biti nesrecan, pod uticajem tih svojih ogromnih, a neostvarivih zelja.

pre 10 godina upoznala sam jednog decka, koji je, tad, u svojih 25 godina imao sve (materijalne) uslove da dostigne svoju srecu - dobar i odlicno placen posao, svoj stan, dobar i skup auto....
jednom prilikom vozili smo se nekuda, pored nas je prozujao neki jos bolji auto od njegovog, a njegova je reakcija bila "aaaaaaaaaa, kako sam nesreeecaaan!!!!"
na moje pitanje zasto, odgovorio je da je nesrecan sto nema taj auto.
rekla sam mu da ce tako uvek biti nesrecan, koliko god i sta god imao.

uvek postoji nesto sto nemas, ali to nije razlog da covek bude nesrecan.
bar ja tako mislim 

Nenzanje je blagoslov, i sreca, da ne bude off.

da, u pravu si.
evo veceras, u busu, gomila cigancica, bilo ih je desetak verovatno.
prljavi, smrdljivi, dernjaju se i galame, cerekaju, lupetaju svasta, ceo bus ih gleda sa negodovanjem i svi jedva cekaju da oni izadju iz busa.
a njih boli uvce, to i ne primecuju.
oni jesu srecni.

nesreca se stvori kad ljudi previse zele, i nikad im nije dosta pa zato pate. tako nemojte mnogo da zelite