Sve o zapaljenju slepog creva

Slepo crevo se odnosi na crvuljak, dok u stručnoj terminologiji slepo crevo odgovara delu debelog creva- cekuma. Položaj slepog creva u odnosu na cekum može zauzimati različite položaje, što otežava i menja kliničku sliku ovog oboljenja, a samim tim i postavljanje dijagnoze.

Postoji pet oblika akutnog zapaljenja: subakutno, akutno, gnojno, nekrotično i perforativno.
Nastanak ovog oboljenja je kao i kod drugih zapaljenja uzrokovan dejstvom mikroorganizama - bakterija. Bakterije dolaze ili iz lumena cekuma ili preko krvotoka, a mogu doći i limfogeno.

Klinička slika je različita i javlja se u nekoliko oblika - od akutnog zapaljenja, preko lokalizovanih upala, pa sve do hroničnih zapaljenja. Svi znaci se javljaju u veoma kratkom vremenskom periodu ( u pitanju su sati) te je tokom postavljanja dijagnoze je potrebno obratiti pažnju na sve detalje, počev od anamneze, detaljnog pregleda, pa sve do prethodnih iskustava.

U tipičnim slučajevima bolesnik se budi u ranim jutarnjim časovima sa nejasnim abdominalnim tegobama praćenih mukom. U tim slučajevima bolesnik obično misli da su tegobe vezane za nešto što je pojeo prethodne večeri.

Bol je stalan, ne suviše jak, posle nekoliko sati je praćen mukom i povraćanjem. Bol se premešta u desni donji kvadrant trbuha, a jači je tokom kašljanja i napinjanja.

Bolesnik ima osećaj nadutosti, a ukoliko je položaj slepog creva atipičan, znaci odstupaju i manje su tipični. Laboratorijskim nalazima se dolazi do zaključka da se broj leukocita povećao i da dostiže vrednost od 14.000 u mililitru.

Nalaz u urinu je normalan, izuzev slučajeva kada se zapaljen crvuljak nalazi iza cekuma i naleže na mokraćni kanal. Tada postoji i povećana količina eritrocita u mokraći, a nekada i krv u mokraći. Javlja se i razlika u temperaturi merena u ustima i čmaru, a ona iznosi više od jednog stepena.

U diferencijalnoj dijagnozi postoje teškoće kod dece i starijih osoba, gde je slika atipična i gde se klasični simptomi javljaju samo kod odmaklog stanja koje je praćeno komplikacijama.
Važno je misliti na prisustvo kamena u mokraćnim putevima, a kod žena i na prskanje jajne ćelije ili zapaljenja genitalija, vanmateričnu trudnoću ili na ovarijalnu cistu koja se uvrnula.

Komplikacije mogu biti različite kao što je perforacija, peritonitis, apcesi, koji mogu ozbiljno ugroziti život.
Lečenje je operativno sa malo izuzetaka. Početak akutnog zapaljenja se ponekada spontano smiruje ili se daju antibiotici (koji se retko primenjuju) i to u slučajevima kada se bolesnik javi u kasnijem stadijumu bolesti, sa formiranim infiltratom koji se može palpatirati preko trbušnog zida u donjem desnom kvadrantu trbuha.

Kada se operativni zahvat odlaže određeno vreme, (u slučaju stvaranja apcesa gnojne šupljine) isti se trenira, a vađenje apendiksa vrši se nekoliko nedelja kasnije. Smrtnost je mala, izuzev kod komplikovanih slučajeva sa pojavom peritonitisa, i u tom slučaju je do pet odsto.