Sve o šećernoj bolesti

Šećerna bolest je prisutna kod svih naroda, rasa i u svim zemljama sveta. Predstavlja stanje hroničnog povećanja nivoa šećera u krvi (hiperglikemije) koja je prouzrokovana nedostatkom jednog hormona koji luči gušterača, a zove se insulin. Insulin igra veoma važnu ulogu u metabolizmu šećera, masti, belančevina, a njegov nedostatak dovodi do poremećaja u metabolizmu ovih veoma važnih supstanci našeg organizma.

Razlikuju se dva osnovna oblika dijabeta:
- Insulin zavisni dijabet
- Insulin nezavisni dijabet

Obično je kod mlađih osoba prisutan insulin zavisni dijabet koji nastaje zbog oštećenja ostrvaca gušterače u čijim ćelijama se luči insulin. Dok nezavisni oblik šećerne bolesti nastaje kod starijih osoba i lakše je prirode, a posledica je funkcionalnog poremećaja u radu gušterače, uz povišene vrednosti triglicerida, masti. U većini slučajeva za nastanak ovog oboljenja su odgovorni: nasleđe, faktori sredine (pogrešna ishrana, gojaznost, infekcije, uslovi života i rada, autoimuni procesi).

Interesantno je napomenuti da je pojava šećerne bolesti u urbanizovanim i industrijalizovanim sredinama najmanje dva puta češća. Glavna odgovornost leži u:
- pogrešnom načinu ishrane (smanjenje upotrebe sveže hrane, voća, povrća, integralnih žitarica, nedovoljna fizička aktivnost-zbog upotrebe savremenih pomagala lifta, automobila)
- stalno prisutnom stresu
Preterana urbanizacija, skučeni prostori u kojima se živi i radi, nedovoljna fizička aktivnost se negativno odražavaju i na mentalno zdravlje uz prisustvo nervoze, straha, stresa koji su okidači za mnoga oboljenja, pa i dijabeta. Niz drugih bolesti direktnim ili indirektnim dejstvom mogu da dovedu do pojave šećerne bolesti. I trudnoća može da bude jedan od faktora koji mogu da dovedu do pojave šećerne bolesti, jer u toku trudnoće dolazi do lučenja hormona koji su antagonisti insulina.

Razvoj šećerne bolesti je individualan za svakog obolelog, a najčešći simptomi koji ukazuju na ovo oboljenje su:
1. Osnovni parametar povećan nivo šećera u krvi (hiperglikemija)
2. Pojava šećera u mokraći (glikozurija)
3. Kod 70 odsto obolelih javlja se učestalo mokrenje, naročito noću
4. Izražena žeđ
5. Povećana glad
6. Gubitak na telesnoj težini
7. Opšta slabost i malaksalost
8. Suva koža i sluznica
9. Miris mokraće na aceton (kod neregulisanog dijabeta)
Normalne vrednosti šećera (glukoze) se određuju u venskoj ili kapilarnoj krvi i na našte uzete vrednosti iznose 3,2 do 6,1 mmol/L. Sve vrednosti preko toga zahtevaju konsultaciju lekara, ako je potrebno i dalje ispitivanje.

Osim pravilno uspostavljene dijagnoze veoma je važno i o kom tipu dijabeta se radi i da li obolela osoba ima komplikacije. Kako je dijabet hronično oboljenje, uz njega se pojavljuju razne komplikacije, a jedna od najčešćih je promena na krvnim sudovima (mikroangiopatije i ateroskleroze). Tada oboleli imaju promene na očnom dnu, vid im slabi, trnu im noge i ruke, imaju osećaj paljenja, žarenja, u težim slučajevima se javljaju i gangrenozne promene na ekstremitetima. Zbog toga je lečenje šećerne bolesti multidisciplinarno i pored endokrinologa zahteva pregled kod očnog lekara, neurologa i vaskularnog hirurga.

Pored pravilne primene terapije ishrana igra veliku ulogu u lečenju ovog oboljenja. Odlaskom kod lekara i u savetovalište za šećernu bolest obolela osoba se upoznaje sa pravilnom primenom dozvoljenih namirnica u ishrani, planiranju rada i fizičke aktivnosti. Ukoliko se obolela osoba pridržava pravilnog načina lečenja, datih saveta od strane lekara (endokrinologa), u većini slučajeva mogu da se osećaju zdravim i da obavljaju poslove za koje su sposobni.
Dr Ksenija Maid