Poremećaji u ishrani opasni
za mentalno zdravlje

Duševni poremećaj koji najčešće vodi u smrt nije depresija. Niti šizofrenija. To je poremećaj u ishrani. Naime, utvrđeno je da 20 odsto ljudi sa ovakvim zdravstvenim problemom podlegne svojoj bolesti. Kada se zna da više od 90 odsto žrtava bulimije (neodoljiva, "životinjska" glad), anoreksije (nemanje apetita ), kao i kombinacije ovih poremećaja čine tinejdžerke i žene u 20-im godinama, jasno je da bi mogućost da se njihova pojava predvidi bila od neprocenjivog značaja. A upravo na takvu mogućnost ukazuju istraživači s Univerziteta u Pitsburgu ( SAD ).

Oni kažu da su otkrili da je dve trećine osoba koje pate od poremećaja u ishrani iskusilo u određenom životnom periodu neku vrstu kliničke anksioznosti (strah; zabrinutost; opsednutost nekom idejom, osobom ili radnjom... ). Veliki broj tih ljudi, tačnije 42 odsto, imalo je takve teškoće u detinjstvu. Dakle, lekari bi ipak mogli da znaju ko je izložen velikom riziku da jednog dana potpuno izgubi želju za hranom, ili počne da jede sve na šta naiđe.

Psihijatar Volter Kej, koji je predvodio istraživače, ističe da njihovo otkriće pokazuje da bi pri lečenju poremećaja u ishrani morala da se leči i anaksioznost skrivena u pozadini. Kao i da bi blagovremeno lečenje anksioznosti moglo da spreči kasnije nevolje vezane za ishranu.

Inače, Kej i njegove kolege su ustanovili da su žene koje su učestvovale u njihovom istraživanju ostale preterano anksiozne i onda kada su se oporavile od poremećaja u ishrani. Simptomi straha od povreda, opšte anksioznosti i perfekcionizma bili su vidljivi čak i kod onih ispitanica čiju anksioznost pre toga nije registrovao nijedan lekar.

Istraživači iz Pitsburga napominju da je 20 odsto žena i muškaraca koji imaju poremećaj u ishrani nekada patilo od socijalne fobije, a 41 odsto od opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Imajući u vidu ovu drugu činjenicu, kao i to da opsesivno-kompulzivni poremećaj pogađa samo dva do tri odsto dece, ovi stručnjaci veruju da bi njegovo javljanje u detinjstvu moglo da bude prilično pouzdan znak da će kasnije doći i do problema sa ishranom. Dečju anksioznoznost svakako ne treba ignorisati ni iz jednog drugog razloga. Nju su eksperti nedavno označili kao faktor rizika kada je u pitanju depresija u nekim kasnijim godinama.
Prevela S. Prokić