Sve o opekotinama

Opekotine nastaju najčešće dejstvom vrele tečnosti, pare ili čvrstog zagrejanog predmeta, a mogu nastati i dejstvom nekog hemijskog sredstva. Od hemijskih sredstava najčešće su u pitanju rastvori kiselina ili baza, zatim slede opekotine od električne struje, udara munje i drugo. Opekotine zavise od temperature i ukoliko je ona viša a delovanje duže, opekotine su obimnije i teže. Opekotine izazivaju lokalno oštećenje tkiva, kao i jaču ili slabiju reakciju organizma. Lokalne promene mogu se podeliti u četiri stepena, i to prema dubini tkiva:

Opekotine prvog stepena

Praćene su crvenilom, otokom i bolom koji obično prolazi bez težeg oštećenja kože.

Drugi stepen

Karakteriše se stvaranjem plikova ili postojanjem bledih ili ružičastih tamnih vlažnih površina. Ovaj stepen se može podeliti na površne i dublje kožne opekotine.

Treći stepen

Karakteriše se suvom kožom koja je bela, mrka ili sivopepeljasta, te liči na pergament. Zanimljivo je da je koža neosetljiva na dodir jer su svi njeni delovi uništeni, uključujući i nervne završetke.

Četvrti stepen

Promene su dublje i tkiva ispod su ugljenisana. Neposredno po nastanku opekotine nemoguće je odrediti stepen. Pored dubine opekotine, važno je odrediti zahvaćenu površinu. Postoji više metoda određivanja zahvaćene površine, ali je za grubu procenu najpodesnije "pravilo devetke".

Celokupna površina čovečjeg tela podeljena je tako da glava iznosi devet odsto, prednja strana trupa 18, zadnja strana trupa 18, obe ruke 18, obe noge 36, a deo genitalija jedan odsto. Pored lokalnih promena, postoje i opšte koje su posledica toga kolika je površina kože opečena kao i koliko duboko je zahvaćeno tkivo. Tada dolazi do gubitka veće količine tečnosti, proteina i elektrolita što dovodi do nastajanja otoka. Postoji povećana mogućnost nastanka infekcije.

U lečenju je važna prva pomoć ispiranjem po nastanku opekotina tekućom hladnom vodom. Ako se radi o opekotinama izazvanim kiselinama, dobro je ispiranje blagim rastvorima baza, rastvorom sode bikarbone, a u slučaju opekotina nastalih bazom potrebno je ispiranje blagim rastvorom kiselina-sirćetne ili limunske. Po ukazivanju prve pomoći opečeno mesto treba previti suvim sterilnim zavojem bez masti i praškova.

Povređenom je važno još u prvoj pomoći da uzima dosta tečnosti. Neophodno je pri lečenju dati i antitetanusni serum. Ako je povređeni zadobio opekotine na više od deset odsto telesne površine, obavezno je lečenje u bolničkim ustanovama gde će se sprovesti i opšte lečenje (odnosno opšta terapija, dok se lokalno lečenje odlaže, a sprovodi se previjanje i zaštita od infekcije). Lečenje većih opekotina je veoma teško i zahvata lečenje u specijalizovanim ustanovama.
Dr Vojimir Zađina, hirurg