Sve o alergijama

Mnogim, naročito mladim majkama, i najmanji osip na koži deteta predstavlja razlog za paniku. Nekada je reč o bezazlenim, prolaznim osipima, ali, nažalost, to može biti i alergijska reakcija na hranu ili neki od mnogobrojnih alergena koji postoje u njihovom okruženju.

- Poslednjih godina, usled promena uslova života, kvaliteta hrane, zagađenja vode i vazduha kao i sve slabije zaštite ozonskog omotača, broj alergija je u stalnom porastu. One ne biraju uzrast i mogu se javiti već kod dece u prvim mesecima života - objašnjava pedijatar Violeta Šošić.

Kod beba uzroci mogu biti i kvalitet života majke za vreme trudnoće kao i genetske predispozicije. Ponekad je u pitanju hrana, prašina, životinjska dlaka ili okruženje.
- Veoma retko javlja se alergijska reakcija na majčino mleko. Problemi, kada je hrana u pitanju, počinju kasnije uvođenjem namirnica od brašna, kravljeg mleka ili voća. U tim slučajevima neophodno je izvršiti supstitucije i umesto pšeničnog koristiti kukuruzno brašno, a umesto kravljeg, sojino mleko.

Od voća, u prvoj godini života deteta trebalo bi izbegavati bobičasto voće kao što su jagode, maline i kupine. Od ostalih alergena najčešći su polen, prašina kao i određena hemijska sredstava koja se koriste u kući. To mogu biti deterdženti, agresivna sredstva za čišćenje ili kozmetički preparati.

Simptomi alergije su crvenilo kože praćeno bolnim plihovima i svrabom, kijavica, kašalj i bistri sekret iz nosa ili mučnina, povraćanje i dijareja. U svakom slučaju, neophodno je obratiti se lekaru, naročito ako su se pojavili simptomi. Ono što se preporučuje kao prva pomoć jesu antihistaminske masti - ako je reč o kontaktnoj alergiji.

U proleće i leti česte su burne reakcije dece na ujede insekata. Osim osipa, crvenila i otoka kao posledica ujeda može se javiti i hiperaktivnost dece. Kreme i masti kao što su fenergan ili sinopen mogu umiriti akutne reakcije i zato je dobro imati ih u kući. Ali i ovde je važno naglasiti da je, u slučaju da alergija zahvati veću površinu kože, neophodno obratiti se lekaru.

Kada je reč o akutnim alergijama, dobra vest je da se, posle treće godine života, sa sazrevanjem imunog sistema dece, mnoge od njih gube. Ali, to nije slučaj sa ekcemom ili astmom koji spadaju u hronična alergijska oboljenja. Za ekcem je karakteristična suva koža koja se peruta i crvenilo, dok astmu prati kašalj i otežano disanje koje može da preraste u gušenje. U tim slučajevima neophodno je uredno uzimanje odgovarajućih medikamenata i lekarska kontrola.

Pravovremena dijagnostika i otkrivanje uzroka alergije mogu znatno olakšati njene posledice. Roditelji moraju reagovati na svaku promenu stanja deteta. Alergije koje su, na žalost, postale svakodnevna pojava, moraju se shvatiti ozbiljno i lečiti na pravi način jer u nekim slučajevima mogu imati i fatalan ishod.
J. Nikolić