Sve bolesti hipofize

Funkcije našeg organizma kontrolišu dva glavna sistema, nervni sistem i hormonski sistem. Hormoni su hemijske supstance koje luče jedna ili više ćelija iz određenih žlezda u telesne tečnosti, i koje posle vrše kontrolu drugih ćelija, učestvujući u raznim biohemijskim procesima u organizmu. Jedna od važnih žlezda koja učestvuje u hormonskom sistemu je hipofiza. Hipofiza je veoma mala žlezda, smeštena u jednoj jami na bazi lobanje, i u stalnoj je vezi sa delom mozga koji se zove hipotalamus i koji kontroliše njen rad.

Teška je otprilike pola grama, a duga jedan centimetar i iako tako mala ima veliku ulogu u organizmu. Sastavljena je od dva režnja i svaki taj deo ima opet svoju određenu ulogu da luči hormone koji dalje učestvuju u kontroli drugih endokrinih žlezda kontrolišući i potpomažući njihov rad.

Prednji režanj (adenohipofiza) luči šest hormona i svi oni, osim hormona rasta, deluju tako što stimulišu štitnu, nadbubrežnu žlezdu, jajnike, testiste i mlečne žlezde da proizvode druge hormone koji dalje obavljaju svoju ulogu u organizmu, dok zadnji režanj (neurohipofiza) luči dva hormona koji učestvuju u kontroli izlučivanja vode, lučenje mleka i verovatno deluje pri porođaju na kontrakcije materice.

U zavisnosti u kom delu hipofize nastaju promene, razvijaju se i simptomi koji ponekad mogu biti nagli, a nekada skoro neprimetni. Simptomi pojačanog ili smanjenog lučenja hormona mogu biti posledica najčešće tumora u hipotalamusu ili hipofizi, ali za te promene mogu biti odgovorni i drugi uzroci kao što su:
- Autoimuni procesi
- Upalni procesi
- Mogu biti nepoznate etiologije

U zavisnosti od količine izlučenih hormona razvijaju se i bolesti. Tako pojačano lučenje hormona prednjeg režnja hipofize, hormona rasta, dovodi do pojave giganitizma i akromegalije. To znači, ukoliko se hormon rasta izlučuje više u detinjstvu, nastaje prekomeran rast, giganitizam, gde telesna visina može biti znatno viša od dva metra, s nesrazmerno velikim rukama i nogama. Ukoliko do toga dođe u srednjoj životnoj dobi razvija se akromegalija.

To je hronično oboljenje koje se odlikuje uvećanjem perifernih delova tela nosa, šaka, donje vilice, sinusa, prekomernim rastom kostiju, vezivog tkiva i unutrašnjih organa kao odgovor na preterano lučenje hormona rasta. Pojačano lučenje hormona je obično posledica tumora koji se javlja u odgovarajućim ćelijama same žlezde, pa se može javiti pojačana sekrecija hormona prolaktina koji dovodi do lučenja mleka iz dojki kod žena koje ne doje i kod muškaraca što ponekad može biti prvi znak koji upućuje na oboljenje hipofize.

Smanjeno lučenje jednog ili više hormona hipofize može biti uzrok raznih bolesti. Kod dece, smanjeno lučenje hormona hipofize dovodi do zastoja u rastu i seksualnom razvoju, dok kod odraslih može da se manifestuje u slabljenju funkcije štitne i nadbubrežne žlezde.

Obolela osoba se često žali na glavobolju, osećaj umora, malaksalosti, smanjen krvni pritisak, smanjenu otpornost na razne infekcije, nervozu. Ukoliko dođe do promena u radu zadnjeg režnja hipofize nastaje bolest koja se zove dijabetes insipidus koja se ispoljava prekomernim osećajem žeđi i mokrenjem često i preko 20 litara dnevno zbog nedostatka antidijureznog hormona ili vazopresina. Centralni dijabet, kako se još naziva ovo oboljenje, praćen je opštom iscrpljenošću i malaksalošću jer obolela osoba stalno mora da ustaje kako bi zadovoljila svoje fiziološke potrebe.

Dijagnoza bolesti hipofize može se postaviti na osnovu kliničkog nalaza, određivanja nivoa hormona u krvi, rendgenskim snimanjem glave, CT (kompjuterizovanom tomografijom) i magnetnom rezonancom.

Lečenje bolesti hipofize zavisi od simptoma i uzročnika oboljenja, tako da se može primeniti simptomatska terapija, supstanciona terapija (nadoknada hormona), ili se daju lekovi koji utiču na smanjenje nivoa hormona, a ukoliko je promena uzrokovana pojavom tumora radi se hirurška intervencija.


Izvor: Glas Javnosti \ Dr Ksenija Maid, neurolog