Godišnjica napada Hitlerove Nemačke na Jugoslaviju

V. Filipović   | 06. 04. 2015. - 12:50h  izmena vesti 13:48h | Komentara: 21
Na današnji dan, 6. aprila pre tačno 74 godine, plavo nebo iznad Beograda dobilo je crnu nijansu - avioni nacističke Nemačke su u četiri naleta zasuli prestonicu kraljevine Jugoslavije sa 440 tona bombi.


Glavni ciljevi napada nemačkog vazduhoplovstva bili su: razaranje Beograda,
demoralisanje vojske i naroda i uništenje jugoslovenskih vazduhoplovnih potencijala.
 
Odluku da se Beograd razori 27. marta doneo je lično Adolf Hitler, razjaren vestima o demonstracijama protiv potpisivanja "Trojnog pakta", i rušenje vlade Cvetković-Maček, kao i namesništva čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.



- Vazdušni napad na Beograd imao je isključivo političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete - rekao je na suđenju posle rata nemački feldmaršal Evald fon Klajst.

Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera. Operacija uništenja Beograda nosila je naziv "Strašni sud" (Strafgericht). U 6.30 časova, 234 bombardera i 120 lovaca napali su Beograd. Većina žitelja jugoslovenske prestonice zatečena je na spavanju jer je bila nedelja.

Tim napadom Jugoslavija je uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle dvadesetsedmomartovskog puča, svim mogućim sredstvima nastojale to da izbegnu.

Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, napale su Kraljevinu Jugoslaviju napale bez objave rata.

Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće spominjana brojka ubijenih civila je 2.274. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja bilo između 1.500 i 1.700, dok je premijer Engleske Vinston Čerčil u izjavi za Radio London izjavio da su Nemci usmrtili skoro 12 hiljada duša.

U Beogradu je u vazdušnim napadima uništen ogroman procenat stambenog fonda i infrastrukture, ali i brojni objekti kulture, mešu kojima i Nacionalna biblioteka.

Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu.
Tada je u požaru izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga. Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga (više od200) od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina...
 
Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P. M. Šafarika i drugih.

Prema sećanju stanovnika kraja oko Kosančićevog venca, još dva-tri meseca ruševine su se pušile.



Beogradsku vladu je o času napada prethodno obavestio, sasvim precizno, naš vojni ataše u Berlinu pukovnik Vladimir Vauhnik, vrhunski obaveštajac.
 
Jugoslovenska vojska se protiv znatno jačeg protivnika herojski držala punih 11 dana, pre nego što je kapitulirala 17. aprila.
 

Izvor: Blic

Немачка је тада била наш најважнији економски партнер, заправо наша комплетна војна техника је била немачка, коју је испословао Иво Андрић у договору са Герингом, такозвани војни кредити.
Београдско небо су бранили српски месершмитови, што нам говори да Немачка није уопште имала план да ратује против Србије, као што је и Србија видела савезника у Немачкој.

Ултиматум који је Србија одбила пред први светски рат је као када би 90их хашки лоби рекао да може Србима да се суди у Србији, али Брисел мора да учествује у истрази са српским колегама, дакле да се меша.

Пакт који је Кнез Павле потписао са Хитлером је као када би данас ЕУ дала Србији КиМ, Македонију и РС (замена за Солун).
Предност је та да не би добили немачки Бондстил на српској земљи и не би морали да шаљемо војнике на исток, као што сада шаљу да гину за нато.

Србија тада није постојала ни као држава ни као територијална целина, мада су Немци увек Југословенску војску, војнике, власт и краља називали Српским. Војна техника је била шаренолика, имало је војно ваздухопловство Краљевине Југославије и Немачке Месершмите, и Британске Харикене, као и нешто домаћих Икаруса, исто тако и Чешких, Италијанских и мало Француских авиона, али и Француске тенкове, претежно Чешку артиљерију, нешто Француских и Америчких камиона...

А Немци су у Југославији видели тако поузданог и вољеног савезника да су сво време држали усташе на поводцу у Аустрији и чекали да их пусте да преузму Загреб и почну геноцид над Србима.

Au Gambi koliko si prso...

Једна од највећих грешака.