Stručnjaci Instituta za zaštitu zdravlja „Batut“ upozoravaju da neadekvatna ishrana ugrožava mališane

Svako treće dete anemično

Svako treće dete u Srbiji koje još nije napunilo šest godina pati od anemije. Najveći broj mališana koji ima deficit gvožđa u organizmu živi u Vojvodini, najplodnijem delu naše zemlje. Zabrinjavajući podatak jeste i to da je 15 odsto dece predškolskog uzrasta gojazno - kaže za „Blic“ dr Đurđa Kisin iz Instituta za zaštitu zdravlja „Batut“.

Podaci predstavljaju dokaz da je potrebno napraviti „veliko spremanje“ dečjih jelovnika i iz njih izbaciti sve grickalice, kašice, pice i čipseve, koji imaju minimalnu hranljivu vrednost a daju osećaj sitosti.

- Veliki broj mama ne obazire se na savete lekara da majčino mleko treba da bude jedina hrana do šestog meseca života deteta. Prelaskom na porodičnu trpezu u detetovom tanjiru treba da budu sve boje prirode, a ne namirnice bogate zasićenim masnim kiselinama i holesterolom, kao ni hleb od belog brašna. Osim što su deca bela, anemija čini mališane podložnijim da obolevaju od respiratornih, virusnih i bakterijskih infekcija i uzrokuje zaostajanje u rastu i razvoju - objašnjava dr Kisin.

Najčešći razlog nastanka anemije jeste nedovoljan unos gvožđa hranom, kao i neadekvatno upijanje tog gvožđa. Anemija se može javiti i usled prekomernog gubitka krvi.

- Pod rizikom da obole od anemije su žene u reproduktivnom periodu i to naročito one koje imaju češće i obilnije menstrualne cikluse. Takođe, rizik od anemije imaju odojčad i deca do treće godine života - kaže dr Jelena Gudelj Rahić, specijalista higijene u Institutu „Batut“.

Anemija se može primetiti ako se osoba žali na umor, slabost, malaksalost, ubrzan rad srca, a ponekad i na nespecifičan bol u grudima. Anemična osoba obično je blede kože i ima vrtoglavicu, nervozu, a šaka i stopala joj trnu. Obično imaju slab apetit, česte glavobolje, nokti im se listaju, imaju slabu kosa, i podložni su raznim infekcijama.

- Pošto je glavni uzrok anemije nedostatak gvožđa, jedan od načina da se anemija popravi jeste pažljivo biranje namirnica. Važno je napomenuti da se anemija ne može lečiti samo ishranom, već je neophodno koristiti i lekove. Veoma je bitno redovnost obroka u toku dana, tri glavna jela i dve užine. Važan je unos povrća, voća, žitarica od celog zrna, što treba da predstavlja najveći deo dnevnog energetskog unosa. Međutim, bitno je unositi i namirnice životinjskog porekla, meso, jer sadrži određen oblik gvožđa koji organizam ne može da dobije ukoliko isključivo jede hranu biljnog porekla - savetuje dr Gudelj Rakić.

Od anemija često boluju i žene u trudnoći. Podaci Instituta „Batut“ pokazuju da svaka treća žena ima anemiju u trudnoći i tokom dojenja. Međutim, anemija se može javiti i kod onih žena koje koriste spiralu kao vid kontraceptivnog sredstva.
Sonja Todorović