Svako peto dete u Srbiji ima problem sa težinom
Gojaznost je bolest

Sve više dece u Srbiji ima problema sa viškom kilograma, o čemu nadležni nemaju precizne podatke. Kako „Blic“ saznaje, čak svako peto dete u Srbiji pati od gojaznosti, a strategija za borbu protiv ove bolesti koja dovodi do hipertenzije, moždanog udara i šećerne bolesti - najčešćih uzročnika prerane smrti, nije ni na vidiku.

Britanska Agencija za standardizovanje prehrambenih proizvoda predložila je da se zabrani televizijsko reklamiranje hrane i pića sa viškom soli, masnoće i šećera - grickalica i gaziranih napitaka pre devet sati uveče u cilju suzbijanja gojaznosti kod dece u ovoj zemlji. Ista akcija sprovodi se i u Americi. I srpski stručnjaci upozoravaju da je gojazne dece kod nas sve više i da je televizija jedan od krivaca za to, ali nadležni ne samo da ne znaju ko bi mogao da predloži ovakvu meru nego nemaju ni precizne podatke o tome koliko dece je gojazno u Srbiji.

Stručnjacima Savetovališta za ishranu Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ svake godine se za pomoć obraća sve više gojazne dece, najviše školskog uzrasta, saznajemo od Jelene Kašanin, stručnjaka ovog savetovališta. Međutim, koliko njih godišnje zatraži pomoć i koliko je to više u odnosu na prethodni period nismo uspeli da saznamo jer „Batut“, kako nam je rečeno, nije radio ovakva istraživanja. Kažu, nije bilo inicijative od Ministarstva zdravlja, u kom pak tvrde da inicijativu treba da pokrene „Batut“, koji bi morao i da vodi ovu statistiku.

- Nemamo mi ni „s“ od strategije. Sve ozbiljne države već uveliko imaju gotove planove i rade na suzbijanju gojaznosti kod dece koji postaje veliki problem. Ulažu milijarde dolara na to. U Velikoj Britaniji je donet zakon o zabrani prodavanja loše brze hrane, pune soli, šećera i masti. Uklanjaju automate sa slatkišima i nezdravim napicima iz škola, a i u Americi sledeće godine stupa na snagu ista ovakva zabrana. Iako nemamo novca kao oni, i mi možemo mnogo toga da uradimo - kaže za „Blic“ Jagoda Jorga, specijalista za ishranu.

- Ne treba nam novac da bismo zabranili da se u okolini škola otvaraju i rade kiosci nezdrave brze hrane, a ne košta ništa ni da zabranimo reklamiranje ovih proizvoda na televiziji, u terminima kada je gledaju deca - kaže ona.

- Neke zemlje članice SZO potpisale su akcioni plan koji, između ostalog, podrazumeva oporezivanje ovih nehranljivih namirnica kao i zabranu njihovog reklamiranja u vreme kada najviše dece gleda televiziju. Ne znam, međutim, da li smo i mi to potpisali - dodaje Jorga.

Da li je i naša zemlja potpisala ovaj dokument i, ako jeste, zašto ne sprovodi njegove odredbe, nismo uspeli da saznamo jer nam je u Ministarstvu zdravlja rečeno da to niko ne može da nam kaže te su nas uputili na kancelariju SZO u Beogradu, čiji je koordinator na putu.



Izvor: Blic \ J. Subotić