Svaki živac može da se sačuva
Operacijom može da se vrati do 90 odsto funkcije povređenog nerva.
Prvi znak poboljšanja šest meseci od operacije

BEOGRAD - Gotovo u svakoj saobraćajki, u nizu drugih povreda stradaju i periferni živci. A kad je reč o povredama periferni nervi stradaju čak u 80 odsto slučajeva kod posekotina. Ne tako davno periferni nervi su stradali i kod povreda zadobijenih u ratu, odnosno kod prostrelnih rana.

Bez obzira na vrstu povrede perifernih nerava, vrlo je važno da se zbrinu na vreme kako bi se očuvala njihova fina funkcija. U stvarnosti to ponekad izgleda sasvim drugačije, jer se dešava da pacijent pravovremeno ne stigne kod hirurga, ali ne svojom krivicom. Iako lekari nerado priznaju, to se često dogodi upravo njihovom krivicom.

Zbog izuzetne važnosti perifernih nerava stručnjaci su nedavno, povodom obeležavanja dana Medicinskog fakulteta, a u okviru teme - Stremljenja i novine u medicini, dobar deo posvetili upravo mikrohirurgiji perifernih nerava.

Neurohirurg profesor dr Miroslav Samardžić iz Instituta za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, koji je u ovom poslu blizu tri decenije, objašnjava zašto je baš ovo bila tema skupa.

- Najpre zato što ove godine obeležavamo dve i po decenije mikrohirurgije perifernih nerava. Za to vreme urađeno je 1.800 mikrohirurških operacija i hiljadu transplantacija nerava. S obzirom na svu prefinjenost koju jedna ovakva intervencija zahteva, ova brojka se može smatrati impozantnom, ne samo u našim uslovima.

Zahvaljujući tome što ova ustanova dugo radi ovakvu vrstu operacija, gde su stručnjaci za njeno izvođenje apsolutno verzirani, svakom pacijentu je moguće sačuvati nerv, bez obzira na vrstu povrede.

- Zahvaljujući primeni mikroskopa i apsolutnoj vidljivosti živca u celoj dužini moguće je potpuno precizno ustanoviti u kom njegovom delu treba uraditi operativni zahvat, objašnjava ovaj stručnjak. Međutim, bez obzira na svu važnost perifernih nerava za čoveka, među lekarima ne vlada veliko interesovanje za ovu oblast. Iz jednostavnog razloga što se rezultat ne može videti odmah, već mora da prođe izvestan period, uz obaveznu rehabilitaciju. Šta to praktično znači? Prvi znak poboljšanja vidi se posle šest meseci od operacije, a pacijent subjektivni osećaj doživljava tek posle godinu dana!

Istina, bolesnik ne može očekivati apsolutno vraćanje funkcije u svakoj vrsti povrede, ali ako se funkcionalnost u slučaju presecanja nerva postigne sa 80 i 90 odsto, onda se to zasigurno može smatrati fantastičnim uspehom. Ovo, naravno, treba da znaju, pre svega, lekari, koji su na prvoj liniji zbrinjavanja povređenih. I da blagovremeno takvu osobu upute na pravo mesto, odnosno u ruke mikrohirurgu.
Z. Ostojić