Prošla je decenija od odluke EU o uvođenju evra
Svaki treći Nemac želi da se vrati dojče marka
Autor: CDC/MA | 04.05.2008 - 00:02


Prošla je decenija od drugog maja 1998. godine, kada su vlade zemalja Evropske unije donele su odluku o uvođenju evra. Deset godina kasnije svaki drugi Nemac još se nije navikao na zajedničku valutu i računa i dalje u dojče markama.

Veliki deo građana čak zahteva da im se vrati stara valuta
Prema procenama psihologa, svaki drugi Nemac i dalje preračunava cene iz evra u dojče marke. Pre šest i po godina, 1. januara 2002, evro je i zvanično uveden. Uprkos tome, za mnoge građane Nemačke dojče marka i dalje predstavlja merilo vrednosti.
Naročito starije osobe često preračunavaju cene. „To se odnosi na sve koji danas imaju 30 godina i više“, kaže psiholog Hening Haze sa Univerziteta u Frankfurtu. „Ljudi stari između 50 i 60 godina automatski množe cene sa dva.“
Međutim, prilikom preračunavanja veoma lako može da se upadne u klopku, a razlog je u inflaciji. Sve cene iz vremena dojče marke „zamrznute“ su na nivou iz 2001. godine. „Ljudi se često upravljaju prema cenama koje više nisu realnost“, objašnjava Haze. „Cene bi skočile i da još imamo marku kao valutu.“
Mnogi zanemaruju i faktor tehnološkog napretka. Folksvagenova „buba“ je 1960. koštala 5.000 maraka. „Golf“ danas košta 25.000 evra, dakle, 50.000 maraka. Mnogi ljudi su skloni da tvrde da se cena automobila udesetostručila, zaboravljajući na realan porast njegove vrednosti, kaže Haze. „‘Golf’ je danas veći i daleko bolje opremljen automobil, pa je stoga nerealno upoređivati ova dva praktično neuporediva vozila.“
Reprezentativna anketa Saveznog udruženja nemačkih banaka (BdB) pokazuje da bi danas svaki treći Nemac radije plaćao dojče markama. Čak 34 odsto anketiranih izjasnilo se za ukidanje evra i ponovno uvođenje stare valute. Protiv povratka dojče marke izjasnilo se 65 odsto ispitanika.
Jedan od značajnih razloga širokog otpora prema evru u Nemačkoj jeste činjenica da ga ljudi uglavnom doživljavaju kao valutu koja je donela poskupljenja, ocenjuje Manfred Veber, predsednik BdB-a. Iz ankete, naime, proizilazi da 53 odsto anketiranih dovode zajedničku valutu u direktnu vezu sa poskupljenjima u poslednjih nekoliko godina, dok 43 odsto smatra da glavni razlog rasta cena nije uvođenje evra, već poskupljenje energije i namirnica.

Evro - najbolja valuta na svetu
U noći između 2. i 3. maja 1998. šefovi 11 država i vlada postigli su sporazum o zajedničkoj valuti. Danas smemo da kažemo - uprkos svih neverica i žalopojki, eksperiment je uspeo. Evro je jedna od najstabilnijih valuta na svetu. U proteklih 10 godina, inflacija je u proseku iznosila oko dva odsto, mnogo manje nego tokom 50 godina nemačke marke. Evropska centralna banka izvrsno radi svoj posao. Sa velikom dozom nezavisnosti od politike ona upravlja evropskom privredom mnogo mirnije nego što to u Americi čini banka federalnih rezervi. Ali, Evropljani svoju novu valutu još nisu prihvatili. Smatraju je odgovornom i za privredne probleme. To je pogrešno, jer je evro u međuvremenu najverovatnije postao najbolji novac na svetu.

Izvor: Blic