Srbiji i pored velikog zaduživanja ne preti kriza
Svaki stanovnik dužan 3.254 dolara
Autor: Zoran Luković i Danijela Nišavić | 17.12.2007 - 06:57



Svaki stanovnik Srbije, od deteta u kolevci pa do najstarijeg, po osnovu dosadašnjeg spoljnog zaduživanja, mereno jezikom statistike, duguje po 3.254 dolara. Ukupan dug države, javni i privatni, kao se to inače klasifikuje, iznosio je prvog dana novembra ove godine 24,4 milijarde dolara. Najintrigantnije pitanje koje postavlja javnost jeste da li nama, odnosno državi Srbiji preti dužnička kriza i može li država da bankrotira.

U Narodnoj banci Srbije nemaju dilemu, precizno i jasno konstatuju da opasnosti koja se određuje kao dužnička kriza nema.
- U narednih pet godina ukupne planirane otplate po javnom spoljnom dugu države iznose 3,1 milijardu dolara. Od 2010. godine te obaveze se blago povećavaju, ali posle 2016. dolazi do smanjenja, tako da ne postoji bojazan od eventualne dužničke krize - izričiti su u Narodnoj banci Srbije.
Činjenica je da je javni dug sada 8,9 milijardi, a da je onaj drugi, privatni spoljni dug koji nastaje zaduživanjem banaka i firmi, znatno veći i da iznosi 15,5 milijardi dolara, što je ukupno 24,4 milijarde dolara.
- Ukupan spoljni dug Srbije povećan je za poslednjih sedam godina više od dva puta, ali se pri tome znatno menjala i struktura duga, pa je 2000. godine učešće državnog, javnog duga iznosilo 81,5 odsto, a privatnog sektora 18,5 odsto, dok je sada javno učešće opalo na 38, a privatno se povećalo na 62 odsto - izjavio je Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja.
Ekonomski znalci smatraju da ceo spoljni dug može redovno biti servisiran. Ne vide nikakav problem, pod uslovom da ne bude nekog novog pojačanog zaduživanja. Ukupan spoljni dug bi mogao na kraju 2007. da iznosi od 23,6 do 25,6 milijardi dolara, što je od 63 odsto do 69 odsto bruto društvenog proizvoda. Taj odnos, smatraju stručnjaci, ne upućuje na bilo kakvu alarmantnost. Dakle, nema neke bliske opasnosti od dužničke krize.
Drugo pitanje koje tišti javnost jeste da li država može da bankrotira. Po svemu sudeći, nema razloga za brigu.
- Srbija nije ni blizu tih problema. Kada bi se to desilo, država bi morala da obavesti poverioce da više nije u stanju da servisira svoja dugovanja, što automatski ima negativan efekat, jer praktično odmah sledi povlačenje stranih investitora. To nije bankrot države, ali se u tom slučaju traže politička rešenja, prolongira se otplata anuiteta i kamata, primenjuju se druge mere za „neuračunljive“ države - konstatuje Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
U prilog ovakvom zaključku ide i činjenica da smo prevremeno otplatili dug prema MMF-u od 232 miliona dolara, tako da je dug prema ovoj finansijskoj instituciji u celini izmiren.
Hoće li biti novih zaduživanja? Verovatno hoće, pre svega kroz zaduživanje banaka zbog stambenih kredita za klijente, a nije nemoguće da će i država da posegne za kreditima zbog nekih kapitalnih infrastrukturnih investicija. Glavni razlog rasta spoljnog duga Srbije u ovoj godini bila su domaća bonitetna preduzeća, dobrim delom i sa većinskim stranim kapitalom, i to skoro isključivo putem inozaduživanja. Taj manir i proces će, po svemu sudeći, biti nastavljen, jer je i u prethodnom petogodištu, kako je to dobro uočio Kanjevac, upravo privatni dug brže rastao od javnog.
Zaključak struke, znači ekonomista i aktera finansijskog tržišta, povodom spoljnog duga i stanja ekonomije u zemlji, uglavnom je pozitivan. Zaduživanje, odnosno spoljni dug kao i spoljnotrgovinski deficit, iako dostižu visoke vrednosti, ne moraju biti brana razvoju. Ako se prilivi kapitala profitabilno investiraju, odnosno ako donose veći prinos nego što je kamatna stopa (cena kredita), zemlja može ostvarivati dinamičan razvoj koji bi stvorio i neophodne uslove za uredno servisiranje inostranih obaveza.

Spoljni dug Srbije
Javni sektor
- srednjoročni i dugoročni dug 8,842.4
- kratkoročni dug 75
Ukupan dug javnog sektora 8,917.4

Privatni sektor
- srednjoročni i dugoročni dug banke 3,955.9
preduzeća 9,919.6
- kratkoročni dug banke 1,454.4
preduzeća 174.6
Ukupan dug privatnog sektora 15,504.5
UKUPAN SPOLJNI DUG 24,421.9
NAPOMENA: Iznosi su u milionima dolara, izvor NBS

Odnos evra i dolara
U septembru je po osnovu korekcije odnosa dolara i evra dug uvećan za oko 700 miliona dolara, jer je krajem avgusta jedan dolar vredeo 1,3 evra, a mesec dana kasnije 1,4 evra.
Ta pomeranja vrednosti vodećih svetskih valuta odražavaju se na spoljni dug Srbije zato što je skoro 80 odsto duga izraženo u evrima, pa to znači da svaki pad vrednosti dolara utiče na rast spoljnog duga Srbije, objašnjava Mlađen Kovačević.

Blic

Mene mogu komotno skinuti sa te liste,ja nisam nikome duzan ni dinara 

 

Jesi, dužan si i to još pre nego što si se rodio. 

+45 dolara sto dugujem ortaku....jujuju...samo da se besim....

...kako ja i ostali da naplatim svoje pare od jedne firme koja je u blokadi 19.500.000,oo devetnest miliona petstotina hiljada dinara.firma je nas internacional iz Beograda blokirana je pre pet godina.vlasnik firme je Aleksandar Stefanovic bivsi savetnik ministra pravde Batrica.
                                                 Hvala unapred

mozda ostali stanovnici srbije...ja ...ne dam nikom ni dinara

Vladimir Gligorov, Blic
Zašto se ne štedi u dinarima?


„Inflacija“, izjavio je guverner Jelašić, „polako kuca na vrata“. Budući da je u 2007. bila negde oko deset procenata, može se raspravljati o tome šta je polako, a šta je snažno.

U svakom slučaju, izgleda da ne stimuliše previše štednju u dinarima, dakle ne povećava mnogo poverenje u Narodnu banku. Bez obzira na to što su kamate na štednju u dinarima veće od štednje, recimo, u ervima. Zašto?

Inflacija je, naravno, jedan od razloga. Ona obezvređuje dinare, odnosno njihovu realnu vrednost izraženu u onome što se za njih može kupiti. Čak i ako centralna banka garantuje da će uticati na povećanje kamata na štednju tako da ne dođe do realnog gubitka, viša se kamata može videti kao cena povećanog rizika, tako da to nije nikakav podsticaj, racionalno posmatrano.

Važnije od toga je što postoji veza između razlike u kamatama na dinarsku i na štednju u evrima i očekivanog kretanja kursa dinara u evrima. Budući da je dinar veoma mnogo vezan za evro, iz više razloga, razlika u kamatama na štednju u evrima i u dinarima podstiče očekivanja da će doći do korekcije kursa.

Dakle, ne štedi se u dinarima zato što postoji rizik da će dinar izgubiti vrednost, a ubrzanje inflacije ga samo povećava. Dodatni, a možda i najvažniji indikator, rizika jeste rast rezervi Narodne banke, koje su naravno u stranom novcu. Njihova je osnovna uloga da pruže podršku stabilnosti kursa dinara, a preko njega i da uspore inflaciju. Ako su potrebne velike rezerve, kada raste deficit u spoljnoj razmeni, znači da su pristisci na kurs i cene značajni. Što podstiče štednju u evrima.

 

Vladimir Gligorov je rođen 1945. Autor je ekonomskog programa LDP. Oblasti kojima se bavio su makroekonomija, javne finansije, ekonomija tranzicije, ekonomija i politika bivše Jugoslavije, politička filozofija.

Obrazovanje
1973 Beogradski Univerzitet - Master
1977 Kolumbija Univerzitet - Master filozofije

Govori Engleski, Ruski, Srpski i ostale Slovenske jezike

Trenutno angažovanje
Viši Ekonomista, Bečki institut za internacionalne ekonomske studije

Ključni predmeti
Transformaciona ekonomija, ekonomija bivše SFRJ

Profesionalni angažman
od 1995 do danas Viši ekonomista - The Vienna Institute for International Economic

1994 (Jul-Dec) gostujuci predavac - Institut für die Wissenschaften von Menschen, Vienna
1992-1994 gostujuci student - Dept. of East European Studies, Uppsala University, Sweden
1991-1992 gostujuci predavac, Centre for the Study of Public Choice, George Mason University, Fairfax, USA
1987-1991 Istrazivac, Institute for Economic Sciences, Beograd
1979-1987 Nezavisni naucni radnik, Beograd
1975-1979 Asistent profesor, Beogradski univerzitet
1972-1973 Istrazivac; - asistent, Bureau of Applied Social Research, Columbia University, New York
1971-1972 Fulbright scholarship, Columbia University, New York

Malo li je? 

Ta inflacija i pad i rast dinara odnosno evra je sve vestacki zato sto vladajuca garnitura ubire kajmak od talasanja kursa! Njima odgovara trusno podrucje nek zajebu oni to sto znaju!

---edit----
sto odmah nerece da je iz ljdp da mu sunem jos koju onaku domacinsku za Bozic