Smanjen broj porodica koje traže dodatak za decu

Neće ljudi dečji dodatak

U junu ove godine mališani su dobijali po 1.305 dinara, odnosno 16 evra

BEOGRAD - Broj dece koja koriste dečji dodatak u Beogradu opao je sa 27.385 u 2000. na 20.586 u 2005. godini, što je manje za oko 25 odsto. Razlog, naravno, nije u tome što su se naše porodice naglo obogatile i što je standard skočio, već što je za ostvarenje tog prava potrebno prvo prikupiti brdo papira.

U junu ove godine mališani su dobijali po 1.305 dinara, odnosno 16 evra, dok je za decu samohranih roditelja i decu sa posebnim potrebama ovaj iznos uvećan za 30 odsto. Pravo na dečji dodatak priznaje se u trajanju od šest meseci od dana podnetog zahteva, a zahtev za obnavljanje prava podnosi se najranije 30 dana pre isteka važnosti rešenja.
   

Jedan od razloga zašto se smanjio broj korisnika dečjih dodataka jeste to što veliki broj roditelja odustaje već na samom početku zbog papirologije.

Za dečji dodatak od 1.305 dinara potrebno je podneti popunjen zahtev obrasca, fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici, fotokopiju uverenja o državljanstvu SCG za podnosioca zahteva, fotokopiju ličnih karti odraslih članova domaćinstva, fotokopiju prijave prebivališta za decu, fotokopiju overene zdravstvene knjižice, potvrdu o prihodima u poslednja tri meseca za sve članove domaćinstva, potvrdu o katastarskim prihodima u prethodnoj godini, školske potvrde za decu, dokaz o stambenom prostoru i posedovanju nepokretnosti, za nezaposlene dokaz o nezaposlenosti i fotokopiju kartice tekućeg računa.

Ako je potrebno, prilaže se i akt o razvrstavanju za dete ometeno u razvoju, akt o produženju roditeljskog prava, dokaz na osnovu koga se ostvaruje status samohranog roditelja, dokazi o starateljstvu, hraniteljstvu...
Radmila Vićentijević, načelnik odeljenja statistike stanovništva i društvene delatnosti, objašnjava da porodice sa novorođenom decom imaju pravo i na roditeljski dodatak.

- Roditeljski dodatak se isplaćuje od polovine 2002. godine i uveden je kao posebna mera za podsticanje rađanja. U 2005. godini ovaj dodatak za drugo dete bio je 72.965 dinara, za treće dete 131.332 i za četvrto dete u porodici 175.107 dinara - rekla je Vićentijevićeva.

U Beogradu važan deo socijalne zaštite usmeren je na decu bez roditeljskog staranja i ometenu u razvoju, starije osobe koje ne mogu da se brinu o svojim potrebama i osobama sa invaliditetom.

- Domski smeštaj i smeštaj u prihvatilištima pretežno se koristi za pružanje zaštite ovim ugroženim grupama. U mreži domova i prihvatilišta u Beogradu nalaze se 23 ustanove u kojima je smešteno 4.350 starih osoba, dece bez roditeljskog staranja i ometene u razvoju, kao i osoba sa invaliditetom. Alternativu domskom smeštaju predstavlja smeštaj u hraniteljsku porodicu, kao i dnevni boravak i pomoć u kući - obrazložila je Vićentijevićeva.

Od 1.660 dece bez roditeljskog staranja u Beogradu, u domove je smešteno 545 mališana. U više od 300 hraniteljskih porodica živi 441 dete. Razlika od 674 deteta je pod starateljstvom i drugim oblicima i uslugama otvorene socijalne zaštite.

Roditeljski dodatak

Zahtev za roditeljski dodatak može se podneti u roku od godinu dana posle rođenja deteta. Zahtev podnose majke, a da bi se ostvarilo ovo pravo potrebno je da se u opštinskim službama dečje zaštite podnesu: uverenje o državljanstvu, fotokopija lične karte ili potvrda o prebivalištu, fotokopija zdravstvene knjižice, izvod iz matične knjige rođenih za svu decu, uverenje da neposredno brine o detetu za koje podnosi zahtev, da starija deca nisu smeštena u ustanovama socijalne zaštite, zatim da majka nije lišena roditeljskog prava na stariju decu i izjava majke da članovi porodice ne plaćaju porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 12 miliona dinara.
      
   
   
M. J.