Izbeglički domovi, i posle godinu dana od konkursa, nisu useljeni
Stanovi prazni, a ljudi na ulici
Saša Damjanović iz Komesarijata za izbeglice nije mogao da precizira kada će Komesarijat završiti izradu Predloga zakona o izbeglicama i kada će se on naći pred poslanicima Skupštine Srbije

BEOGRAD - Više od 2.000 izbeglica iz Bosne i Hrvatske, koji su još pre više od godinu dana konkurisali za 61 stan Komesarijata za izbeglice, ne treba više da se nadaju da će se uskoro (kako je predviđeno konkursom) naći na spisku budućih korisnika ovih stanova u 13 opština u Srbiji. Nekoliko je razloga što ovi stanovi i dalje zvrje prazni, uprkos činjenici da većina onih koji su konkurisali za njih žive u veoma teškim uslovima. Već u prvom delu rada komisije bilo je problema, jer u nekim zahtevima nije bilo naznačeno za koju opštinu konkurišu, ili im je bilo svejedno. U skladu sa Uredbom, odlučeno je da oni kojima je svejedno budu svrstani među kandidate koji su konkurisali u opštinama za koje je pristiglo najmanje zahteva, ili među kandidate za opštinu u kojoj žive.

Uporedo sa postupkom dodeljivanja novih stanova na privremeno korišćenje, prošle godine u februaru, u Komesarijatu je trajalo i preispitivanje starih rešenja o korišćenju stanova. Razlog za tu odluku jeste što mnogi od korisnika stanova više nisu u lošem materijalnom položaju, imaju primanja iznad proseka, neki su vratili imovinu u zemlju porekla, prodali je, ili su ovde počeli neki privatni biznis, nasledili neku imovinu i slično.
   
      

Sami gradili svoje domove

Izbeglice koje su bile korisnici oko 1.100 stanova i kuća u vlasništvu Komesarijata za izbeglice, a koje su proteklih godina gradili sami uz pomoć donatora i lokalne samouprave, moći će da postanu vlasnici tih objekata. Vlasnička transformacija ovakvih stambenih objekata, koji su se gradili 1998. godine, počela je prošle godine. Ova prošlogodišnja akcija omogućila je integraciju više od 4.000 ljudi. U Srbiji trenutno ima 140 kolektivnih centara u kojima je smešteno oko 15.000 izbeglica i raseljenih.
      
      
      
   

Kada su se i te moguće zloupotrebe otklonile, a ljudi bez krova nad glavom počeli da se nadaju da će ga konačno steći, nastali su novi problemi jer je, posle prošlogodišnjeg martovskog pogroma na Kosovu, na čelo republičkog Komesarijata za izbeglice došao Dragiša Dabetić koji je obustavio konkurs.

Kako je on tada objasnio, razlozi za prekid rada konkursne komisije bili su teška situacija na Kosovu 17. marta i dvadesetčetvoročasovna dežurstva u Komesarijatu. Dabetić je tada obećao da će stanovi svakako biti predati izbeglicama, a da će javnost biti blagovremeno obaveštena o sledećim koracima i sastavu konkursne komisije.

U julu prošle godine Ustavni sud je, međutim, oborio konkurs zbog žalbi nekolicine onih koji su konkurisali. U Komesarijatu za izbeglice kažu da je problem tada nastao zbog zakonske regulative, odnosno da je Ustavni sud osporio mogućnost Komesarijatu za izbeglice da, uopšte, dodeljuje te stanove.
- Neophodno je da se donese novi zakon o izbeglicama koji će regulisati i pitanje njihove imovine i tek onda će izbeglice moći da se nadaju da će doći do krova nad glavom. Izrada zakona je u toku, na njemu radi veliki tim stručnjaka koji mora da uskladi sve njegove odredbe sa evropskim standardima - smatra Saša Damjanović iz Republičkog komesarijata za izbeglice i dodaje da useljenje izbeglica u stanove koje su im namenjeni zavisi i od mnogih drugih sistemskih zakona koji treba da budu izglasani, jer često pojedinačni zakon nema primenu bez nekih drugih srodnih zakonskih rešenja.

On, međutim, nije mogao da precizira kada će Komesarijat završiti izradu Predloga zakona o izbeglicama i kada će se on naći pred poslanicima Skupštine Srbije. Da li je reč o danima, mesecima, ili godinama ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno - izbeglice će najpre morati da računaju na brzinu i stručnost onih koji učestvuju u izradi zakona, a onda i na procenu Skupštine Srbije, koja odlučuje o tome kada će se novi zakon naći pred poslanicima.
O. Slavković