Zatvorenici kriju
da su silovani
U zatvorima u Srbiji 300 osuđenika boluje od hepatitisa C, 100 od tuberkuloze, 40 od hepatitisa B, dok ih 20 ima sidu. Narkomani najviše donose bolesti. Kada je reč o hepatitisu, zatvorenici često oboljevaju prilikom tetoviranja prljavim iglama

U zatvorima u Srbiji 300 zatvorenika boluje od hepatitisa C, 100 od tuberkuloze, 40 od hepatitisa B, dok ih 20 ima sidu - podaci su Komisije za zdravstvenu zaštitu Ministarstva pravde. Prema rečima lekara Miodraga Anđelkovića, predsednika ove komisije i upravnika Kazneno-popravnog doma ¨"Bolnica", ovi podaci predstavljaju trenutno stanje u zatvorima u Beogradu, jer broj obolelih od opakih bolesti varira iz dana u dan.
   
      

Gutao kašike i toplomere 40 puta

U odnosu na ranije godine, u KPD-u "Bolnica" zatvorenici uglavnom dolaze zbog bolesti, a sve manje zbog povreda. Ranije je, prema rečima upravnika Anđelkovića, često bilo samopovređivanja. Zatvorenici koji su iz više razloga želeli da se sklone iz zatvora u kojem su boravili, da li zbog sukoba s drugim zatvorenicima ili iz nekih drugih, povređivali su se na najrazličitije načine, najčešće gutajući razne predmete, kao što su žice, upaljači, kašike, toplomeri...
- Imali smo dve pune kofe raznih predmeta koje su zatvorenici gutali. Jedan zatvorenik operisan je zbog toga više od 40 puta. Ipak, u poslednje vreme takvih slučajeva je neuporedivo manje, pa je i hirurška sala ukinuta - kaže Anđelković.
      
      
      
   

Najčešći uzrok pojave ovih bolesti u zatvorima, pre svega hepatitisa i side, leži u narkomaniji, kao jednom od najvećih problema u društvu. U bolnici kojom Anđelković upravlja, ima 120 narkomana od 550 pacijenata.

- Procenat narkomana među zatvorenicima u Srbiji kreće se od 15 do 20 odsto, a negde dostiže čak i 70 odsto. Najveći procenat ovisnika je u maloletničkim zatvorima, u Valjevu i VPD-u u Kruševcu, pre svega jer je droga među mlađima prisutnija, dok su mnogi od njih osuđeni upravo zbog droge - objašnjava Anđelković i dodaje da je teško ustanoviti gde i kako oni oboljevaju od zaraznih bolesti, tačnije da li je neko oboleo u zatvoru ili je došao bolestan.

Narkomani donose bolesti

- Pregledi prilikom prijema u zatvor do sada nisu bili detaljni. Proveravalo se samo opšte zdravstveno stanje zatvorenika. Najveći problem svakako je narkomanija jer narkomani najviše donose bolesti u zatvore. Kada je reč o hepatitisu, zatvorenici često oboljevaju u zatvorima prilikom tetoviranja nedezinfikovanim iglama - kaže Anđelković.
   
   
   

Upravnik bolnice dodaje da se ove bolesti u zatvorima verovatno prenose i polnim odnosom, ali da o tome nema podataka. Kako kaže, sve što se može videti u raznim zatvorskim filmovima - priče su koje se stvarno dešavaju svuda u svetu, pa i kod nas. Anđelković kaže da i u našim zatvorima, verovatno, ima i homoseksualaca, pa i silovanja, ali napominje da takvi slučajevi u KPD-u "Bolnica" nisu zabeleženi.

- To su podaci do kojih je jako teško doći. Pre svega, ljudi to kriju iz više razloga. Pogotovo u našim zatvorima gde u jednoj sobi boravi više zatvorenika. Mi, ipak, nastojimo da ih posavetujemo i objasnimo rizik svega toga - priča Anđelković.

Za zatvorenike koji su inficirani bilo kojom od ovih bolesti ne postoji karantin, odnosno oni su smešteni sa ostalim zatvorenicima. Po mišljenju Svetske zdravstvene organizacije, bolesnici se ne izoluju zbog njihovih ljudskih prava, te ovo pravilo važi i u našim zatvorima. Ipak, ukoliko se kod nekog zatvorenika bolest razvije, on se upućuje u neku od gradskih bolnica.

- Naša bolnica nema infektivno odeljenje, pa sve obolele od hepatitisa i side šaljemo na preglede na Infektivnu kliniku, jer su to jedine ustanove u kojima se mogu lečiti. Na osnovu njihovog mišljenja, oni se ili zadržavaju tamo ili vraćaju u zatvor - objašnjava Anđelković, navodeći da rizik da jedan zatvorenik inficira drugog minimalna jer se ove bolesti prenose samo putem krvi.

Inače, KPD "Bolnica" u Beogradu jedina je u Srbiji u koju dolaze zatvorenici iz svih zatvora u našoj zemlji. Namenjena je uglavnom zatvorenicima kojima je izrečena mera obaveznog lečenja, kao što su psihijatrijskim slučajevi, narkomani, alkoholičari, ali i svim drugim zatvorenicima i pritvorenicima kojima je iz bilo kog razloga potrebna hospitalizacija.

Bez karantina za inficirane

Bolnica poseduje sedam odeljenja. Dva su za lečenje psihički obolelih zatvorenika, od kojih je većina počinila najteža krivična dela poput ubistva. Jedno psihijatrijsko odeljenje je za ljude koji su u zatvoru oboleli od psihičkih bolesti ili u toku istrage. Zatim postoji odeljenje za narkomaniju, odeljenje za alkoholizam, tzv. somatsko odeljenje, gde su smešteni zatvorenici oboleli od telesnih oboljenja, i odeljenje koje se bavi psihijatrijskim veštačenjem. U okviru bolnice rade tri osnovne službe - zdravstvena, prevaspitna i služba obezbeđenja, gde radi oko 300 radnika, od kojih je polovina u zdravstvenoj službi. Pošto u nju dolaze zatvorenici iz svih zatvora u Srbiji, obezbeđenje je maksimalno, te nisu zabeleženi nikakvi incidenti.

Ipak, Anđelković se zalaže za novu sistematizaciju radnih mesta jer bolnica ima veliki nedostatak lekara i sestara.
- Želimo da bolnica, koja, inače, pripada Ministarstvu pravde, dobije položaj i bude u sistemu Ministarstva zdravlja. Da ovo ne bude zatvorska bolnica, već dobije status specijalne bolnice da bi se razlika u lečenju u ovoj i drugim bolnicama potpuno uklonila - kaže Anđelković.

On navodi da su uslovi za rad i lečenje izuzetno teški jer zgrada, koja je sagrađena pre 55 godina, nije primerena bolnici. Pre dve godine urađena je rekonstrukcija ženskog krila i zatvorenice su tek tad dobile prirodno osvetljenje, prozore i grejanje u sobama. Ove godine u planu je da se rekonstruiše psihijatrija.

Kućni red primeren je bolnici, odnosno nema obaveznog ustajanja i rada. Žene i muškarci su u bolnici razdvojeni, straža je spolja, a ne na odeljenjima. Jedina razlika između ove i drugih bolnica, kako kaže Anđelković, jeste u slobodi pacijenta koji ne mogu slobodno izlaziti.
   
      

Odeljenje bez droge

Miodrag Anđelković kaže da, budući da je narkomanija među prvim problemom u zatvorima, u KPD-u "Bolnica" pokušavaju da timskim lečenjem promene odnos prema ovoj bolesti.
- Želimo da uvedemo odnos prema narkomaniji kao u Evropskoj uniji. Da se formiraju odeljenja bez droge, gde bi ljudi koji žele da se leče imali poseban tretman i prihvatili određene norme ponašanja i da se kontrola njihovog držanja testira. Imali bi daleko kvalitetnije lečenje u tom slučaju - kaže Anđelković. Kao i ustanovama otvorenog tipa, i u ovoj bolnici nema mnogo narkomana koji se izleče, ali to ne znači da treba odustati.
- I jedan izlečen pacijent mnogo znači. To je prosto još oko 50 godina nečijeg života - objašnjava Anđelković.
      
      
      
   

Tekst i foto: Petar Rosić