Svaki dan u vinogradu bitan za krajnji rezultat
Plod zemlje i sunca
Život vinogradara je uzbudljiva i neizvesna igra sa visokim ulozima

Proizvodnja vina je nekad bila ograničena na obradu zemlje i manufakturu i oslanjala se više na tradiciju nego na nauku. Danas je to industrija zasnovana na visokoj tehnologiji, gde se svaka etapa procesa pažljivo kontroliše.

Osnova dobrog rezultata je u prirodi, jer se kaže da je vino dete zemlje i sunca, ali ga na ovaj svet donosi čovek. Klima u kojoj vinova loza uspeva je strogo određena: neophodno je da zima bude hladna (ne ledena), kako bi se loza (višegodišnja biljka) "odmorila" i prikupila snagu za sledeći prinos. U zimu se mora obaviti i rezanje (kao kod ruža): dovoljno rano da biljka na vreme potera izdanke, ali ne pre nego što je lepo vreme na vidiku, da je mraz ne bi iznenadio. Na severnoj hemisferi krajem aprila i početkom maja počinje loza da se budi.

Proleće mora biti toplo i vlažno (ali ne previše) da bi biljke na vreme zapupile i formirale sićušne cvetove od kojih kasnije nastaje grozd. Leta treba da budu duga, sunčana i topla da bi se fotosinteza odvijala laganim temom, ali ne sasvim vrela kako grožđe ne bi sazrelo prebrzo i tako bilo lošijeg kvaliteta. Jesen mora biti blaga i relativno suva da bi grožđe moglo dobro da uzri kako bi sadržaj šećera u njemu bio što veći i da bude obrano pre nego što ga jake kiše ili hladnoća oštete.

Grožđe je otprilike zrelo stotinak dan po cvetanju. Ove uslove generalno ispunjava samo tanak pojas u širini od 30-50 stepeni geografske širine severno i južno od ekvatora, što opet nije garancija da će svako vino u ovom pojasu biti odličnog kvaliteta.

Deset miliona hektara obradivog zemljišta u svetu je pod zasadima vinove loze, a skoro polovinu svetske proizvodnje voća predstavlja grožđe.

Visok prinos u vinogradarstvu ne znači neminovno visok kvalitet, na protiv, standard u Bordou je da svaki čokot da jedan kilogram grožđa, što je dovoljno za jednu flašu vina. Najfinija vina na svetu se proizvode od grožđa koje raste na zemljištu lošeg kvaliteta gde bi retko koju drugu biljku vredelo obrađivati. Štaviše, plodna zemlja bogata hranljivim sastojcima može da da bogat prinos, ali bi ovakvo grožđe bilo previše jednostavno i slatko, bez složenih minerala, šećera, kiselina i ukusa.

Siromašno zemljište primorava koren da posegne po pet metara u dubinu u potrazi za vodom i hranom, tako da se loza hrani kompleksnim mineralima, što rezultira u kompleksnijem plodu i bogatijem ukusu. Najbolja vina Bordoa potiču od zemljišta koje se najvećim delom sastoji od šljunka i kamenčića, na osnovi od gline ili krede, a najbolja vina Burgundije uspevaju na kiselom zemljištu, koje se sastoji od granita i krečnjaka.

U Kolaresu u Portugaliji čokoti rastu na pesku, a da bi se uopšte zasadili, potrebno je iskopati ogromne rupe, kako bi ih bolje učvrstili. Pri zasađivanju radnici nose korpe za berbu preko glave, što omogućava rezervu kiseonika u slučajevima kada pesak potone i povuče ih sa sobom. U nekim vinogradima je zemlja prekrivena kamenjem veličine glavice zelene salate, na drugim mestima grumenima mrkog škriljca. To kamenje skuplja sunčevu energiju u toku dana i oslobađa je u toku noći, grejući tako čokote.

Geologija igra bitnu ulogu kad je reč o vinogradarstvo. U Šabliju i Šampanji možete uzeti kamen iz vinograda i pisati sa njim po tabli, jer je to u stvari komad krede, nastao kao rezultata raspadanja fosilnih ostataka. Takvo zemljište daje vinu jedan specijalan mineralni ton i sasvim individualan karakter. Vino iz Bordoa je specifičnog ukusa i odličnog kvaliteta zahvaljujući podzemnim vodama i fosilnim ostacima jer se zemljište nalazi na mestu gde je nekada bilo more okruženo kopnom.
S. I