Eksperiment Pressa: Sunđer Bob protiv Žalosne Sove

Svaki dan na poslu, u školi, autobusu... sretnemo nekoga ko nas podseti na nekog. I to uglavnom na likove koje smo pre toga zatekli u filmu, seriji, stripu...



Tako je i sa srpskim političarima, koji bi redom mogli da popune rezervne položaje u Holivudu, ali i da se nađu u ekipi sa Diznijevim junacima. Press je odlučio da okuša sreću u „raspoznavanju" ljudi koji nam zaslađuju i zagorčavaju život iz dana u dan...

Debeli Šef  - Ivica Dačić

Fizička sličnost između Gervasijusa Tvinkleminklesona, poznatijeg pod imenom Debeli Šef iz stripa „Alan Ford", i Ivice Dačića jeste ogromna. Obojica imaju povelike stomake i bore se protiv kriminalaca. Jedino što Šef uglavnom spava po ceo dan, a ažurni Ivica sa sve stomakom jurca tamo-amo i sređuje stvari. Em hapsi, em organizuje odbranu gej parade.

Žalosna Sova - Čedomir Jovanović

Drugar Komandanta Marka, Indijanac Žalosna Sova, slika je i prilika lidera LDP-a Čedomira Jovanovića. Ni Sovi ni Čedi nikad ništa nije po volji. Ne valja mu plan za Kosovo, ne valja mu tretman stranke u medijima, ne valja mu Rusija... Čak su mu i okice tužne i natečene, kao Žalosnoj Sovi.

Superhik - Velja Ilić

Superhik se proslavio alkoholnim zadahom i otimanjem od siromašnih za račun bogatih, što bi se u srpskom žargonu moglo nazvati - kraduckanjem. Svaka sličnost sa Velimirom Ilićem je namerna.





U ekskluzivnom intervjuu Pressmagazinu najpoznatiji sunđer rekao je da mu je srpski šef diplomatije kao brat. Zašto? Zbog izgleda ili što je odabrao da umesto u Americi živi kao i Sunđer Bob - na dnu - ne okeana, već u Srbiji. Sunđer Bobu je najbolji prijatelj morska zvezda Patrik (Borko Stefanović) ali se oni naravno stalno svađaju i mire.

Garfild - Vojislav Koštunica

Kažu da vlasnici vremenom počnu da liče na svoje ljubimce. Ne zna se kako tačno izgleda mačor Vojislava Koštunice, ali lider DSS-a sve više počinje da liči na narandžastog mačka iz poznatog crtaća. Stomak raste od lazanja, govor i pokreti su usporeni, a nastup ležeran i opušten. Iz varenja i duboke opozicije budi se jedino da bi uzviknuo „Kosovo je Srbija". A onda nazad u krevet, na varenje lazanja.





Bavi se baštovanstvom, lepo se oblači - uglavnom u haljine nijanse ciklama - redovno ide kod frizera, učtiva je žena, pazi da sve bude kako treba, ima drugarice sa kojima svakog dana provodi mnogo vremena pred kamerama... A ova druga je predsednica Skupštine Srbije.





Srpskog političara i najpoznatijeg TV mafijaša Tonija Soprana spajaju samo tri stvari: gabarit, broj dlaka na glavi i što obojica gospodare gradovima čija imena počinju sa J (Jagodina i Jersey - Džersi). U ostalim tačkama njihove biografije se razlikuju. Toni Soprano šalje ljude u smrt, a Dragan Marković Palma u život ili na more. To će potvrditi svi oni kojima je obezbedio put pred matičara ili na grčku obalu.





U crtanom filmu zvanom srpska politika Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić dubliraju čuveni Diznijev duo - Tom i Džeri. Stalno jure jedan drugog, ali i ne mogu bez toga. To nije uspela da spreči ni ona čuvena domaćica s metlom, čiji je identitet teško otkriti jer su joj u crtaću prikazane samo noge u papučama. Sumnja se da ti donji ekstremiteti pripadaju Gordani Pop Lazić.





Jer, kada Popaj pojede spanaća, postaje jak i hrabar. Odmah može da prebije svakog Badžu koji pokuša da otme Olivu, ili Kosovo. Takav je naš vrli predsednik, samo mu fale lula i mornarska kapica. Tadić je poprilično namučio kolegijum Pressa - bilo je i predloga da bude Betmen, Supermen, Spajdermen. Ma, u svakom slučaju neki superheroj što obračunava se sa raznim zlikovcima. Na kraju ih je sve razbucao čovek iz naroda, Popaj.





Ima ljudi, uključujući i potpisnika ovih redova, koji smatraju da je Miki Maus jeziv lik. One crne oči, pa iritantan piskav glas, pa večiti bezumni optimizam - uh... Za živo čudo, likovi poput Mikija Mausa jako dobro plivaju na srpskoj političkoj sceni. Tako je i Božidar Đelić valjda procenio da su Srbi voleli Diznijevog miša, pa da proba i on sa politikom. I eto ga, potpredsednik Vlade. Samo istrči onako veseo i nasmejan, mlatara onim ručicama i viče: „Zakon je gotov, ju-hu, mi smo najbolji, jupi, Srbija u Evropi još malo pa nikad, hehe."





Štrumpfeta je jedina ženska među šumskim patuljcima. Zlobnici bi rekli da je Jeleni Trivan, dok je Vjerice Radete i Gordane Pop Lazić, lako da bude Štrupmfeta - jedina prava ženska u srpskoj politici, ali i da svoj zvezdani status duguje činjenici da srpsku političku scenu uglavnom popunjavaju patuljci.





Kapetan Amerika je veliki i jak superheroj koji se bori na strani pravde. Dragan Šutanovac je ministar vojni, koji nije kapetan, ali zato mnogo voli Ameriku i sve što vole mladi Amerikanci. I hoće u NATO jer misli da tamo sede svi pravi superheroji.





„Ko rizikuje pobeđuje", govorio je dobri stari Del Boj iz „Mućki", a geslo mu je u političkoj karijeri maznuo Mlađan Dinkić. Ekonomista sa gitarom na istu foru ubedio je narod pred izbore da će im pokloniti 1.000 evra samo ako izađu i glasaju za njega. Takvu majstorsku prevaru nije izveo ni Del Boj kada je valjao one video-rikordere koji savršeno rade, jedino što ne mogu da se udenu u šteker. Samo, Del Boj zezne desetak ljudi na pijaci, a maestro Dinkić sve punoletne građane zemlje Srbije. Što kaže Troter: „Lavli-džabli!"





„U politici treba biti energičan i pozitivan. Zato sam ja takav", rekao je pre neki dan premijer Mirko Cvetković i, jašta, ostao živ. Po proceni glasačkog puka Srbije, energičan je koliko i kornjača sa artritisom. Stajling je maznuo od strica Alberta, a i nastup mu je prilično sličan. Kad ga čovek gleda na televiziji, samo čeka da počne ono čuveno Albertovo: „Deco moja, za vreme rata...", pa da se svi, ovako budžetno rebalansirani, povaljamo od smeha.


Izvor: Press

Ma где нађоше Триванку, боље Маловићка 

Zato što Trivanka ima usta pušačice

Није лепо да вређају Штрумпфету

 

 

mislim da je ovo diskriminacija!!! nema smisla da nase junake iz crtaca sto nam ulepsavase mladost poredite sa groodesknim politickim individuama (da ne kazem likovima, jer cu time umanjiti znacajnost i simbolizam same reci). Uzgred receno, cak se i skolski glumacki amaterizam bolje pokazao i bio uverljiviji u svim segmentima svoje glume (scena, skola, kuca, ulica i tako to). Tuzno je samo sto mi kao publika zauzimamo ubedljivo najnizi moguci nivo u istoriji covencanstva, tacnije od vremena postanka glumacko-pozorisno-politicke scene p.n.e. Tad, ma kako prosta i neobrazovana publika je umela adekvatno da reaguje kada joj nesto nije po volji (najpre urlanje, a zatim krene po koje mucko jaje, a ako i to ne pomaze, eto ocas g...iva motka, pa da vidimo ko svira a ko ce da igra). A ovoj danasnjoj publici ne pomaze ni moderna tehnologija i raznorazni megafoni i zvizdaljke da bi im se cuo glas...a mozda im se svidja aktuelni repertoar i scensko izvodjenje pa ne bi da prekidaju do sledeceg cina aplauzom i ovacijama

 

Још фали само Момир Булатовић као Нед Флендерс...