Svađajte se civilizovano

Nema para koji se s vremena na vreme ne "zakači", a ako vam neko kaže "mi se nikada ne svađamo" - sigurno nije baš potpuno iskren.



Konflikti i neslaganja su deo svakodnevnog života. Nema para koji se s vremena na vreme ne "zakači", makar oko neke banalnosti, a ako vam neko kaže "mi se nikada ne svađamo" - sigurno nije baš potpuno iskren.

Iako mogu delovati vrlo dramatično, svađe su prirodna stvar. Ipak, to ne znači da treba da idete u krajnosti i isterujete svoje po svaku cenu. Sve dok se svađate "pošteno" nema problema.

Ne bi trebalo da se služite niskim udarcima, kao ni da nazivate partnera pogrdnim imenima. U normalnoj raspravi između dvoje odraslih ljudi niko ne bi trebalo da izgovori rečenicu "Tako si glup(a)".

Uopštavanje vas ne približava razrešenju. Tokom rasprave se držite onoga što ju je izazvalo. Ako svađu začinite rečenicama "Ti uvek...", "Ti nikad...", ili što je još gore, potegnete "Ista si kao tvoja majka" argument, nećete daleko odmaći.

Držite se teme, ne napadajte partnera tamo gde je najranjiviji i ne služite se podlostima. Ako kažete nešto jako ružno posle će vam biti žao, a partnera nećete baš lako ubediti da "niste tako mislili".

Naročito opasno može biti pozivanje na ranije nesporazume. Ako ste jednom prešli preko nečega, ne bi trebalo taj problem da potežete kao tajno oružje kad god se svađate.

Kad ste izvan sebe od besa, prestanite sa raspravom. Dajte sebi desetak minuta da se smirite, povišeni ton neće osnažiti vaše argumente, uostalom velika je šansa da se za dve nedelje nećete ni sećati oko čega ste se svađali.

I, ono što je možda najvažnije - nije strašno nekad reći "izvini". Ako vam je zbog nečega žao, onda to i recite i nemojte nikada gubiti iz vida koliko u stvari volite osobu sa kojom ste u vezi.

(MONDO)


Izvor: MTS-Mondo

Onaj ko se prvi iznervira, izgubio je svadju... To kazu i psiholozi kada je rech o odnosu izmedju roditelja i deteta...

Treba znati svadjati se... ali najveci problem nastaje (bar mislim) kada uchesnik postane svestan svoje greshke, ali odbija da je prihvati jer ju je toliko dugo branio u svadji... i onda je pitanje, nastaviti ili popustiti... ali svaki odgovor na isto moze biti upravo mach sa dve oshtrice...


Ovo je najcesci "adut" kada se neko nadje pritisnut u coshak ("doterali cara do duvara") i to je neshto shto skoro uvek moze da izbaci iz takta...

Tada dolazi do onog dela koji nazivaju vredjanjem...

Prave svadje nikad nisu civilizovane... Dok je to u nekim granicam civilizovanosti i argumentovano,moze se opisati samo kao neka "vatrenija" diskusija. One odvratne svadje,koje ostavljaju posledice,nikad nisu razumne.

Pokusala vise puta...
Zavrsilo se sa vise vike i strke nego klasicna necivilizovana svadja...

To je tvoje subjektivno misljenje. Npr. meni se desavaju obrnute situacije. Ako sa nekom osobom ne mogu koliko-toliko razumno i civilizovano da se raspravim onda nema sta da pricamo.

Ja se jezim sebe kad se svadjam i mrzim taj deo svoje licnosti. Otprilke mi je najslicniji Maca sa farme kad je dreka u pitanju 

Dobar je Maca 

Ti si bre mazohista 

Ja se svadjam samo sa ljudima koji mi mnogo znace ( porodica), jer samo oni mogu toliko da me povrede, da me izvedu iz takta. Za ostale me nije briga. Cesto puta sam bila u situaciji da sam isprozivana a ja jednostavno ne osecam potrebu da na prozivke odgovorim jer te ljude jednostavno nisam smatrala dostojnim  bilo kakvog odgovora. ( Da li i vama ovo deluje snobovski? )

Ja se ne svadjam cesto ali kada se svadjam, svadjam se za sve pare. Prag mi je dosta visok (makar u zadnje vreme  ) a i dosta ogradjujem od nekih stvari pa me ne pogadjaju. Svadja kod mene nastaje tek kada nestane prostora za civilizovani dijalog pa i obicno znaci da se toliko iziritiram recima ili postupcima drugih da je to prekardasilo svaku meru