Nedavno sam se posvadjala sa svojom naj drugaricom, tj. posvadjale su nas dve nase drugarica. Naime, one su mojoj drugarici rekle kako je ja iza njenih ledja ogovaram i sl, sto uopste nije istina. Ja jesam jednom rekla kako me nervira to sto voli da mi drzi predavanja i da je nadmena i puna sebe. Doduse,to sam rekla u afektu. Ali to se ne racuna! Jer nisam mislila tako. Ja sad ne znam sta da radim. Rekla mi je da je razocarana u mene, da mogu da zaboravim na nju, itd. A ja samo hocu da se pomirimo, ne znam sta da radim...

Ma nađi novu drugaricu, šta će ti ova kad je nadmena.



(mislim da polako gubim strpljenje za ovakve teme)

Uzgred... kada se stvari izrecene u afektu ne bi racunale, gotovo nista zanimljivo ne bi culi...

Malo li je 


Yeah right...
Poprichaj malo sa njom na tu temu, poshto ona izgleda ne zna za to pravilo... 

- a saG ozbiljno -

Ako ti je zaista stalo do tog prijateljstva, i zelish da se iskupish za svoje u "afektu" izrecene stvari, morash otvoreno popricati sa svojom drugaricom i pored svega joj reci ono sto zaista mislish o njoj (da se takvi ispadi vishe ne bi ponovili)
Uostalom, ako ti je stvarno najbolja prijateljica, moracesh i da prihvatish neke njene mane zarad opstanka tog vasheg prijateljstva...

Jednim prostim (ali odraslim) razgovorom se moze reshiti mnogo toga 

Au brate...znaci mogu da se kladim da imaju po 10 godina

Je cenim da su između 12 i 16 godina...

Izvinite sto se mesam,i postavljam svoja pitanja na temi koju je neko drugi otvorio,ali pitanje je istog karaktera,pa sto da ne. Medjutim,kod mene se desilo nesto drugo. Sestra moje najbolje drugarice izlazi s nama u grad,i druzi se sa mnom,tako da mi dodje kao jedna od najboljih drugarica,a inace je 3 godine starija od mene. Sinoc kada smo izasle u grad,rekla sam joj da joj noge izgledaju debelo u tome sto je nosila. Uopste nije bitno sta je nosila. Ona je iskulirala i samo je rekla ok. Kasnije smo otisle do kafica i nista,bila je sve ok sa mnom. E malo kasnije ona je otisla sa drugom drugaricom da se proseta a ja i njena sestra smo se setale odvojeno od nje. Kada smo ih videle kako sede na klupici,prisle smo do njih. Ona je bila skroz smusena,i totalno smorena. Pitala sam je sta joj je,i zasto je takva. Onda smo ja i njena sestra pocela da je ispitujemo sta joj je i kako joj je. A ona je pocela da se dere i rekla je da je ne ispitujemo,i da je ne zanima nase misljenje,a pogotovo ne male debilke koja joj je rekla da su joj noge debele. (tj, mene). Od tada ne zeli da razgovara sa mnom,a njena sestra je pocela da me osudjuje kako sam,zaboga,mogla to da joj kazem. A kada sam to rekla,ona je cutala i odobravala. Sta trebam da uradim??? @B@mbin@ pomozi!

Ostaje ti jedino da joj se izviniš, i da odigraš taktički: da joj kažeš da nisi mislila ništa loše i da ti je žao ako si je povredila. U svakom slučaju, verovatno će je to brzo proći.

A za ubuduće: super je biti iskren i sve to, ali nekome otvoreno, u lice reći, da je debeo ili slično, nije nimalo ukusno i prikladno. Mogla si to malo suptilnije da uradiš: na primer, da joj kažeš da joj ta suknja/haljina/šta već, ne stoji baš najbolje. Samo ljudima za koje znaš da će na pravi način razumeti tvoju kritiku, smeš govoriti takve stvari, ali svakako na malo lepši način.

Još jedna stvar: pretpostavljam da ona ima oko 16, 17 godina... U tom periodu (odnosno, u periodu celog puberteta) mlade devojke su veoma osetljive na primedbe o svom izgledu. Zato ubuduće imaj i to na umu, i malo "upakuj" svoje mišljenje, kako ne bi izgledalo da namerno želiš da je povrediš.

Sto mi je drago sto vise nisam tinejdzerka...
U tom periodu svi problemi se svode na: trt - mrt, zivot ili smrt

ma skontala sam sve to i ja.......... ali ja joj nisam rekla da su joj noge debele,vc da joj izgledaju debelo u tim pantalonama.......... al ok,sredicemo to vec nekako............. hvala obema........