Једна од реченица које би, дефинитивно, свака дама волела да чује јесте и: «Пошао бих с тобом и накрај света.» Оно што је, такође дефинитивно, тачно јесте и да су шансе да то чује данас далеко веће него пре рецимо десет или двадесет година. Мишљења о узроцима ове појаве веома су различита – «феминизација» мушког рода, либерализација односа међу половима, еманципација жена које, ослобођене традиционалне улоге мајке, постају све теже за «лов» – али оно око чега се сви слажу јесте то да се мушкарци свакако све мање устручавају да покажу своју слабију страну. Већина их то образлаже тиме да испољавање осећања ништа не кошта, а женама је од свега највише стало баш до топлине и искрености. Но, где је граница «мекоће» коју треба испољавати?

Социолог Матијас Хоркс из Франкфурта објашњава ову појаву на следећи начин: «Прошло је време егоистичних мачо типова, а разлог за то је крајње неромантичан. Мушкарци данас у освајању жена морају да примењују средства другачија од ранијих, и то је управо везано за еманципацију. Жена данашњице више не мора да чека добру прилику, пошто је у стању да се и сама издржава. Због тога је самосвесна, независна, а самим тим и избирљивија. Њени захтеви се непрекидно повећавају, о чему сведочи и чињеница да чак и мушкарци који могу да јој пруже материјалну сигурност морају много више да се труде него раније, пошто новац, моћ и друштвени статус више нису довољни да би она ‘загризла’.»

Хокс додаје како често управо мале ствари сведоче о величини љубави. По његовом мишљењу, за мушкарца је велика, али труда вредна жртва, то да дође пре ње са посла, уместо са ортацима на пиво оде са њом на ручак или вечеру, ујутру слуша шта је она сањала, мада би радије читао новине... Многима ови мали уступци не падају нимало лако, али чине да она схвати како је он поштује, а доприносе и све бољем упознавању и везивању

Preuzeto sa interneta