Nisam tolerantna za mamine maze... idu mi na zivac... 

S druge strane, kada su porodica, prijatelji i ljudi od kojih mogu da zaradim u pitanju... to je sasvim druga prica 

Inace, ja sam u prethodnim godinama dosta vremena provodila sa raznim profilima ljudi... i stvari mogu da se otmu kontroli posle odredjenog vremena....
Npr. ponekad te mrzi da oribas kadu posle tusiranja... ili da po pedeseti put u toku tog dana peres sudove, pa se oni kisele do sutra... ili pokupis mrvice sa stolnjaka za sobom iako je kanta\sudopera\prozor udaljena samo pola metra...

Pa nisam ja tolika cepidlaka... inace, ko pere sudove 10+ puta dnevno je vec druga strana medalje, mozda i opsesivno ponasanje... a stolnjak se moze istresti a mnogo koristi i ako imas onaj mali usisivac i problem resen za 2 sekunde 

Pa, dobro... "pedeseti put u toku dana" nije apslutna, vec relativna kategorija... 

АНеа неред се лако среди, ми то обавимо за сат времена, цео стан средимо. Ал фора је да оно што је Ранер набројао (судови, прљаве ствари, ђубре по целом стану..) може итекако да иритира али код мене је то само фаза. Чак сам у последње време и огуглао па сам се прилагодио и нашао начин да ми то не ствара проблеме. Ал далеко битнија ствар од културе живљења је та какви су то људи. Ја кад ставим на вагу то што живим са најбољим другарима, пријатељима, и то наше дружење са једне стране и то да су неуредни са друге, ова прва претеже поприлично.

Pakao .

Kako suzivot sa prijateljima (oni ljudi koji te vole, postuju, razumeju) moze biti pakao?
Kakav je onda suzivot sa ostalima?!

Neznam- nisam za zajednicu izgleda

Zivot u zajednici te vrste svakako nije jednostavan, ali izmedju toga "nije jednostavan" i "pakao" postoji jedno 20 gradacija...

procitah samo prvu stranu
Elem, glasam za uzivanciju
Nisam odavno bila na nekoj ekskurziji, mrzelo me da idem na apsolventsku, ali nemam nista protiv pa i nepoznatih ljudi u mom okruzenju 00-24h
Mozda je razlog tome sto sam protekle 2god provela sve ukupno vise od 4meseca u bolnici i iako mi je na pocetku bilo cudno i strasno biti sa 3-4-5-6 nepoznatih zena potpuno razlicitih po godinama, sklonostima, zeljama, sistemima vrednosti, veri i nacionalnosti cak u istoj sobi i jos 30 ljudi na istom odeljenju, to me je na kraju potpuno promenilo. Dobro, to su mozda potpuno drugaciji uslovi, ali meni se svidelo. Nekako, podsetilo me je na detinjstvo i na one nezaboravne drugare sa kojima smo provodili dane i dane. Nije bilo vise zurbi, nismo se vidjali na sat dva, tu smo bili jedni za druge i kada je lose i kada je dobro. Nekome treba pomoci, s nekim popricati, sa nekim se smejati do duboko u noc, necije izlive besa i agresije trpeti danima, a nemas gde da se sklonis. Svi smo u istom sosu, sigurno ne zdravi i pravi cim smo na takvim mestima, oko vas bube i prljavstina, kao sto i bude po nasim bolnicama, ljudi umiru kao na traci, a ti provodis pre toga dane sa njima, njihovim bliznjima, kad umru pomazes njihovoj rodbini, onima koji ostaju da lakse prebrodimo taj sok...
Svega je tu bilo, ali meni je to zblizavanje prijalo. Da, upoznas ljude kakvi zaista jesu, ali paralelno sa tim, upoznas i sebe i shvatis da svi imamo neke svoje bubice i da je upravo lepota u tome da se trudimo da razumemo druge.
Nemas bas gde da se sklonis kada je tebi puna glava svega, ali i to se brze i lakse prebrodi...
Taj osecaj da si s nekim 24h i u dobru i u zlu mi je bio neverovatan.
Sta znam, nemam nista protiv zajednice, volim ja i sama da jasem i samoca mi itekako prija ali zajednica definitivno ima brojne prednosti.
Recimo za nedelju dana idem sama na more i jedva cekam i tu avanturu, ali da su stvari drugacije pa i da idem sa njih desetoro ok.
Mozda samo od prijatelja ocekujemo previse, a mnogo manje gledamo sebe u ogledalu i ne vidimo sopstvene mane. Mnogo iskrenosti, takta i razumevanja i problema nema...

Da podelim ovde dva moja iskustva:
Ekskurzija na kraju  1. razreda srednje skole, predivan izlet u Kladovo, poseta hidrocentrali, prilicno dobar hotel, jedva iskukana dvokrevetna soba za mene i drugaricu iz razreda da ne bismo bile razmestene u trokrevetne sobe sa nepoznatim devojkama iz drugog odeljenja. Tu krece moj pakao: ispostavilo se da je moja cimerka nevidjena aljkavusa koja nije bila u stanju da redovno za sobom povuce vodu posle koriscenja wc-a, a prizor uloska koji pluta po WC solji ne mogu da zaboravim ni dan danas Djubre po sobi i njene razbacane stvari i najlon carape koje vise sa ivice kreveta su bile mnogo manji problem, to sam nekako stvarila. To vece, moja cimerka kojoj se nije islo u provod sa nama ostane u holu hotela  da gleda fudbalsku utakmicu i zaprica se sa nekim momkom . Kad sam se vratila u hotelsku sobu posle ponoci, pogodite koga sam zatekla u sobi . Ruku na srce samo su pricali. Da ne bih smetala vratim se ja dole u hol, sednem da gledam TV, ali mi nije dao djavo mira, a i bila sam poprilicno umorna od puta, pa sam se vratila u sobu. Lik i cimerka i dalje pricaju tj. bolje reci flertuju ( mi  tada 16, a on  je rekao da ima 22 godine). Usledio je zajedljiv komentar : " Rekla si da ces gledati TV", na koji nisam obracala paznju  nego sam uzela svoju spavacicu, napomenula da uskoro dolaze profesori da prekontrolisu da li su svi u svojim sobama, i otisla na tusiranje. Posle izlaska iz kupatila, lik i dalje sedi i prica sa cimerkom, ne obraca paznju sto sam ja u spavacici i sto sam umorna i sto po stoti put ponavljam da uskoro dolaze profesori da prekontrolisu sobu. Ta moja kuknjava mu se na kraju smucila pa je resio da ode,  cimerkinu dosetku da se skloni u kupatilo dok ne prodje kontrola soba  je  na svu srecu precuo. Videti njeno bledo, zabezeknuto lice, kad je jedan od profesora tokom kontrole zavirio da vidi da li je kupatilo prazno, je bilo neprocenljivo.
Posto je meni patika nazuljila nogu sutradan ujutro sam je probudila  i zamolila da mi kupi flaster, ona je to naravno i ucinila, posle jedno pola sata dolazi sva iznervirana i kaze : " Pa ti nisi normalna, znas li da je sad pola sedam, nista ne radi !!!" Nijedna od nas se nije setila da pogleda na sat 
Posto je ona ostatak prepodneva provela u veselom razgovoru sa svojim novim znancem, ja sam bila zaduzena za pakovanje i svojih i njenih stvari.

Naravoucenija koje sam izvukla: Sobu spremam jedino za sobom, cetka za WC ima svoju namenu.

Pre osam godina sam se zatekla na jednoj ekskurziji sa drugaricom iz osnovne i njenom drugaricom iz srednje skole. Bile smo smestene u kuci jedne porodice sa jos dve devojke, tako da smo nas 5 delile sobu. Tu zaista
nije bilo vecih problema sto se tice odrzavanja cistoce u sobi, jedino je kupatilo bilo non-stop zauzeto, a Wc solja prljava iza moje drugarice

Naravoucenije sa tog putovanja: " Cetka za WC solju ima svoju namenu, nemam srece sa cimerkama-drugaricama"