Палићко језеро



Палићко језеро се налази 8 км од Суботице, поред места Палић, и значајан је туристички центар Војводине.

Језеро захвата површину од 4,6 км². Просечна дубина језера је 1,9 м, највећа је 3,5 м, а туристички сектор захвата 3,8 км² са три посебне плаже. Језеро је иначе, подељено на четири сектора и богато је рибом. У току туристичке сезоне, температура воде се креће између 18 и 25°Ц и просечно има око 2100 сунчаних сати годишње. Још се крајем 18. века знало да језерска вода и муљ имају лековита својства. Према идеји лекара из Суботице, 1845. је најпре изграђена гостионица „Доња тршчара“, што је био темељ касније изградње Купалишта и Бање. Свој процват Палић доживљава након отварања пруге Будимпешта – Земун 1883, и трамвајске линије до Суботице 1897.

Језеро је атрактивно пре свега купачима, али сам центар нуди и друге видове забаве, спортске активности и обилазак резервата природе, посматрање птица, пешачке туре и фото-сафари. Обала је веома привлачна због својих пешчаних спрудова, стаза за бициклисте, као и полигона за учење вожње. Језеро је богато рибом и ово даје прилику заљубљеницима у пецање за активан одмор. Центар пружа и могућности за лечење и опоравак. Језерско блато је богато важним минералима са лековитим особинама. Обала језера је дуга око 17 км и целом својом дужином је уређена.

Због своје геолошко-еколошке вредности Палићко језеро је заштићено подручје и има ранг парка природе. Флору језера карактеришу акватичне врсте, а пронађена је ретка врста орхидеја мочварни кацун. У палићком језеру живи 19 врста риба, међу којима су: штука, чиков, смуђ, шаран, сиви и бели толстолобик.

На подручју Палићког језера забележено је 207 врста птица, од којих се 101 врста гнезди. Пет врста се налази на листи угрожених прица у свету, 48 врста је угрожено у Европи, 4 имају мали ареал у свету, 86 је угрожено и ретко у Србији, док 63 врста има еколошки или неки други значај.

Савско језеро



Савско језеро налази се у склопу комплекса Ада Циганлија, а направљено од десног рукавца реке Саве, грађењем вештачких брана , близу јужног и северног врха Аде Циганлије. Језеро је дуго 4,2 километра, просечне ширине 200 метара и дубине од 4 до 6 метара. Смештено је на површини од 0,8 квадратних километара. Око 7 километара његових обала је претворено у шљунковите плаже на обе стране, новобеоградске и макишке. На самом почетку Савског језера уздиже се вештачки гејзир.

На Савско језеро можете доћи колима, али ћете морати платити паркинг, или аутобусима градског саобраћајног. У летњим месецима са различитих делова града саобраћају посебни аутобуси који воде до Аде.

Живи свет у језеру се састоји углавном од разних рибљих врста. Најчешћа риба у језеру је шаран али се могу наћи и сомови, штуке, слатководни ракови, бандари и цверглани. Привилегију да види овај подводни свет имају само рониоци. Ноћно роњење организују ронилачки клубови који уз ноћне ронилачке лампе посматрају и сликају овај подводни свет. У оквиру укупне обнове фауне Аде Циганлије извшено је и порибљавање Савког језера, када је у неколико наврата у њега унето више тона шарана и амура. Велику пажњу је изазвала вест да су у Савском језеру пронађене медузе, које се развијају и живе само у условима велике чистоће и температуре воде преко 25 ° Целзијусових. Због велике количине рибе риболов је могућ али постоји велико ометање од стране купача и посетиоца овог језера. Ако сте ипак одлучили да овде пецате онда је то најбоље у раним јутарњим сатима и у време док не почне летња сезона када је ипак посетиоца нешто мање.

На самој води налази се летња позорница где се некад организују разни програми забавног карактера. На самом језеру посетиоци и љубитељи воде,  могу пронаћи најразноврсније начине да се забаве и уживају. Поред купања на овом језеру можете се и скијати на води на самом крају језера. Забава на овом језеру добро је оганизована тако да можете изнајмити педолине, чамце и једрењаке за вожњу по језеру. Уз плажу налази се бетонска стаза за шетњу око целог језера а уз стазу и бројни кафићи у којима се можете освежити.

Гружанско језеро



Смештено недалеко од Кнића, у средишњем делу Србије, Гружанско језеро представља приступачну и изазовну, али још недовољно познату и афирмисану риболовну воду.Вишенаменска акумулација Гружа настала је 1983. године у средишњем делу гружанске котлине, која припада општини Кнић. Једна од најдужих и водом најбогатијих шумадијских река.

Гружа је преграђена на 32. километру од ушћа у Западну Мораву. У суженом делу долине, недалеко од села Пајсијевићи, подигнута је бетонско-лучна куполна брана дуга 288,5 и висока 51,5 метара. Она је омогућила стварање пространог воденог басена котлинасто-равничарског типа, максималне запремнине од 64,6 милиона кубних метара воде намењене првенствено водоснабдевању Крагујевца, Краљева и села у њиховој околини.

Потапањем је створено више залива и ртова, што обалу чини добро разуђеном, посебно десну, где се истичу Кусовачки залив, залив на уливу Борачке реке, заливи десно и лево од пута Кнић - Бумбарево Брдо - Мрчајевци, те заливи на ушћу потока Ђуревац и Пањевац.

Обала језера је ниска, приступачна, обрасла ливадама, шумарцима и ниским листопадним жбуњем. На левој страни, книћкој, постоје одсеци камените и нешто више обале. Околина језера је питома: оранице, воћњаци, ливаде и шумарци благо се спуштају ка води. У горњем делу језеро је широко између 1000 и 2000, а у јужном од 100 до 500 метара.Обалска линија при максималном водостају дуга је око 42 км. Крајем лета, при ниском водостају, она се знатно скрати; најчешће око 1000 метара, а у екстремним случајевима и до 3 километра.

Језеро Ћелије



Језеро Ћелије је вештачка акумулација настала 1979. године преграђивањем Расине, и једна од основних намена језера је компензациона, т.ј заустављање поплавних наноса. Акумулирана вода се такође користи и за водоснабдевање и наводњавање. Дужина језера је око 12 километара, највећа дубина 45 метара. Налази се на путу Крушевац – Брус, и овај магистрални пут прелази преко бране овог језера. Други путни правац који води до језера је из правца Ниша, преко Прокупља и Блаца

Ово језеро представља једну од омиљених риболовних дестинација у читавом Расинском округу и заиста има све предиспозиције да се на његовим обалама доживе лепи риболовачки тренутци. Последњих година на добро уређеној такмичарској писти се по правилу одржавају риболовачка такмичења, највишег ранга. Језеро настањује велики број рибљих врста, има шарана, амура, сома, штуке, смуђа, деверике, бабушке, бодорке, бандара, црвенперке, беовице. Капитални улови сома (око 60 кг.), шарана преко 20 кг, смуђа око 10 килограма, маме велики број риболоваца на обале језера Ћелије. Посебно успешан може да буде риболов деверике, свим познатим техникама.

Мада је последњих неколико година ово језеро, променило неколико корисника и било препуштено на милост и немилост рибокрадицама свих профила, надамо се да ће Крушевљани који су поново преузели газдовање успети да ситуацију на овој акумулацији среде и уреде. Ово језеро уз Бованско језеро и Гружанско језеро представља најпосећенију риболовну воду у Србији.

Борско језеро



Борско језеро налази се у источној Србији, 17 километара удаљено од града Бора. Језеро је у подножју Црног Врха (1.027 метара), а до њега се може стићи из правца Жагубице, или Брестовачке бање. До Бора се може стићи аутобусом из Београда. Из Београда за Бор дневно иде бар 5 аутобуса. Од Бора до Борског језера постоји редовна аутобуска линија. Вожња траје око 20 минута, а аутобус стаје испред хотела "Борско језеро".

Вода је веома чиста и погодна за купање, а посебно у летњим месецима када њена температура износи 25 степени целзијуса. Језеро је вештачког порекла, настално 1959. године подизањем бране и акумулацијом воде Злотске и Марецове реке. Површине је око 30 хектара, а дубина воде достиже и до 50 метара. Налази се на надморској висини од 438 метара, усред нетакнуте природе, међу густим шумама, пропланцима и ливадама. На обали постоје два хотела, а у непосредној близини налазе се и два викенд насеља, и камп. У околини Борског језера постоје обележене пешачке стазе, спортски терени, реквизити за спортове на води, уређене плаже и две продавнице.

Јаревац



Јаревац је вештачко језеро које се налази на планини Тари а настало је изградњом бране . Поред језера је уређен излетнички простор. У језеру Јаревац живи ретка врста рибе, пијор или гагица, која обично настањује бистре планинске потоке. Језерце је лепо уређено и идеално је место за пикник и одмор у природи.

Језера на Шар планини

На Шар планини се налази 27 глацијалних језера. Ова језера се налазе у Републици Македонији и у Србији (на Косову и Метохији). Ова језера су позната и као Шарске очи. Према досадашњим истраживањима, сматра се да укупна количина језерске воде на Шар планини износи 250.000 m². Међутим због наноса који доспевау у језеро количина воде у њима се смањује.

Сем ових језера на Шар планини постоји и неколико безимених језера, која и поред малих димензија не пресушују. Такође на Шар планини се налазе и бројне локве (Шарске локве) које се не могу уврстити у језера. Постоји и око 14 повремених језера која у току лета пресушују.

Сва језера која се налазе на Шар-планини, а територијално припадају општини Штрпце настала су ледничком ерозијом. Она леже у цирковима, тј. у удубљењима из којих су полазили планински ледници и то су тзв. циркна језера. У народу су због њихове лепоте позната су под именом "Горске очи" . У зависности од временских прилика сва језера су под снегом и ледом од новембра до маја. Има их укупно седам.

Ливадичко језеро



Мештани Штрпца називају га још под именом Штрбачко језеро. Налази се у веома пространом и дубоком цирку, под врхом Ливадице (2.491 мнв) на надморској висини од 2.173 м. Дугачко је 220 а широко 124 м, дужина обалске линије износи 683 м. Дубина језера је различита и креће се од 6,50 до 8,60 м, што зависи од времена када се мери. Максимална дубина је у времену мај-јули, када се дешава да поред подземног отицања вода истиче и површински из језера, тј. постаје право проточно језеро. Минимална дубина језера је у периоду од августа до октобра. Провидност језерске воде је потпуна до самог дна.
Језеро добија воду од падавина, топљењем снега и снежаника, као и од десетак површинских извора и неколико подводних извора. Ливадичко језеро има подземну отоку која чини изворишни крак Калуђерске реке. У језеру живи унесена поточна пастрмка која се због сурових услова живота не може размножавати.

Доње Блатештичко језеро

Налази се у Блатештичком цирку на надморској висини 2.160 м. Дугачко је 32 а широко 13 м. Дужина обалске линије износи 78 м . Највећа дубина језера је 60 цм. Језеро има велику отоку која представља леви крак Блатештичке реке. Језеро се храни водом која се из Горњег Блатештичког језера процеђује кроз моренски материјал. Наравно да је провидност воде потпуна.

Горње Блатештичко језеро

Налзи се такође у Блатештичком цирку на надморској висини од 2.215 м, на удаљености од 180 м од Доњег Блатештичког језера. Дугачко је 50 а широко 23 м. Обалска линија износи 140 м. Највећа дубина језера је 1м. Интересантно је да су на средњем делу језера номади поставили камење како би оно било дубље и у њему могли да купају овце. Језеро се храни од две притоке врло издашне водом и од снежаника. Вода је бистра и провидна до дна.

Језеро Велики вир

Лежи у изворишном делу Блатештице изнад Горњег и Доњег Блатештичког језера на надморској висини од 2.360 м, што га чини највишим језером на Шари. Језеро је кружног облика, дугачко је 36 м, а исто толико је и широко. Обим језера износи 119 м. На самој средини језеро је најдубље и при максималном водостају износи 4 м. Језеро се храни сочницом бројних снежаника која се процеђује кроз моренски материјал. Језеро је провидно до дна.

Језеро Мали вир

Налази се под Језерским врхом (2.604 м) у знатно мањем цирку од Блатештичког. На самом дну овог цирка налази се језеро на надморској висини од 2.160 м. Са стране језера се налазе огромни блокови камења. Дугачко је 38 а широко 31 м. Обим језера износи 124 м. Највећа дубина језера при максималном водостају износи 70 цм. Језеро добија воду од снежаника. Вода је бистра и провидна до дна. Ово језеро једино пресушује у овом делу Шар- планине кад су сушнија лета.

Мало Јажиначко језеро

Налази се у цирку, пространог дна, прекривеног блоковима камења. Цирк је сав кршевит. Језеро се налази на надморској висини од 2.200 м. Језеро је дугачко 43 а широко 29 м. Обим језера износи 170 м. Дубина језера при максималног водостају износи 3,10 м. Вода је бистра и провидна до дна. Језеро се храни водом издашног врела веома хладне воде (10Ц) која избија из стеновитих блокова. У цирку увек има већи број снежаника који такође хране водом језеро. Вода језера је бистра и провидна до дна. Језеро има површинску отоку која преко одсека отиче из језера према заравни високој 2.100 м где се шири.

Велико Јажиначко језеро



Налази се у веома кршевитом цирку, код изворишта Суве реке. Језеро ја на надморској висини од 1.170м. Храни се водом једног површинског потока, сочницом из више снежаника из неколико подводних извора. Језеро је дугачко 150 а широко 87 м. Дужина обалске линије језера је 494 м. У зависности од времена када се мери, дубина језера се креће од максималних 12 м (мај-јули) па до минималних 7,50 м у времену од августа до септембра. Са својом максималном дубином од преко 12 м оно је укупно најдубље језеро на Шар-планини. Језеро губи воду при максималном водостају површинском отоком и сталним понирањем кроз моренски материјал. То је уствари јужни изворишни крак Јажиначке реке, притоке Суве реке. Вода језера је кристално чиста и провидна до дна. Као и у Ливадичком језеру, такође, и у овом живи унесена поточна пастрмка.

Шутманско језеро



Шутманско језеро је глацијално језеро у Србији на Косову и Метохији. Ово је једно од 27 језера која се налазе на Шар планини, а лежи у близини границе Србије са Републиком Македонијом. Налази се у удубљењу, које је покривено пашњацима, на 2,070 m надморске висине. Дугачко је 160, а широко је око 100 метара. Обим језера износи 457 m, а површина језера је 12.740 m². Дубоко је око 1 метар. У језеро утиче поточић, а вода истиче само при високом водостају.


Скакаличко језеро



Скакаличко језеро (или Црни ђол) је глацијално језеро на Шар-планини на Косову и Метохији. Смештено је на надморској висини од 2.340 метара, крај врха Скакала. Удаљено је око 20 километара јужно од Призрена. Дужина језера је 90 метара, широко је 70, а дубоко око пола метра. Бистро је и провидно до дна.

Језеро храни подземним путем Скакаличку реку, леву притоку Пене, а воду добије од снежаника и од падавина.

Jeзеро Бубањ



Језеро Бубањ  се налази у граду Крагујевцу 1 km од центра града. Спада у вештачка језера али је оно настало природним путем. Оно се акумулирало на простору бивше циглане. Напаја се са јаког извора Бубањ и падавинама. У почетку, на подручју данашњег језера, је било неколико мањих локви. Локве су расле и од њих је настало мало језеро, које се постепено повећавало. Оно је површине преко 3 ha и просечне дубине је око 1,2 m.

У језеру Бубањ од рибе претежно живе језерска пастрмка, суничица, мрена и липњен. Од птица живе дивља патка и црна лиска.

Језеро Газиводе



Вештачко језеро настало преграђивањем реке Ибра у његовом горњем току је Језеро Газиводе. Налази се у општини Зубин Поток, на северу Косова и Метохије. Дужине је 24 километра, а висина бране је 107 метара. Брана је изграђена од природних материјала (камења, земље и глине) и као таква једна је од највећих у Европи. Основна намена ове бране је наводњавање Косовске низије, али има и мању хидроцентралу која се налази у истоименом месту.

Велики број људи обилази ово језеро иако поред језера нема угоститељских објеката. Пошто је језеро изузетно богато рибом током целе године присутан је велики број рибара. Лети долазе и купачи из оближњих села, Зубиног Потока, Косовске Митровице па чак и из удаљених места Косова и Метохије. Изнад језера се простире планина Мокра Гора, а у подножју ове планине се налази и Манастир Црна Река

Јовачко језеро



Јовачко језеро налази се у селу Јовац, општина Владичин Хан. Настало је 1977. године ерозијом земљишта.

 У ноћи између 17. и 18. фербуара 1977. године село Јовац у општини Владичин Хан захватила је катастрофа каква се у овом крају не памти. Клизиште које је трајало неколико дана збрисало је са лица земље 11 од укупно 16 махала колико је село тада имало. Нестало је око 500 хектара шума, ораница, пашњака и воћнака. На све стране биле су провалије. Срећом људских жртава није било. Поштеђено је једино сеоско гробље. Спашен је већи део материјалних добара захваљајући помоћи људи из целе земље. Клизиштем је затворен кањон Јовачке реке у дужини од 200 метара, а акумулацијом воде створено је вештачко језеро дужине 1500 метара, ширине 200 метара и дубине 10 метара, у коме се и данас могу видети остаци кућа. Мештани овог села 58 породица колико их је тада било у делу који је захватила стихија сместили су се у суседном селу Стублу, где и данас живе, а у четири махале које су преостале остало је тридесетак старачких домаћинстава. Након тога део Јовца је пошумљен а пољопривредни комбинат Делишес из Владичиног Хана је на површини од 28 хектара подигао воћњак. Остатак земљишта је након комасације враћен старим власницима али га већина не користи.

Јовачко језеро и још шест мањих језера која су порибљена прави су изазов за купаче у летњим месецима али и за риболовце јер су богата различитим врстама рибе.