Predsednik Srbije o slučaju Ponoš - Šutanovac za „Blic“
Tadić: Vojna pitanja nisu za javnu debatu
Autor: T. Nikolić Đaković | Foto:O.Bunić | 27.12.2008. - 08:09


Savet za nacionalnu bezbednost sastaće se u ponedeljak kako bi raspravljao o stanju u sistemu odbrane i sukobu na liniji ministar odbrane Dragan Šutanovac - načelnik Generalštaba VS general Zdravko Ponoš.

Kako će se čitava stvar okončati, u ovom trenutku je neizvesno. Odmah nakon istupanja generala Ponoša u javnosti pominjana je smena ministra odbrane, da bi samo dan kasnije stigle informacije da je Ponoš taj kojeg će predsednik smeniti. Konačna odluka je u rukama predsednika Tadića.
Inače, ministar odbrane Dragan Šutanovac zatražio je juče vanrednu reviziju finansijskog poslovanja tog ministarstva u 2008. godini. U pismu premijeru Mirku Cvetkoviću i ministarki finansija Diani Dragutinović, Šutanovac je naveo da traži reviziju zbog „neosnovanih navoda o neekonomičnom i nestručnom poslovanju” Ministarstva odbrane koje je izneo načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš.
„Molim vas da budžetsku reviziju uputite odmah, u cilju utvrđivanja zakonitosti poslovanja Ministarstva odbrane u periodu od 17. 10. 2007. do 31. 12. 2008. godine i obaveštavanja nadležnih državnih organa i javnosti”, navedeno je u pismu.
Šutanovac je podsetio da je Ministarstvo finansija izvršilo reviziju poslovanja njegovog ministarstva za period od januara 2006. do 16. oktobra 2007. i da je konstatovalo da Ministarstvo odbrane posluje u skladu sa propisima i da nije bilo nenamenskog trošenja budžeta.
Kakav god rasplet sukoba bude, vredi se podsetiti kako su smenjivani načelnici Generalštaba u Vojsci Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, od 5. oktobra 2000. General Dragoljub Ojdanić smenjen posle petooktobarskih promena kao Miloševićev kadar. Inače je uz generale Nebojšu Pavkovića i Momčila Perišića u Hagu gde im se sudi.
Pavković, još jedan od Miloševićevih generala, imao je punu podršku Vojislava Koštunice, sve dok ga iznenadno, ukazom nije smenio tek juna 2002. godine. Bio i pod sumnjom da je posredno učestvovao u pokušaju atentata na Vuka Draškovića u Budvi i predmet kontroverzi oko uslova pod kojima je stekao brojne nekretnine.
Okolnosti pod kojima je novembra 1998. ukazom Miloševića smenjen Momčilo Perišić, nakon pet godina od imenovanja na mesto načelnika GŠ, povezane su sa oktobarskim sporazumom iz 1998. godine, kojim je za dlaku izbegnuto bombardovanje NATO-a. Kao potpredsednik u Vladi Zorana Đinđića marta 2002, uhapšen je zbog „špijunske afere u korist SAD”, a potom pušten. Njegov naslednik general Branko Krga tu funkciju obavljao je dve godine, sve dok nije uputio pismo Nacionalnom savetu za saradnju sa Tribunalom. U pismu se navodi da GŠ ne razume da se po komandnoj liniji bez ikakvih argumenata ljudi okrivljuju. Na mesto Krge došao je general Dragan Paskaš. Samo godinu kasnije njegova smena obrazložena je kao penzionisanje. Bio je to zapravo ustupak crnogorskim vlastima, da bi se smirio spor iniciran Paskašovim odobrenjem upotrebe vojnog helikoptera za postavljanje limene crkve na planini Rumiji iznad Bara. Paskaša je nasledio Ljubiša Jokić, crnogorski kadar, koji je javno svedočio o lošem materijalnom položaju vojske i upozoravao da to utiče na njenu spremnost i logističku podršku. Prozivan je za učešće u sumnjivim nabavkama za Vojsku. Razrešen je dužnosti na lični zahtev, raspadom SCG.


Predsednik Boris Tadić za „Blic”
Vojna pitanja nisu za javnu debatu

Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da će do Saveta za nacionalnu bezbednosti razmotriti dva pitanja - pitanje poštovanja vojne discipline i pravovremenost reakcije samog Ministarstva odbrane.
- To pitanje ću analizirati narednih dana i blagovremeno ću donositi odluke u skladu sa svojom odgovornošću - kaže Tadić za „Blic”.
Na pitanje da li će biti smene načelnika Generalštaba, predsednik Srbije i glavnokomandujući vojskom odgovara:
- Sve što je trebalo da vam kažem u ovom trenutku, rekao sam vam.
Tadić navodi da Vojska nije pitanje demokratije i niko ne upravlja vojskom na demokratski način, već na vojnički način.
- Zato pitanja za vojsku nisu pitanja za javnu debatu nigde u svetu pa ni u Srbiji. Potpuno drugo pitanje je pitanje civilne kontrole koje mora da bude obezbeđeno kroz rad Ministarstva odbrane, parlamenta i predsednika republike. Potpuno je neprihvatljivo da lične nesuglasice budu dominantno stavljene iznad strukturnih i strategijskih pitanja vezanih za sistem odbrane - kaže predsednik Srbije.
Tadić navodi da nema dileme da Srbija ima visok nivo bezbednosti i da sve bezbednosne strukture uključujući vojsku i MO rade svoj posao.
- S druge strane, u svakoj vojsci na svetu određena strategijska pitanja se postavljaju iz dana u dan i ovu debatu koja je otvorena u javnosti vodimo od kada sam ja postao ministar odbrane. Sve ovo što je izneto u javnost tretirano je od svih učesnika u sistemu odbrane u poslednjih pet godina. Konačne odluke nisu donete iz objektivnih razloga - zato što nismo bili u prilici da usvojimo strategiju bezbednosti i strategiju odbrane jer smo do skora bila u SCG, a posle smo usvajali Ustav. Sada je došlo vreme da usvajamo i osnovna dokumenta u sistemu bezbednosti. Slažem se da tu treba požuriti, a čekaju nas mnoga iskušenja i procesi kao što je profesionalizacija vojske - kaže Tadić.
On smatra da je profesionalizacija vojske skoro nemoguća u okolnostima svetske ekonomske krize kada manje novca može da se izdvoji iz budžeta.
- Zbog toga je u novim okolnostima potrebno napraviti pregrupisavanje i napraviti prioritete u potrošnji. Bio sam ministar odbrane u okolnostima kada nisam imao nijedan jedini dinar za reforme, načelnik Generalštaba je sprovodio reforme u situaciji kada nije imao ni dinar za njih. Sada se došlo do opremanja Vojske, ulaganja u trening i obuku i profesionalizacije. To niko na svetu nije mogao da izvede bez novca i zato je pojačana napetost u ovom vremenu i za sistem odbrane - zaključuje Tadić.

Izvor: Blic

Portret - Zdravko Ponoš
Javni raport
Autor: Vesna Mališić | Foto:Beta | 27.12.2008. - 05:00


Ne dešava se bez velikog razloga u mirnodopskim uslovima da načelnik generalštaba odstupi od uobičajenog pravila i zbog javnih polemika ne silazi sa udarnih vesti. To se najmanje očekivalo od Zdravka Ponoša koga stručna javnost smatra izuzetno taktičnim, sposobnim i nekonfliktnim vojnikom koji poštuje hijerarhiju odgovornosti i drži do autoriteta vojske. A nije tajna da je Zdravko Ponoš i lično i kao vojnik veoma lojalan vrhovnom komandantu. Kažu da su se dobro razumeli od prvog susreta 2002. godine, na seminaru o kontroli oružanih snaga u Saveznoj skupštini, kada je Boris Tadić bio samo poslanik. Zato mu je, Tadić, kada je postao ministar odbrane, ponudio da formira Odeljenje za integracije, što je bilo drugo ime za saradnju sa NATO. A kasnije ga predložio i za načelnika Generalštaba. Zdravko Ponoš je, tako, postao najmlađi načelnik Generalštaba u regionu. Generalske epolete stavio je u 41. godini života.
Od kada je na mestu načelnika Generalštaba, smatra se da se vojska, uprkos njegovom današnjem nezadovoljstvu, transformisala brže nego sve druge institucije. Srušio je stereotipnu sliku o vojsci i generalima koji dobro razumeju samo jezik naredjenja i sile. Pa čak i on sam deluje drugačije, u svakom pogledu. Obrazovan je, moderan, govori engleski i ruski, sluša Džonija Štulića, „Prljavo kazalište” i „Haustor”, zanima ga istorija i film, smeje se Bartu Simpsonu, a na telefonskoj centrali u Generalštabu, umesto svilen konac, čuje se instrumental pesme grupe U2. Voli da igra mali fudbal sa drugovima, mršavi protiv debelih, živi i dalje u službenom stanu od pedeset kvadrata sa suprugom Zdenkom, do čijeg mišljenja veoma drži. Kad je energičan, kaže, ona traži da odmeri ponovo, a kad ne reaguje „proziva” ga za pasivnost.
Zdravko Ponoš je možda jedini vojnik koji je rekao da je Ratku Mladiću mesto u Hagu jer je to interes Srbije, da je stradanje vojnika u Topčideru sramota za vojsku i državu, da nam ne treba sirotinjska nego moderna i reformisana vojska, kojoj je neophodno vratiti ugled. I da nema promena dok se ne dogode u glavi. Tako je i Zdravko Ponoš, rođen 1962. godine u selu Golubić kod Knina, uprkos vojničkoj karijeri u vreme kada je ona bila dogmatska i zatvorena, uspeo da promeni zadati ugao kroz koji se gledao svet. Pohađao je školu u kojoj nije bilo biblioteke pa zahvalnost za ljubav prema literaturi duguje nastavniku istorije Neđi koji mu je pozajmljivao knjige. Podrazumevalo se da upiše srednju školu posle koje će se odmah zaposliti kako ne bi finansijski opterećivao porodicu. Odabrao je vojno tehničku školu, internatskog tipa, u Zagrebu. Uniformu je obukao sa četrnaest godina i do danas je nije skinuo. Njegova dva druga iz sobe nisu izdržala, napustila su vojnu školu, on nije imao mnogo izbora. Satisfakciju je pronalazio u uspesima, koji su počeli da se nižu, odličnim ocenama, pohvalama i ideji da će upisati Tehničku vojnu akademiju u Zagrebu. Život u internatu naučio ga je važne lekcije, da ljude prihvata onakvima kakvi jesu, da bude tolerantan, ali i da se, kad odluči da istera pravdu, uvek oslanja samo na sebe, jer ljudi brzo nestaju kad postane gusto. To je verovatno i ovih dana osetio.
Kada je završio Akademiju, oženio se i želeo je da ostane u Zagrebu. Ali u vojsci nema prostora za želje. Dobio je posao u Upravi za elektronsko izviđanje i ometanje u Generalštabu. Mislio je da ide za Beograd, a u stvari njegovo odredište bilo je Užice kao sedište centra. Godine 1988. ipak prelazi u Beograd, u Upravu za elektronsko izviđanje.
Za sebe kaže da je jedan od onih vojnika koji nisu verovali da Jugoslavija može da se raspadne u krvavom ratu. A doživeo je da njegova porodica iz Knina, sa stvarima natovarenim na magarca, krene s izbegličkom kolonom za Beograd. Paradoksalno, u tom najtežem vremenu, uspeo je da završi poslediplomske studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu sa temom ometanje sistema za satelitsko određivanje položaja, koju je u praksi primenio u vreme NATO bombardovanja. Neki su ga zbog te veštine optuživali da je učestvovao u ometanju signala nezavisnih stanica u poslednjoj godini Miloševićeve vlasti. Tvrdio je da to nikada vojska nije radila već neki drugi tadašnji državni organi.
Posle 2000. godine, kada na vojnom planu nije bilo gotovo nikakve saradnje, počeo je da se bavi međunarodnom vojnom saradnjom. Smatrao je da bez usavršavanja nema promena. Završio je kurseve u Centru za bezbednosnu politiku u Ženevi i u Maršal centru u Nemačkoj. A onda i studije odbrane na Kraljevskom koledžu u Londonu, gde su, između ostalih, predavali i britanski ministar odbrane i portparol NATO i pakistanski predsednik general Mušaraf. Zbog toga što je kao naš vojnik školovan na Zapadu dežurni srpski patrioti i nacionalisti nisu prestajali da ga sumnjiče, ali mu nisu osporavali da je jedan od naših najobrazovanijih vojnih kadrova.
Zdravko Ponoš je ovih dana ušao u sukob sa ministrom odbrane. Sam, mimo pravila i običaja, zategao je konopac do kraja. I odmah, naravno, potpalio priče o naivnosti, slabom političkom refleksu, gubitku živaca, ali i instrumentalizaciji iza koje se kriju tajni, a „pravi” potezi koje, kao u marionetskom pozorištu, uvek vuče ruka iz mraka.
Posle ličnog ili koncepcijskog sukoba civilne i vojne vlasti, uvek se povlači vojna. Tako je svuda u svetu. I to je Ponoš sigurno znao.
Zanimljivo je da je pre nekoliko godina Zdravko Ponoš varirao Fromovu ideju o imati ili biti: „Tuđom zaslugom uvek možeš da ostaneš bez onoga što imaš, a da ostaneš bez onoga što jesi, možeš samo svojom zaslugom.” To bi mogla biti dobra poenta i za ovu priču.

Izvor: Blic

Covek ce uci u anale srpske istorije zauvek. neka ga penzionisu, neka ga smene i neka dokazu jos jednom da je mama partija iznad svega.
Sta nije jasno? Prosto receno: bre delite lovu, izmisljate radna mesta a Srbija nema strategiju. Nema jednom recju vojsku.
Jebe mu se za svetkovine i podele medalja. On je svoju svetu duznost nepartijskog vojnika uradio.
Rekao im je: balvani vi se sladite a mi nemamo vojsku.
Maneken, zmirkavi, Toma kurton mu obecavaju Ruse, Shuta mu obecava amere, a covek se drznuo pa hoce srpsku vojsku. I to nepartijsku.
Bolje nije mogao da objasni: ne kenjajte, dajte da vidimo jel cemo da imamo srpsku vojsku ili ne?
Cisto ko suza.
Sta vas chude radikali? Pa bole njih dupe za Srbiju i Srbe. Partijski imunitet je iznad nacije i iznad Srbije. retorika je drugo.
Ponos je prvi srpki general koji je u Srbiji pokazao sta je vojnik. Pored Mladica mozemo reci da ipak ima u Srba i vojnika koji nisu partijske pizde.
razocarao bi me da odustane od svog stava iako ne verujem da ce mu slomiti kicmu.

U ovoj situaciji sve zavisis samo do Tadica i da li ima rec ili je beskicmenjak. I da li je partisjki interes iznad Srbije.
prosto i jednostavno-Sutanovac je od samog pocetka ministrovanja sanmo pravio sranja oko vojske i hteo je da bude veci katolik od Pape. Vojska treba da bude pod civilnom kontrolom ali....mora se dopustiti i gnerelu -Nacelniku Generalstaba da radi svoj posao-ne po partijskoj liniji vce u interesu Srbije. Sutanovac je debelo zalutao mu ovo i nadam se samo pravom potezu Tadica. Pre bi ovde trebalo pod partijsku disciplinu staviti Sutanovca,,,a samim tim Ponos ce dobiti samo odrsene ruke  da radi ono sto treba.
Njapre treba analizirtai zasto je sukob zapoceo kada je Sutanovac dosao na mesto ministra a dotle funkcionisalo-koliko-toliko-normlano.....
Ovde je u pitanju izgleda dokazivanje Sutaniovca da moze i Tadica i zute da drzi u saci....
E pa Tadicu sada se pokazi.....

Intervju - Božidar Delić
Kriminal
Dragan Šutanovac nameštao nabavke prodaju vojne opreme u vrednosti od pola milijarde evra, tvrdi general Delić

BEOGRAD - Ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegov pomoćnik i kum Ilija Pilipović nameštaju sve nabavke i prodaju vojne opreme, a vrednost tih poslova dostigla je pola milijarde evra. Svi poslovi uvoza ili izvoza idu preko firme "Jugoimport SDPR", odakle je Šutanovac doveo Pilipovića, kome tamo miruje status, tvrdi u intervjuu za Kurir general Božidar Delić, poslanik Srpske napredne stranke.

Da li to optužujete ministra za korupciju?
- Apsolutno ga optužujem i za korupciju i za kriminal! Informacije i dokumenta o tome imam od ljudi iz samog Ministarstva.

Da li to znači da u sukobu Šutanovca i Ponoša stajete na stranu načelnika Generalštaba?
- U ovom slučaju - da. Očigledno da Ponoš nije želeo da učestvuje u nezakonitim radnjama i korupciji, koja direktno utiče i na borbenu gotovost vojske. Postoje pisani tragovi da su ljudi iz GŠ ukazivali na zloupotrebe i propuste. Ti ljudi su zbog neslaganja sa načinom nabavke vojne opreme penzionisani.

Koje nabavke su sporne?
- Dva su posla za nabavku telekomunikacione opreme, jedan vredan 4,5 miliona evra, drugi 50 miliona evra. Prvi posao je dobila firma "Megalink", osnovana 2006. godine sa 500 evra, a potrebno je da ima bilans u poslednje tri godine. Posao nije dobio jeftiniji ponuđač "Novatel", koji je ispunio sve uslove. Zatim, posao nabavke relejne i optotehničke opreme, vredan 50 miliona, dobile su firme "Tales" i "Tadiran" iako delovi njihove opreme nisu zadovoljili taktičko-tehničke zahteve, na šta je skrenuta pažnja ministru.

Pominjali ste i nabavku borbenih oklopnih točkaša?
- To je posao od 360 miliona evra i treba da traje pet godina. Prve godine se isporučuju četiri vozila, sledeće 16, i tako dalje. Na tenderu su bili: austrijski "pandur", švajcarska "pirana", finska "patrija" i ruski BTR-90. Sva vozila su kvalitetna, ali izabrano je finsko, mada je duplo skuplje od ruskog. Pri tom, za ruska vozila imamo sopstvenu proizvodnju dela naoružanja i municije, a za finsko moramo i to da kupujemo. Da ne pričam da nije moralno da nabavljamo "Ahtisarijeva" vozila od zemlje koja je priznala Kosovo i zbog čijeg patologa Helen Rante su nas bombardovali.

A šta je sa poslom veka sa Irakom?
- Irak je bio zainteresovan da nabavi od Srbije opremu vrednu 235 miliona dolara. Od toga posao za "Krušik" vredi 35 miliona, za "Zastavu" pet miliona, "Utvu" iz Pančeva 20 miliona, preduzeće "Mile Dragić" iz Zrenjanina 110 miliona dolara, a za ostatak od 65 miliona se ne zna. I kako sve ide preko SDPR, Iračani su sklopili ugovor sa njima kao posrednikom.

Šta je u tome nezakonito?
- Naručeno je 150.000 pancira i 300.000 ploča koje proizvodi "Mile Dragić". Iračani su bili u Zrenjaninu, dobili uzorke kakve su želeli, izvršili laboratorijska ispitivanja i zahtevali baš tu opremu. Ali pokvarenost predstavnika SDPR je u tome što su otišli u Kinu i Izrael i naručili tu opremu po modelu kakav proizvodi "Mile Dragić". Potom u mestu Kisač u firmi "Novoteks" prepakuju, ubacuju uputstvo i nalepnice SDPR i šalju kao srpski proizvod!

Jesu li Iračani primetili prevaru?
- Ne znam. To je posao koji traje. Sukcesivno stižu paketi, po nekoliko hiljada pancira i ploča. I ne samo da su Iračani prevareni već je srpska privreda na poslovima sa Irakom mogla da zaposli 10.000 radnika u uslovima svetske finansijske krize.

PLAN ODBRANE VAŽI ZA SCG

- Srbija nema plan i strategiju odbrane još od raspada državne zajednice SCG. To što imamo odavno je prevaziđeno i važi za teritoriju SCG, a ne za Srbiju. Sistem odbrane je apsolutno ugrožen i upravo zbog toga sam ranije kritikovao načelnika GŠ generala Zdravka Ponoša. On je unapred bio svestan da će ovim istupom u javnosti sam ispasti žrtva, ali time je u velikoj meri ipak uspeo da ostane moralan i čist i spase čast oficirskog poziva - ocenio je Božidar Delić.

Ponos je pokrenuo u stvari pitanje samog drustva. same drzave, Samih institucija.
Lepo kaze: osvoji se vlast i ostalo je civilna briga raspodele radnih mesta, trosenja budzeta i paradiranja i zamajavanja balvanije.
To sva ministartva rade. sada se vidi da je sutina politicke borbe bila ista: Toma Kurton, Voja zmirkavi i Boris ljigavi.
Sve imaju zadatak Komunisticke partokratije: pravac Moskva i omca Srbima oko vrata.
Pricip je isti, samo se razlikuju nijanse.
Borba za vlast i podelu kolaca je dosla do vrhunca: pomirenje sps zuti, Toma se umorio i razbio svoje u paramparchad pa sada nudi bulju Ljigavom.
Najbolji od svih je svinjar. Kako istupa mislim da ako im se kaze: da dobijete vlast morate da j*b*te rodjene i oca i mater javno, oni ce to uraditi i reci da je to demokratija.Bez problema.Tu je Kurir da objasni zasto mama treba da pusi karu javno.Za dobrobit Srbije i za ocuvanje Kosova.
Osma sednica jos traje ohohohoho.

E tu je velicina Ponosa. Jedan glas u pustinji, ali dosao odakle treba: od srpskog vojnika.
Da sam ja na njegovom mestu nasao bi Mladica i rekao mu: hajde bato jednu Srebrenicu na sred Srbije.

@shkorpion

E tu je velicina Ponosa. Jedan glas u pustinji, ali dosao odakle treba: od srpskog vojnika.
Da sam ja na njegovom mestu nasao bi Mladica i rekao mu: hajde bato jednu Srebrenicu na sred Srbije.   
========================================================================Skorpi nije kriv Ponos-krivi smo mi sto bagru nismo sjebali 5 ili nekogdrugog oktobra. najveca krivica je na nama obicnim ljudima iz Srbije-kada se nismo pobunili ni protiv sporazuma o miru zutih i crvenih. Sve nam se obija o glavu.

Pa kada smo ovce i trpimo sve......neka nam i tako nam treba

Pazi dok su se lizali Koštunije, Dačić i Nikolić da bi omogućili svojim nedelovanjem da se izvrši Ahtisarijev plan niko se nije svađao. Sad kad je diplomatska inicijativa da se pravnim putem sruši Ahtisarijev plan, da se tuži Hrvatska za  genocid, zlostavljanje i etničko čišćenje odjednom se počeše svađe. I to ko se svađa, stare i dobro poznate CIA njuške se svađaju sa onima koji nikad ranije ništa zasrali nisu. Onaj glavonja je dozvolio otcepljenje CG a sad bi da bude patriarh i da unijatui Srbiju. Onaj gluv ko top bi da ruši međunarodne sporazume koje je ratifikovao predsednik, valda i skupština. Sad se jebavaju oko vojske a sledeća je na udaru diplomatija.

Mahajde kad vidim da su deca naivna ali vas dvojica ste iskusni ljudi, kako ne čitate podtekst.

ovo sto je Ponos pokrenuo je srz srpkog problema.
Nema to veze sa Kosovom.
To bi u sustini svi trebali da rade, ali ne mogu zbog komunisticke pripadnosti partokratiji.
Izadjes na izbore, stvara se banda trutova, koalicije u funkciji zhdranja i sastavljanja magicnog broja 126.
Onda krene lepi zivot: boli ih dupe za drzavu, komisije, direkcije, rodjaci, prijemi i naravno rezimskim slugama, medijima nalog da sve prate uz veliku buku.
Ovaj rekao ovo, onaj otvorio ono onaj ovako onaj onako. Opozicija zvalavi, kenja riche, muche, viche, ali ne na jalov rad, nego na iskonsku zelju da otme kolac.
Tako su pukli zbog 8 godina jalove politike marsiranja na Karlobag, pa postali napredni (izvinjavaju se Hrvatima preko lokalnih Srba).
I sada im jedan castan vojnik kaze; Bre majmuni, mi moramo da znamo sta cemo sa sobom, strategija nije prijemi, odlikovanja i otvaranje civilnih radnih mesta pri vojsci. Mi jos imamo zakone vojske iz bivse Jugoslavije. Opametite se, opasuljite se. Eeeeee sada dolaze politicari koji su osetili tvrdo: izdajaaaaaa, tenkoviiiii, puchistiiiii.
I teraju dalje strategiju odbrane: Putiiiiiin, Rusiiiiiii. A u medjuvremenu sve ide po planu: ruske horde boljsevika u sprezi sa Jugoslovenskim boljsevicima iz Moskve (dobro zapamti ovo jugoslovenskim), stavljaju omcu oko vrata Srbima i sopstvenom narodu.
Preko osnovnog svetkog problema : energetike.
Od ovog trenutka Srbija vise ne postoji. Odlazenje i iseljavanje sposobnih ce se nastaviti a proizvodnja underground pechinara ce se intenzivirati.
Nas nivo je stvarno svinjar, Palma Betoven, kurton i ostali biseri na srpskoj politickoj sceni.
Mozda komesari Dinkoc, Tadic, Djelic, bolje izgledaju pa ih ljudi izaberu ali isto rade, samo se lepse izrazavaju.
Kosovo ce nema dileme postati drzava, ne zbog Ahtisarija, vec  zbog nas samih.Ono to vec i jeste.

@shkorpion



Nije to pravi srpski vojnik... Nikad nije ni bio. Sto je cutao do sada?

Odgovaralo mu je sve, e kad je provalio da se nizasta ne pita, e ajmo sada malo da pljujemo po novinama. To srpski vojnik ne radi. To radi neko ko zeli da skrene paznju na sebe.

Postoje brojni primeri, da navedem jedan:

Za vreme Slobe, najave ameri da salju nekog pukovnika u posetu nasoj vojsci. Dodje direktiva da ga primi nacelnik PVO, a ovaj kaze: "Nacelnik PVO-a moze da primi u posetu nekog tamo "nacelnika PVO iz amerike", a ne nekakvog pukovnicica. Imam ja par pukovnika, pa neka ga oni prime..."

Naravno, covek je penzionisan nedugo posle toga. Nije kukao po novinama, a ovakvih primera imas kolk'o hoces.