Surf rok i psihobili - otpad istorije kao budućnost rokenrola

Surf rok i psihobili - otpad istorije kao budućnost rokenrola

Propast zapadne civilizacije

"Prema surf roku, pank je kamerna muzika!" Brajen Gregori (pokojni gitarista Krempsa)

Surf rok je nastao u SAD pedesetih kao miks surf muzike i rokenrola. Surf i rok bili su potpuno razdvojeni pravci, a publika je obožavala da se mlati međusobno i tako rešava muzičke nesuglasice. Rokeri su smatrali surfere "zdravim kretenima u zdravom telu", a surferi uzvraćali sa "narkomančine".

Surf pank koji je eksplodirao šezdesetih ispao je "kopile" koje je spojilo najbolje (najgore?) od oba sveta. Muzika u najderanžiranijem mogućem smislu. Tipičan instrumentarijum se sastojao od legendarnih "fender tvin reverb" pojačala sa eho efektom odvrnutim do koske i "mosrit" ili "fender džezmaster" gitara pod obavezno.


A surf kod nas?

Polako (ali sigurno) u Beogradu surf pank postaje obavezna srednjoškolska lektira koja preti da zauvek istisne Dorse i Velvet Andergraund iz svesti adolescenata. Prilično čudno, ako uzmete u obzir da je nemoguće surfovati na Adi Ciganliji i da su jedini surf bendovi na tlu eks-Ju hrvatski Termiti (uslovno) i Bambi Molesters (doslovno!) koji će nastupiti 7. aprila u SKC-u.





Surf na filmu

Ekstremna pomama za surfom oličena je u poplavi (prilično bezvrednih) filmova šezdesetih u kojima je glumio Frenki Avalon, seks simbol za "samo jedno leto". U bljuzgama tipa "Beach party", "Surf Happy" i slično. Avalon je kasnije iskopan od strane Džona Votersa za film "Poliester", njegov prvi komercijalni uspeh. Najkultniji surf film svakako je "Big Wednesday" (Dan velikih valova) reditelja "Konana" Džona Milijusa i samog surfera koji je morao da odustane od svoje pasije zbog - astme! Film "Nazi surfers must die" je spomenik treš estetici osamdesetih.




Hitići Djuen Edija ili Dik Dejla (koji je i sam daskom lomio talase okeana, autentičnost ispred svega!) bili su polazište za surf pank koji šezdesetih postaje puno ispunjenje proročanske knjige "Propast Zapada" Osvalda Špenglera. Špengler (1880-1936) je tvrdio da "svaka kultura ima primarni simbol koji definiše njen karakter", a simbol surf panka je bio pomahnitali pacov Fink, čedo uma ludog dizajnera i dragster mehaničara Ed "Big Dedi" Rota ! Sa fuz pedalama za neposrednu proizvodnju buke, psihoaktivnim supstancama, negiranjem svake potrebe za originalnim repertoarom, surf pank je insistirao na naglavačke postavljenoj hijerarhiji vrednosti. Krš muzika za instant autodestrukciju.

Sastavi Trashmen, The Satans i Deadly Ones zavode surfokratiju u SAD. Pored surf panka, vrlo uticajni podžanr surfa i danas je "špijunski rok" (Spy Rock ) u molskim harmonijama odsvirne gitarske teme iz klasičnih noire filmova. Hot-rod rok je bio muzika manijaka poludelih za Ed "Big Dedi" Rotovim rukotvorenim dragsterima, sa obaveznim crtežom Ret Finka na haubi. Hot rod rok kao obavezni "specijalni efekat" nije imao usnimljen šum talasa okeana, već urlanje isfriziranih motora! Spejs rok je tipičan surf, ali tekstovi nisu o jahanju talasa već o krstarenju svemirom??!! Sve to godinama pre nego je NASA izvela prvi let na Mesec! Album "The Ventures in Space" se navodi kao najbolji primer ovog potpuno nebuloznog žanra.

Surf se pokazao megauticajnim! Antimuzika koju je eksperimentalni rok osamdesetih i devedesetih postavljao kao svoj najviši ideal. Od pevača koji su svi zvučali kao da su upravo prošli elektrošok tretman, krš gitara odvaljenih do daske i agresivnih bubnjeva - eto kostura psihobilija koji je svoju ikonosferu našao u horor filmovima, tzv. eksploatacijskim filmovima i sadomazo "fetiš disciplini" (bičevi, vezivanje za radijator i drugi popularni oblici erotskog stimulisanja). Psihobili ili "surf na plamenima pakla" datira još od Screamin' Jay Hawkins, autsajdera iz pedesetih koji je nastupao sa obaveznom lobanjom u ruci (vrlo Hamletovski, ne?). Zvuk osamdesetih je uobličio vudu-rokabili Krempsa i Meteorsa, potpisnika čuvenih stihova "ćale mi radi u noćnoj smeni, ćale mi je vampir". Psihobili instant klasik je drugi album Meteorsa "Wrecking Crew".

Prvi psihobili klub Klabfut (Clubfoot, pored Hamersmit Palasa) u Londonu je odmah zatvoren jer je izgled publike plašio komšiluk. Građani su se žalili vlastima i odmazda nije izostala. Nije bilo dosta što je klub zatvoren, već je sravnjen sa zemljom (!), a na njegovo mesto je postavljena autobuska stanica. I sama imena sastava su dovoljno eksplicitna The Nekromantix (Nekromantičari), Demented Are Go (Dementni su fora), Mummies (Mumije), Mad Sin (Ludi greh), MilWaukee Wildmen (Milvoki divljaci)...

Kao kuga, psihobili se širi Evropom i preko Azije da bi uspostavio strahovladu u Japanu. U Japanu, surf i psihobioli su "zvanična gangsterska muzika", zabava za jakuze i izuzetno problematične socijalne grupe, kako je već dokumentovano u Tarantinovom filmu "Kil Bil 1".

Izvor: Glas Javnosti \ Joca Bačkulja - S.Đ.M.