Renato Zanela, italijanski koreograf, uoči premijere baleta "Volfgang Amade"
Suptilno provociranje tradicije
Kostimi vredni pola miliona evra. Radeći koreografiju oslanjao se na Puškinov tekst, a koristio je i Mocartova pisma, koja mnogo više govore o Mocartu nego njegova muzika

Naglašavajući da se dobro oseća u Beogradu, Renato Zanela, italijanski koreograf i nekadašnji direktor baleta Bečke državne opere, ubrzano priprema premijeru baleta "Volfgang Amade" za 31. maj, na sceni zemunskog Madlenijanuma. Ovu novu verziju baleta domaća publika gledaće u kostimima Žordi Roiga, koji su iznajmljeni na dve godine iz Bečke opere i vrede čitavih pola miliona evra! Scenografiju je osmislio Kristijan Aterze, čuveni austrijski slikar čija će izložba moći da se pogleda ovih dana na Bel Etažu u Madlenijanumu. U glavnim ulogama nastupiće naše nove baletske nade. Mocarta igraju Dejan Kolarov i Jovan Veselinović, Konstancu Ana Pavlović i Tamara Ivanović, Salijerija Milan Rus i Jovan Veselinović.

Renato Zanela postavio je više od pedeset baleta na velikim evropskim scenama. Posle angažmana u Bečkoj državnoj operi opredelio se za status slobodnog umetnika, radi žestokim tempom, posle Kovent Gardena stigao je kod nas, potom sledi festival u Lincu i na jesen "Krcko Oraščić" u Beču.

Zašto ste odlučili da predstavu završite mitom u kom Mocart opstaje kao ljubimac bogova i ljudi kad dobro znamo kako je slavni kompozitor završio?

- Na kraju svega ostaje ono što je vredno. Društvo i realnost se u toj slici gube, a Mocart nam dolazi u susret na suptilan način. U stvarnosti, njegovom smrću počinje njegov novi život u nama. Tada on nije bio ono što je danas. To jeste sudbina umetnika. Salijerijeva je priča drugačija, on je u sistemu moći pronašao način da opstane, ali je u dubini duše imao veliku prazninu. Nije toliko bitno kako se i šta događalo među njima, već energija koja ih je nosila i kontrasti između njih. Moj balet je iznad te energije koju imaju ljudi na raznim pozicijama, zbog koje se čak vode i ratovi, nadilazi je.

Koja je vaša poruka izrečena kroz ovu predstavu?
- Hteo sam da pokažem kako je izgledao Mocart u ljudskim relacijama, da objasnim suštinu njegove ličnosti. Radeći koreografiju oslanjao sam se na Puškinov tekst, koji je korišćen u pozorištu i u filmu, a koristio sam i Mocartova pisma, koja mnogo više govore o Mocartu nego njegova muzika.

Proveli ste više od deset godina u Beču. Kako je taj grad delovao na vas?
- Beč je u svemu konzervativan grad koji oko mrtvih ličnosti pravi velike poslove. Zato se kaže da se mora ili otići ili umreti u Beču da bi umetnik postao poznat. Izvesni gospodin koji radi u kulturi jednom prilikom mi je rekao: "Gospodine Zanela, vi ste novi ovde i mladi i želite da radite, međutim Beč ima toliko kulture, da joj nova nije potrebna. Isto to možete da pročitate u Mocartovim pismima od pre dvesta i nešto godina.

Pored odličnog angažmana ipak ste postali slobodan umetnik?
- To je bila moja odluka. Oko 12 godina sam radio u Beču kao direktor baleta i na toj funkciji sam pravio više kompromisa nego kao koreograf. To mi je bila velika škola, a sve ono novo što stvorite moralo je da bude toliko dobro da nadraste tradiciju. Za umetnika je veliki izazov da postavi nove granice. Često sam se igrao s tom tradicijom kao koreograf i u baletu "Volfgang Amade" se to događa skoro na granici provokacije. Ali uvek suptilno, veoma italijanski.

"NORMALNI" SU ZABORAVILI DA TRAGAJU ZA SREĆOM

Radili ste i koreografiju s društvom za hendikepirane osobe?
- Taj plesni projekat mi leži na srcu. U Beču sam napravio "Baletsku specijalnu trupu" pre šest godina. Radio sam sa ljudima oštećenog sluha, najviše sa decom koja imaju Daunov sindrom. Pronašao sam 12 plesnih parova, neki od njih su bili ljudi s posebnim potrebama a neki ne, i nikad nisam ni pomislio da ću doživeti toliki uspeh. Osobe s posebnim potrebama su se bolje osećale, mnogo toga se pokrenulo i bilo je predloga da se naši rezultati koriste kao metoda lečenja. Mi koji živimo bez takvih oštećenja zaboravili smo da tragamo za srećom, mogu reći da je ovaj projekat napravio od mene boljeg čoveka i obeležilo mi život.


Izvor: Glas Javnosti