Непристојни коментари о нечијем изгледу

Непристојност се може срести на сваком кораку, у различитим облицима. Један од њих су и неучтиви коментари о нечијем изгледу, а проблем с овим (као и још неким) обликом непристојности јесте то што га многи који га упражњавају не сматрају за недостатак васпитања, већ за искреност.

На шта конкретно мислимо? Рецимо, неко коментарише да некој девојци та-и-та хаљина лепо стоји, а онда се нађе неко други да каже да би јој стајала још лепше када би смршала једно седам кила. Или, коментари да би неко боље изгледао с чистом косом, или да би некоме боље било да смрша, свог здравља ради, или да би нечијој деци било боље да смршају или се угоје (и опет, здравља ради)... Да не буде забуне, не говоримо овде о коментарима изреченим само особи на коју се односе, и то блиском пријатељу или пријатељици. Говоримо о коментару изреченом на слављу, на улици пред светом, негде где има доста људи.

Неретко се дешава, када особама које изговоре нешто слично наведеном (особама које су вам по некој линији блиске, иначе бисте и сами били неучтиви јер непознате учите манирима) скренете пажњу на то да њихово понашање баш и није пристојно, они одговоре да су само били искрени. И ви не знате шта да им кажете на то.

Постоји разлика између искрености и непристојности. И постоји место и време за одређену врсту коментара, као и ситуације када је боље једноставно не рећи ништа. Имплицитно рећи пред већим бројем људи да је неко предебео јесте непристојно, макар особа која то изговара то и мислила - и макар и исправно сматрала да би за здравље те буцке било боље када би изгубила неколико килограма. Уколико су буцка и "коментатор" блиски, коментатор своје мишљење може буцки да каже насамо, и то обазриво, и тако буде искрен, а остане у границама пристојног. А уколико "коментатор" и буцка (мршавица, особа с масном косом, неуредном одећом и слично) нису блиски, "коментатор" ће бити најучтивији ако своје негативно мишљење задржи за себе, а наглас изговори само искрену похвалу, ако верује да нечег за похвалу има.

Аутор: Ивана Милаковић
Извор: Крстарица

Dalekovidost je chesta pojava kod ljudi od kad je sveta i veka. Druge vidimo savrsheno kao na dlanu, ali sebe nikako. O sebi imamo neku virtuelnu sliku. Ne bezhim od chinjenice da sam i sam takav.