Kad sam imao cetrnaest godina nadao sam se da cu jednog dana imati
devojku.
Sa sesnaest godina imao sam devojku, ali nije imala strasti, pa sam
zakljucio da mi treba strastvena devojka sa zivotnim zarom.

Na fakultetu sam se zabavljao sa strastvenom devojkom, ali je bila
suvise emotivna. Sve je bilo dramaticno, bila je kraljica drame, sve vreme
je plakala i pretila samoubistvom. Tada sam zakljucio da mi je potrebna stabilna licnost.

Sa 25 nasao sam veoma stabilnu devojku, ali je ona bila dosadna. Bila
je potpuno predvidljiva i nikad se nije uzbudjivala ni oko cega.
Zivot je postao toliko dosadan da sam zakljucio da mi treba malo uzbudljivija devojka.

Sa 28 godina nasao sam uzbudljivu devojku, ali nisam mogao da drzim
korak s njom. Jurila je od jedne stvari do druge, nikad se nigde ne
zadrzavajuci.
Cinila je lude iznenadne stvari i cinila me je isto toliko jadnim
koliko i srecnim. U pocetku je bila zabavna i vrlo energicna, ali nije imala
nikakav pravac. I tako sam odlucio da nadem devojku koja ima jasne ciljeve.

Kad sam napunio 31 godinu, nasao sam pametnu, ambicioznu devojku,
koja je stajala cvrsto na zemlji i nju sam ozenio. Ona je bila toliko
ambiciozna da se razvela od mene i uzela mi sve sto sam imao.

Sad sam stariji i mudriji i trazim devojku sa velikim sisama.