Decenijama su nas lekari uveravali da treba da izbegavamo sunce. Što manje, to bolje - glasila je deviza. Izgleda, međutim, da to ipak nije sasvim tačno jer je sunčeva svetlost od životnog značaja za čoveka.

U SAD i Evropi su sprovedena sveobuhvatna istraživanja čiji rezultati jasno pokazuju da na jednu osobu koja umre od raka kože dolazi više od pedeset onih koji zbog nedovoljnog izlaganja suncu umiru od drugih vrsta raka. Pravilno dozirano izlaganje suncu ne štiti samo od određenih vrsta raka. Činjenica je da u južnim zemljama ima znatno manje obolelih od dijabetesa, hipertenzije i reume, a naučnici sada znaju i zašto. Za zaštitu organizma nam je neophodan vitamin D koji nam daruje sunce. O blagotvornim dejstvima ovog vitamina iz dana u dan saznajemo sve više. Devedeset odsto dnevnih potreba za njim proizvodi koža, a ovaj proces je moguć samo pod dejstvom ultraljubičaste svetlosti.
Koliko sunčanja je zdravo? Stručnjaci smatraju da bi bez zaštitne kreme svakodnevno trebalo da se izlažemo 10 minuta jakom suncu, a 20 minuta suncu iza oblaka.

Sunce jača imunitet

Američki naučnici su tek nedavno otkrili da su ljudi s dovoljno vitamina D manje podložni prehladama. Sunčev vitamin jača odbrambene snage organizma i aktivira ćelije koje uništavaju viruse. Međutim, on može i mnogo više: kada se imunološki sistem bori protiv virusa i bakterija u disajnim putevima tako što izaziva upalu, on zapravo podstiče sposobnost samolečenja organizma. Tako se smanjuje rizik od hroničnih upala sinusa ili bronhitisa.
Naučnici su nedavno dokazali i da sunce jača oslabljeni imunitet i pomaže da se spreče burne reakcije imunološkog sistema, koje, recimo, izazivaju reumu.

Štiti od dijabetesa

Što smo manje izloženi dejstvu sunčeve svetlosti, to je veći rizik od dijabetesa. Naročito, u severnim zemljama broj obolelih neprestano raste, a naučnici su utvrdili i zašto. Uz pomoć sunčeve svetlosti, odnosno vitamina D koji se luči pod njenim dejstvom, pankreas proizvodi dovoljnu količinu insulina, zaduženog za transport šećera iz krvi u ćelije. Kada dođe do poremećaja u ovom procesu, nivo šećera u krvi raste, što na duži rok uzrokuje pojavu šećerne bolesti, odnosno dijabetesa.

Sprečava rak

Dobra vest za žene: dovoljna količina vitamina D u krvi u menopauzi štiti od raka dojke - pokazuju studije Nemačkog centra za istraživanje raka u Hajdelbergu. Muškarci treba da imaju na umu da vitamin D smanjuje rizik od raka prostate - naročito kod onih koji su u detinjstvu i mladosti provodili mnogo vremena na suncu. Činjenica je da u zemljama obasjanim suncem ima manje slučajeva obolelih od raka creva (ovo se odnosi na oba pola). Ali otkud to? Vitamin D stimuliše otpornost na ćelije raka i osim toga, suzbija njihov nekontrolisani rast. Naučnici pretpostavljaju da sunčev vitamin ima pozitivan efekat i kod svih drugih vrsta raka.

Učvršćuje kosti

Ovo nije nikakva novost, ali je ipak značajno. Sunčeva svetlost doprinosi da nam kosti i zubi budu čvrsti. I ovoga puta je svemogući vitamin D u igri. Ova supstanca od vitalnog značaja omogućava apsorpciju velike količine kalcijuma iz hrane. Tako ovaj mineral preko krvi dospeva u kosti i zube, gde se skladišti poput cementa. Isto se odnosi i na mineral fosfor - nedostatak vitamina D znači nedostatak fosfora u unutrašnjem skeletu. Sunčeva svetlost omogućava stvaranje ujednačenih rezervi kalcijuma i fosfora.   

Na suncu smo srećniji

U proleće nam se raspoloženje značajno popravlja. Samo nekoliko minuta ispod plavog neba doprinosi da postanemo poletni i optimistični, a brige nam deluju manje strašno. Ovo nije slučajno: UV zraci stimulišu mrežnjaču, a očni nervi moždane centre, gde se pojačano luči serotonin - najvažniji hormon sreće. Za samo nekoliko minuta zahvata nas poletno raspoloženje, a ublažava se i strah. Blagotvorno dejstvo je višestruko: pod uticajem smanjenja stresa regulišu se i imunološki sistem, kardiovaskularni sistem i varenje.


Izvor: Blic