Leškarenje i sunčanje na plaži, kupanje u toplom moru, a zatim ludovanje po diskotekama i klubovima jeste mogući način za dobar odmor. Ipak, ima mnogo i onih koji žele drugačiji odmor. Umesto velelepnih hotela pored plaža, moderan čovek sve više se okreće aktivnom odmoru, netaknutoj prirodi, željan da istražuje i upoznaje kako se nekad živelo.



Planine, jezera u kojima je voda toliko bistra da ih nazivaju gorskim očima, prašuma, četinarske i listopadne šume, duboki kanjoni, pešačke staze, livade obrasle lekovitim biljem, po kojima pasu stada ovaca, velelepni katuni u kojima život kao da je stao, nebo kojim slobodno lete orlovi i sokolovi samo su neka od obeležja severa Crne Gore, predela poznatog kao Bjelasica i Komovi.
U prošlosti je ovaj kraj domaćem stanovništvu pružao zaštitu od osvajača, a njegovim lepotama bili su oduševljeni mnogi vladari, pa je tako knez Nikola Petrović, dok je Evropa potpisivala Berlinski sporazum i stvarala nove države, Biogradsku goru, jezera u njoj, jedinstvenu prašumu, floru i faunu još onda stavio pod zaštitu.
Ali od tog trenutka pa do ponovnog otkrivanja i otvaranja ne samo Biogradske gore već i njene okoline, prošlo je više od veka. Prvo je prepoznata Bjelasice, ali iako se smatralo da ova planina svojim potencijalnom za zimske sportove, ski-stazama, može da parira najvećim svetskim centrima, prvenstveno je nemanje novca nije uzdiglo na mesto koje po svojoj lepoti i užitku pruža. Poslednjih godina na Bjelasici kao i u celoj Crnoj Gori okreću se ulaganjima u turizam izgradnjom elitnih hotela, ski-staza, žičara.
Međutim, ubrzo se otkrilo da ovaj kraj nije primamljiv samo zimi, već i da tokom toplih meseci, kada paleta duginih boja zameni belilo, gostima može da ponudi užitak. Pešačenje, mauntibajking, splavarenje Tarom, koja je zbog čiste vode nazvana suzom Evrope, kajaking, alpinizam, lov i ribolov... sve ono što je moderan čovek, okruženom industrijskim dimom i pogleda prikovanog u kompjuter, zaboravio. Zaboravio je da diše punim plućima, što mu aktivan odmor u netaknutoj prirodi severne Crne Gore omogućava. Na ulicama gradova u ovom kraja sve češće se viđaju mahom strani turisti, s velikim rančevima na leđima, s mapama u rukama, koji istražuju netaknutu prirodu koje odavno u njihovim domovinama nema. Žele da angažuju svaki mišić tela, ali da u tom biseru prirode oporave dušu i mozak.
Treba napomenuti da pored ovog i mnogi drugi krajevi kontinentalne Crne Gore nude odmor onima željnim aktivnosti. Tu je i Nacionalni park Durmitor, poznat po 18 jezera - gorskih očiju, koji je pod zaštitom Uneska. Turiste mami i NP Lovćen, za koji je poznati pisac Bernard Šo, kada se popeo na vrh pitao: „Ljudi da li sam ja u raju ili na Mesecu’”, takođe NP Skadarsko jezero sa tri strane okruženo planinama i najveći rezervat ptica u Evropi. Prokletije će takođe postati nacionalni park, a turiste privlači mogućnostima za planinarenje, ali i ribolovom u Plavskom jezeru podno planine.
Oni koji žele da predahnu od fizičkih aktivnosti, Crna Gora je takođe idealan jer obiluje pravoslavnim manastirima u kojima mnogi vernici traže utehu, spas i lek. Najpoznatiji je svakako manastir Ostrog, ali ne treba zaobići ni Moraču, Pivu, crkvu Svetog Petra u Bijelom Polju, Đurđeve stupove, Dobrolovina, kao svetilišta muslimana Husein-pašinu džamiju u Pljevljima ili Redžepagića kulu u Plavu sagrađenu radi odbrane grada od upada albanskih plemena.
Ono što kontinentalna Crna Gora nudi gostima jeste i neponovljiv užitak u eko-hrani. Sir, kačamak, cicvara, popara, jagnjetina i teletina, rečna riba spremljena na razne načina.
Odmor u kontinentalnoj Crnoj Gori - za svačiji ukus. U ovom vremenu krize ono što je takođe važno i za svačiji džep, jer smeštaj i hrana, posebno u prirodnom ambijentu kao što su katuni, nisu skupi. A ako možda splavarenje ne može da podnese svačiji budžet, tu je pešačenje planinskim stazama. Pešačenje ne košta, a pri tom se može nešto i zaraditi branjem lekovitog bilja, borovnica ili pečuraka.



Izvor: Blic