Sulejman I Veličanstveni (zvani i Kanuni - Zakonodavac, 6. novembar 1494—5/6. septembar 1566), turski sultan 1520-1566. godine.

Sultan Sulejman nazvan Veličanstveni je došao na vlast sa 26 godina, 20. septembra 1520. godine i vladao je narednih 46 godina. On je bio i najznačajniji osmanski vladar koji je sam učestvovao u deset vojnih pohoda u Evropi i tri u Aziji. 1521. godine zauzet je Beograd, a 1522. godine opsednut je Rodos. Osvajanjem ostrva pomorski put do Egipta je osiguran, te su tako Turci imale potpunu kontrolu nad trgovinom Venecije i Đenove u Istočnom Sredozemlju.

1525. godine počele su pripreme za jedan veliki vojni pohod. Trupe su poslate kako kopnom, tako Dunavom u pravcu Beograda. Nakon što je vojska prešla reku Dravu, 1526. godine je došlo do bitke kod Mohača sa ugarskom vojskom kojom je komandovao kralj Lajoš II. Ugarski kralj je poginuo, a njegova vojska je bila poražena.

Po odredbi Bečkog sporazuma Habzburzi su preuzeli ugarsku krunu. Ferdinand I od Austrije postavlja kao svoj politički cilj odbranu Zapadne Evrope od daljih prodora Turaka.

Sultan Sulejman I i njegov Veliki vezir Ibrahim Paša zapalili su Peštu. U isto vreme vođeni su ratovi u Bosni, Dalmaciji i Sloveniji. Osmanski sultan postavlja rumunskog kneza Jovana Zapolju za novog ugarskog kralja. Zbog toga je došlo do rata između Austrije i Turske.

Osmanska vojska je bezuspešno opsedala Beč od 27. septembra do 15. oktobra. Za vreme povlačenja trupa opljačkano je šire područje oko Beča. Kasnije je sličnu sudbinu doživela i Štajerska.

Prilikom jednog vojnog pohoda u 1534. godine Bagdad su ponovo zauzeli Persijanci. Opsada venecijanskog ostrva Krfa nije bila uspešna. Sultan Sulejman je lično ugušio pobunu u Moldaviji.

Nakon smrti Jovana Zapolje 1540. godine Turci su anektirali Ugarsku. Tom zemljom je upravljao jedan beglerbeg iz Budima. Tako je došlo do primirja između Ferdinanda I i sultana Sulejmana I na sedam godina, pri čemu je nadvojvoda Austrije (i budući nemački car) morao da plaća danak Turcima. Od vremena vladavine Sulejmana I „Visoka Porta“ je postala pojam u Evropi za osmansku vladu. Svoj poslednji vojni pohod preduzeo je sultan godine 1566. da zauzme Sigetvar, na putu za Beč. Stari Sulejman I je umro 6. septembra 1566. godine pre nego što je ostvario svoj cilj, tokom bitke kod Sigeta.



Izvor: Wikipedia

Ja imam nesto mnooogo bolje.

Сулејман I Величанствени (отомански тур. سليمان; модерни тур. Süleyman) је био десети султан Османског царства који је владао између 1520. и 1566. године. Био је човек вишеструких талената: вешт војни стратег, велики законодавац, префињени песник и страствени обожавалац своје једине законите супруге, Украјинке Рокселане. Због велике реформе закона у муслиманској традицији је остао упамћен као Кануни (Законодавац), док је у Европи био познат као Велики Турчин. Наследио је царство у успону које је током своје владавине проширио на три континента, борећи се против Хабзбурговаца на Западу и против Месопотамије на Истоку. Када је ступио на престо, један савременик га је описао као пријатно јагње које је заузело место крволочног лава1, међутим, током своје дуговечне владавине Сулејман ће успети да не само очува велико царство које је наследио од свог оца, него му је додао нове територије, тако да ће се Османско царство на крају његове владавине простирати од Мађарске до Ирака и од Јемена до руских степа на истоку Каспијског мора, са границама дугим укупно 12.000 километара.

Сулејман се родио 6. новембра 1494. у Трапезунту на црноморској обали. Са седам година је послат у палату Топкапи где je стекао темељно образовање у разним областима науке, историје и књижевности. Говорио је четири језика: арапски, персијски, чагатај2 и српски. Са 17 година постављен је за намесника града Кафе (данас Теодосија), потом Сарукана (данас Маниса). Краће време је био на месту управитеља Једрена. Такође је повремено заузимао и почасни положај султана у одсуству свог оца који је стално био на освајачким походима.

Вест о очевој смрти затекла је Сулејмана у Маниси, где је вршио дужност намесника. Селим I је након кратке, али изузетно плодне владавине изненада умро од неке кожне болести коју је зарадио захваљујући претераном контакту с коњима. Царство које је Сулејману оставио било је неупоредиво веће, јаче и богатије него што је било 200 година раније када је владао оснивач Османске династије, Осман I.

Када је Сулејман ушао у Истанбул и ступио на престо, побуњеници које је његов отац поразио и војни заповедници су се понадали да ће моћи да манипулишу младим принцем за когa су сматрали да нема ни искуства ни воље да влада. Међутим, за само неколико наредних година своје владавине Сулејман је учврстио османску власт на територијама које је његов отац освојио и обезбедио мир у огромном царству чије је границе и сам почео да проширује, следећи пример својих претходника.

Izvor: Istorijska biblioteka

meni nije jasno naprimjer kako kod srba postoji toliki animozitet prema turcima,a u madjarskoj ne postoji,cak se tamo s pijetetom odnose prema tom dijelu svoje istorije,mnogo dzamija i opcenito turske arhitekture je ostalo tamo netaknuto,mnostwo ulica u madjarskoj nose neke turske licnosti od tog doba pa do savremenog...

veliki vojskovodja i najveci sultan  jedna od retkih licnosti iz turske istorije koje gotivim

A meni nije jasno zašto ti na svakoj temi moraš da lečiš svoje komplekse i da pljuješ po Srbima. Tema je Sulejman Veličanstveni i kakve veze imaju sada Srbi. Da li je moguće da ti na 165 različitih tema pričaš jednu te istu priču. Istu priču pričaš i kada se raspravlja o Bosni, Crnoj Gori, Bocvani, Marsu, Antarktiku... Čudi me samo da još nisi na temi o Jeleni Žeželj iznosio tvoje teorije. Od sada će svaki tvoj post koji nema blage veze sa temom da završi u smeću.