Primetila sam, kod ovog fenomena, da mnogim ženama PMS služi kao izgovor. Na sebi sam i vršila veći deo opservacije. 

U PMS-u mi imamo izgovor, takoreći zeleno svetlo da se ponašamo kao lujke. Glavni argument - hormoni. Pa aj se ti sad izbori sa tim, čik! 

Ok, ne kažem, jesmo mi u tom periodu osetljivije, nervoznije, nestablnijeg raspoloženja... ali da se ne lažemo:
PMS je sjajan alibi.

Tačno primetim kod sebe, kada nisam u PMS-u pa počnem ipak da se ponašam kao ludak, kako je to (delimično) sjajan izgovor. 

Neko me zvao ?

Jao ja kad krenem da vicem i histerisem jedino da me ubiju ili prerezu glasne zice pa da prekinem ...ne stajem dok se ne izmorim i ne izgubim svu energiju 
Jel ima neka dijagnoza za to ,mislim sigurno ima ?

Zato sto neznanci jednom (napokon) odu ili je potrebno ostaviti dobar utisak (sujeta?), a bliske osobe te vole bez obzira na sve...

Па не причам о здраво здраво "пријатељствима" и по која реченица, свакако да у принципу је и доста теже ући у озбиљнији конфликт са особом ако прозборите "Гледао сам добар филм/књигу/утакмицу" једном у месец дана.  Првенствено мислим о оним људима са којима имамо честе контакте рецимо у последњих неколико дана/месеци због разноразних пролазних разлога где се у коминакацији већ прешло са оног почетног стадијума обостране куртоазије до ситуације да већ генерално знате шта и како по вашем мишљењу "не ваља" и зашто и како та особа никако не одговара вашем сензибилитету.

Наравно овде само дефинишем генерално како ја видим ту групацију мање блиских људи, ако се код таквих ситуација крију нека осећања или ствари које сметају код те особе од те особе што због утиска, сујете, ко зна чега онда чист вентил постаје пљување и оговарање са стране и код других једнако "блиских" пријатеља што је тек идиотизам сам по себи.

Мислим конкретно мене боли уво какав ћу утисак оставити на људе, ако ме неко скапира, супер, ако не боже мој опет добро, свету се не може угодити. И у принципу не постоји особа са којом сам у толико лошим односима да се међусобно не дај боже мрзимо али треба бити фаца и извинити се ако је отишло предалеко и ако ти је до неке особе стало, небитно да л јесте или нисте у праву, важно је једино да се зна да се извињавате не због свог става или мишљења већ због евентуалног експлицитног начина образложења

И никако лично не улазите у расправу ако заиста мислите да не повредите саговорника и ако вам исти нешто значи (ако не мислите, онда само напред  )


А је л може код нас оно "изгубио ми партизан/репрезентација/Јанкомаркођоковић" па смо надркани? 
Морамо и ми неки изговор да имамо, није фер


Е не знам уопште колико сам у теми, али онако буквално гледајући наслов треба пазити у комуникацији са осетљивим особама уколико се не докаже да то намерно користе као изговор за паламуђење и вечито попуштање

Ja imam na poslu jednu kolegicu koja stalno plače. Za svaku sitnicu, joj koji je to smor A sada su joj doveli u kancelariju jednu, koja stalno priča o bolesti i smrti Ma baš su se lijepo našle: ovoj vazda neko bolestan ili umro i stalno čita smrtovnice, a ova druga plače.

Хахахах, па добро ипак фирма очигледно мисли о природном окружењу при спајању сарадника