Šuga kod pasa i mačaka

Šuga je zarazna kožna bolest čiji je uzročnik malih dimenzija (vidljiv pomoću mikroskopa). Zabeležena je kod pasa svih rasa i uzrasta u celom svetu.

Kako se bolest prenosi

Vrlo lako se prenosi direktnim kontaktom sa inficiranim jedinkama, a ređe indirektno (preko odeće, pribora za četkanje, posuda za hranu). Životinje koje izlaze napolje mogu se inficirati ako se trljaju o drveće ili provlače kroz žbunje gde je prošao zaraženi pas.

Prvi simptomi se javljaju od dve do šest nedelja posle kontakta sa prenosiocem.

Uzročnik ulazi u kožu gde polaže jaja i kopa tanke tunele ispod površine kože i to izaziva iritaciju i svrab. Svrab je zapravo alergijska reakcija na uzročnika. Mogu ostati i duboke rane ili veće površine prekrivene krastama.

Koji su znaci bolesti

Simptomi su osip i jak svrab koji je izraženiji u toplijim prostorijama i noću. Promene su najizraženije na koži ruba uveta, oko očiju, na abdomenu, na donjem delu nogu. Mogu biti raznolike, od crvenila do potpunog izostanka dlake.

Sekundarne komplikacije kao što su bakterijske infekcije, seboreja (perutanje kože sa preteranim lučenjem masti), alopecija (opadanje dlake), hiperpigmentacija, oštećenje kože češanjem su vrlo česte.

Odgovor na antiinflamatornu terapiju je slab ili potpuno izostaje.

Diferencijalna dijagnoza uključuje alergijski i kontaktni dermatitis, demodikozu, gljivicne i bakterijske primarne infekcije kože. Treba biti pažljiv, jer se terapija razlikuje.

Opasno i za vlasnike?

Šuga pasa prenosi se na ljude. Kod ljudi koji su bili u kontaktu sa inficiranim psom može se razviti svrab u predelu grudi, stomaka i ruku. On je prolaznog karaktera.

Ljudi se zaraze pri direktnom kontaktu sa inficiranim životinjama, psima uglavnom (lovački psi mogu da se zaraze od lisica i prenesu šugu na ljude). Nije retko da samo jedna osoba u porodici ima simptome, iako cele porodice mogu biti zaržene.

Postavljanje dijagnoze

Možete da posumnjate na šugu na osnovu kliničkih simptoma i pomoću pina pedal testa. Definitivnu dijagnozu će postaviti veterinar, identifikacijom uzročnika u skarifikatu kože. To je nekada vrlo teško i zbog toga negativan nalaz ne isključuje šugu. Zato se preporučuje tretman kod svake opravdane sumnje. Svaki pas sa upornim nesezonskim svrabom i slabim odgovorom na antiinflamatornu terapiju treba da se tretira.

Šuga mačaka se primarno razvija na ušima i glavi, a ako se ne leči i po telu.
Psi se mogu zaraziti od mačaka, ali kod ljudi nisu zapažene promene.